Elizabet Tejlor: Poslednja kraljica Holivuda danas bi slavila 84. rođendan || Hello Magazin!

Sreća me je pratila od dana kada sam ugledala svet. Sve mi je bilo pruženo na dlanu: izgled, slava, bogatstvo, počasti, ljubav, ali sam tu sreću platila velikim nesrećama – užasnim bolestima, destruktivnim zavisnostima, neuspelim brakovima...

Brilijantna karijera, sedam brakova i samo jedna sudbinska ljubav, ali i četrdesetak operacija, odredili su životni put Elizabet Tejlor, jedne od najvećih glumica svih vremena i fatalne lepotice ljubičastih očiju koju su zbog neizmerne duhovne snage prozvali Majka Hrabrost.

Kraljica zlatnog doba Holivuda, diva čijoj jedinstvenoj lepoti i magnetskoj privlačnosti niko nije mogao da odoli, celog burnog života se bori sa zdravstvenim i ljubavnim tegobama, koje je snagom duha i optimizmom uvek uspevala da pobedi.

Iz svakog problema se ponovo rađala, kao feniks iz pepela. Umetnička dostignuća i bogata filmska karijera, tokom koje je snimila 65 filmova i osvojila dva Oskara, stvorili su od Elizabet Tejlor legendu još za života.

Sticajem okolnosti rođena je u Londonu, 27. februara 1932. godine, iako su joj roditelji poreklom iz Kanzasa. Uoči Drugog svetskog rata vratili su se u Ameriku. U Los Anđelesu je lepu devojčicu neobične boje očiju uočio jedan filmski agent.

Prvu veliku ulogu Elizabet je ostvarila kao dvanaestogodišnjakinja, u prelepom klasiku „Lesi se vraća kući“. Mada su joj kritičari uvek nalazili glumačke, ali i fizičke mane (prekratke noge i ogromna glava u odnosu na ostatak tela), već kao devojka je proglašena jednom od najlepših žena koje su ikad hodale planetom i umetnicom neizmernog talenta.

Još pre nego što je postala punoletna oko nje su se vrteli mnogi mladići, od kojih je svakog u nekom trenutku smatrala čovekom svojih snova. U nju su u to vreme bili zaljubljeni Hauard Hjuz, Montgomeri Klift, brojne kolege i biznismeni.

Njen prvi brak, sa naslednikom hotelskih lanaca Nikom Hiltonom, trajao je svega sedam meseci, a već narednog leta udala se za dve decenije starijeg britanskog glumca Majkla Vajldinga, s kojim je igrala u „Ajvanhou“. Nakratko je pobegla od filmskog sveta i u tom periodu rodila sinove Majkla i Kristofera.

Činilo se da je Elizabet, posle nekoliko mladalačkih ljubavi, pronašla istinsku sreću kao majka i domaćica. Ali, nije sve bilo tako ružičasto. Nisu imali dovoljno novca, jer im holivudski producenti nisu davali posla. Uz to, glumica je bila skrhana nakon pogibije svog prijatelja Džejmsa Dina, s kojim je snimila klasik „Div“, a pričalo se da je s njim imala i aferu.

Posle pet godina braka, razvela se od Majkla i ponovo pronašla utehu u starijem muškarcu. Ovog puta, red je došao na producenta Majka Toda. No, ni tom braku, u kojem je rodila kćerku Lizu, nije bio suđen dug vek. Trajao je samo 18 meseci, jer je Majk poginuo u avionskoj nesreći. Liz je bila u depresiji. Imala je 25 godina i troje male dece. Uskoro se zaljubila u Edija Fišera, muža njene najbolje prijateljice Debi Rejnolds, za kojeg se, po običaju, i udala.

Mnogo puta ju je i najvernija publika stavljala na stub srama kad su bile u pitanju njene kratkotrajne veze i skandali, javne svađe i izlivi strasti, a nisu je štedele ni prijateljice koje su je optuživale da bezobzirno razara porodice.

Ipak, susret sa Ričardom Bartonom u večnom gradu Rimu na snimanju „Kleopatre“ bio je sudbonosan. Strast između egipatske faraonke i Marka Antonija oživela je i u stvarnosti, mada su oboje tada već bili u brakovima.

To ih nije sprečavalo da se tajno sastaju. Sve vreme su bili svesni svojih kontradiktornosti – ljubav je buktala, često preteška, ali velika i apsolutna, puna svih mogućih osećaja, haosa i afekata, zajedničkih pijanki i žestokih svađa koje su se smenjivale sa neverovatnim izlivima nežnosti. Bili su po svemu disharmoničan par. Hladni Vešanin, istovremeno i grub i detinjast, i lepa Amerikanka, fantastična i hirovita...

Nebrojeno puta su raskidali i dva puta se venčavali, neprestano hodajući na tankoj liniji između ljubavi i mržnje. Liz je pratila Ričarda gde god bi pošao. Tako je sa njim 1973. godine stigla i do Jugoslavije, dok je snimao „Sutjesku“ u kojoj je, uglavnom pijan, igrao maršala i predsednika Josipa Broza Tita.

Tokom njihovog desetogodišnjeg života punog skandala, života ispisanog najskupljim dragim kamenjem, belim „rols rojsevima“ i veličanstvenim vilama, smenjivala su se razdoblja potpune sreće i dubokih tragedija. Sklad i nesklad različitih karaktera činili su srž njhove veze, ali ono što ih je spajalo bilo je mnogo jače os svega što ih je razdvajalo.

Njihove karaktere i odnose najbolje ilustruju dva zajednička filma – „Ko se boji Virdžinije Vulf“ i „Ukroćena goropad“, u kojima su, zapravo, tumačili sebe. Čak i dok su se drugi put razvodili, ljubav se nije gasila. Ričard se kasnije ženio još dva puta, Elizabet je imala puno ljubavnika, ali su oboje bili svesni da ne mogu zajedno da žive, a da razdvojeni još više pate.

- Elizabet nije žena. Ona je čarobnica. Ne pitajte me za tajnu njene magije, jer nikad neću znati da je objasnim. Nema te žene koja spokojno spava sa izrazom lica takve dečije lepote, kao moja divna, teška, netolerantna Liz – opisao je Barton glumicu s kojom je proveo deset najlepših i najdramatičnijih godina svog života.

Ričarda Bartona dokrajčili su alkohol i droga, a Elizabet nije imala snage da dođe na njegovu sahranu. Početak osamdesetih dočekala je nesrećna i zapuštena, prekomerne težine usled preteranog nezadovoljstva i popijene reke alkohola.

Zatvorila se u kliniku „Beti Ford“, koju je kasnije još nekoliko puta posećivala kako bi se izlečila od zavisnosti. Kad ju je poslednji muž, Lari Fortenski, u martu 1991. godine pronašao onesvešćenu na podu, nekoliko dana joj je život visio o koncu. Zbog teškog zapaljenja pluća živela je na aparatima. Svi su očekivali najgore. A ona se i tog puta izvukla iz kandži smrti.

Zdravstveni problemi počeli su još 1945.godine, kada je pala s konja i povredila kičmu. Pršljenove je operisala u desetak navrata. Za vreme snimanja „Kleopatre“ razbolela se od teškog oblika gripa, ali je mesecima radila na filmu uz veoma visoke temperature.

Tegobe su nastajale i zbog drastičnih kura mršavljenja i odvikavanja od alkohola. Uz to, tri puta su joj menjali kuk, a preživela je i nekoliko upala pluća. U već poznim godinama odstranjen joj je tumor na mozgu. Oporavak je bio dug i težak. U javnost je izašla bez kose i s velikim ožiljkom na glavi, ali i sa istim onim ljubičastim sjajem u očima, uveravajući svet da se neće lako predati.

Neuništiva Liz, koju su tukle bure i oluje, kao da je iz najgorih trenutaka svake nesreće crpela novu energiju, a humorom i ironijom se nebrojeno puta dizala sa dna i nastavljala dalje. Kad se poslednji put razvodila, samouvereno je izjavila:

- Ja sam Majka Hrabrost. Ne želim da doživim stotu, ali ponekad mi se stvarno čini da sam neuništiva. Proživela sam sve, i sad želim samo sopstveni život i više ničiji. Ne sudbinu nekog lika iz drama Tenesija Vilijamsa, već isključivo svoju interpretaciju života. Ne žalim ni za karijerom, ni za bilo čim. Bio taj moj život dobar ili loš, komedija ili tragedija, i dalje se radujem svakom novom sutra.

Srce joj je stalo 23. marta 2011, dok je ležala na klinici u Los Anđelesu. Umrla je u snu, u svojoj 79. godini, dok su je deca držala za ruke.