Leonardo Dikaprio: Moja majka je čudo koje hoda

Leonardo Dikaprio: Moja majka je čudo koje hoda

Autor: | 21/02/2016

0

Ona ima 73 godine, i najvažnija je žena u životu slavnog glumca.

Kada je u nedelju prvi put u životu osvojio nagradu Bafta, Leonardo Dikaprio raznežio je mnoge emotivnim govorom.

- Ne bih stajao ovde da nije nje. Nisam imao privilegovano detinjstvo. Odrastao sam u veoma opasnom kraju u istočnom Los Anđelesu. Ova žena me je svakog dana tri sata vozila u drugu školu kako bi mi pružila drugačiju priliku. Danas je njen rođendan. Mama, srećan rođendan, mnogo te volim.

Dikaprio nije ni prvi ni poslednji glumac koji se na ovakav način zahvalio mami na podršci, ali kada malo bolje pogledate njegovu karijeru, uvidećete da je njegova majka Irmelin bila uz njega otkako se proslavio ranih devedesetih. Upravo ga je ona, dok je još bio tinejdžer, dovela 1993. na premijeru filma "Šta izjeda Gilberta Grejpa". Bila je uz njega i na premijerama filmova "Romeo i Julija" 1996, i "Titanika" 1997. Sedela je pored njega mnogo puta na dodelama Oskara i Zlatnih globusa, i dolazila sa njim na filmske setove. Čak se nekoliko puta pojavljivala u njegovim filmovima.

Tokom kratkog boravka u Londonu, gde je došao povodom ceremonije dodele Bafta nagrada, nije obilazio klubove okružen lepoticama, već je poveo mamu na izložbu u muzej.

Iako ga prati reputacija zavodnika koji često izlazi sa zgodnim plavim manekenkema, koje menja "kao čarape", čini se da je Irmelin jedina žena koju nikada nije prestao da voli.

- Leo često vodi svoju majku na dodele nagrada. Ona uživa u glamuru i uzbuđenju, a on voli da joj ugađa. On želi da joj se oduži za to što se žrtvovala tokom njegovog detinjstva. Izuzetno su bliski - rekla je glumčeva biografkinja Lisa Arsela.

Životna priča Irmelin izuzetno je burna. Ona je ćerka ruske izbeglice Helene Smirnof, i nemačkog rudara Vilhelma Indenbirkena. Rođena je u skloništu u Nemačkoj 1943. Prve dve godine života provela je u bolnici, najpre zbog slomljene noge, a posle zbog brojnih infekcija koje je zaradila zbog neuhranjenosti. Leo je o tome često govorio u intervjuima.

- Kada vidite fotografije moje majke iz tog perioda, to je izuzetno bolno. Počnem da plačem kad pomislim kroz šta je ona prošla u svom životu.

Irmelin je sa porodicom pobegla u Ameriku kada je imala 11 godina. Godine 1963. upoznala je Džordža Dikaprija, a nekoliko meseci kasnije venčali su se preselili u Los Anđeles. Živeli su skromno u siromašnoj četvrti. Godine 1974. Irmelin je zatrudnela, a njihov brak je bio u krizi. Pokušali su da ga spasu putovanjem u Firencu. U jednoj galeriji, Irmelin je primetila sliku Leonada da Vinčija, i u tom trenutku osetila kako se beba rita u njenom stomaku. Tada je izabrala ime za svog sina.

Irmelin i Džordž su se rastali po povratku u Los Anđeles, ali su nastavili da žive u susednim kućama kako bi zajedno odgajali sina. Irmelin je žrtvovala sve kako bi mu pružila najbolje moguće obrazovanje.

- Dobio sam priliku da vidim kako druga polovina živi. Video sam da postoji drugačiji svet. I kada sam dobio priliku, nisam želeo da je protraćim - kazao je on jednom prilikom.

Imao je samo pet godina kada je dobio ulogu u jednoj dečkoj emisiji. Majka ga je vozila na audicije. U 15. je dobio ulogu u jednoj reklami, a u roku od godinu dana počeo je da dobija uloge u serijama. Veliki proboj doživeo je u 18. godini, kada ga je Robert de Niro izabrao za glavnu ulogu u filmu "This Boy's Life" 1993. Godinu dana kasnije, prvi put je nominovan za Oskara, za ulogu autističnog dečaka u filmu "Šta izjeda Gilberta Grejpa". Ponude za filmske angažmane nisu prestajale da stižu, a sa njima i popularnost.

Danas ima karijeru dugu skoro četvrt veka, pet nominacija za Oskara, tri Zlatna globusa, i titulu jednog od najboljih i najtraženijih glumaca u Holivudu. I majku koja ga prati u svakom koraku.

Komentari (0)

Loading
, Foto:Guliver/Getty Images hellomagazin