Protokol se priprema već više od 50 godina: Šta će se dešavati kada premine kraljica Elizabeta II?

Kada je u pitanju britanska kraljevska porodica, odavno je poznato to da oni baš nikada i ništa ne ostavljaju slučaju. Tako je već odavno poznat ceo scenario šta će se i kako odvijati u trenutku kada premine britanska kraljica Elizabeta II, koja već 65 godina vlada tom zemljom.

"London Bridž je pao", kodno je ime cele operacije i plana koji će se odvijati danima nakon smrti kraljice Elizabete II. Smišljena je još 60-ih godina, nekoliko puta godišnje se ažurira, a u svemu učestvuju članovi vlade, londonska Metropolitenska policijska služba, oružane snage, Anglikanska crkva, mediji i Rojal Parks, sve to kako u javnost ne bi prerano iscurile vesti koje nisu pomno kontrolisane.

Svi su uvereni da će i Elizabeta, baš poput Kraljice Majke, preminuti od kratke bolesti te da će se, kao i ona, koja je preminula na dan pre katoličkog Uskrsa 2002. godine i imala dovoljno vremena da se telefonski oprosti s prijateljima, kao i da podeli svoje konje dragim ljudima, oprosti dostojanstveno u krugu porodice.

Poslednje sate kraljica će provesti sa svojim gastroenterologom i čovekom od poverenja, dr Hauom Tomasom, koji će odlučivati ko sme ući u sobu, kao i koje se informacije smeju pustiti u javnost. Svi bivši vladari bili su u istoj situaciji.

Kada je 1901. umirala kraljica Viktorija, dva dana pre smrti njen lekar je objavio kako je teško bolesna. I smrt kralja Džordža V javnosti je objavio njegov doktor, koji mu je pre toga ubrizgao morfijum i gram kokaina kako se ne bi mučio umirući, ali i kako bi bilo dovoljno vremena da “Tajms” dobije potrebne informacije pre svog štampanja tačno u ponoć.

Najteži zadatak sigurno će imati njen lični sekretar, ser Kristofer Geid, koji će informaciju o smrti morati da podeli odmah sa premijerom putem sigurne linije. Reći će samo “London Bridž je pao”, a potom će ta informacija krenuti u 15 vlada izvan Velike Britanije, gde je kraljica još uvek na vlasti, tzv. zemlje Komonvelta.

Dok ta informacija stigne do same britanske, ali i svetske javnosti, kraljica zasigurno satima neće biti među živima. Iako je godinama Bi-bi-si prvi imao vesti o kraljevskoj smrti, monopol je odavno izgubio, stoga će kratka objava prvo stići u Pres Asosiješn i proširiti se svetom. Ipak, svi kanali Bi-bi-sija momentalno će prestati s emitovanjem uobičajenog programa i sve podrediti vanrednim vestima. Istovremeno će službena internet stranica Bakingamske palate prestati da izgleda kao takva – neće biti navigacija, menija i slično. Samo jednostavna stranica s crnom pozadinom i tekstom na njoj.

Gotovo svi vodeći mediji već odavno imaju napisano nekoliko verzija tekstova koji samo čekaju objavu u trenutku kada vest postane službena, a sve je organizovano tako da će se svako, i godinama kasnije, itekako dobro sećati gde su i šta radili kada je stigla vest o kraljičinoj smrti.

Kada umre, oba doma Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva biće pozvana da se okupe, ljudi će biti pušteni da ranije idu kući s posla, a piloti će tužnu vest objaviti na letu svojim putnicima. U narednih devet dana sve će biti podređeno kraljici, njenoj smrti, žalovanju, ali i novom kralju.

Ako ona umre u inostranstvu, kraljevska flota prevešće je u kovčegu, ako je smrt zadesi u Norfolku, gde su sahranjeni kraljevi Džordž V i Džordž VI, nakon dan ili dva automobilom će biti prevezena u London. Ali ako se smrt dogodi u Balmoralu, gde svake godine provodi tri meseca, poštovaće se škotski običaji. Prvo će njeno telo biti u palati Holirudhaus, potom će biti prevezeno u katedralu, a zatim će vozom proći celu zemlju.

Ipak, u svim mogućim scenarijima telo preminule kraljice na kraju će poslednji put biti dovedeno u Bakingamsku palatu. Duž cele zemlje zastave će biti spuštene, a zvona na crkvama će zvoniti. Kako i sami Britanci kažu, "show must go on", pa će se tako posao izmešati s tugom. Devet dana pre same sahrane sve će biti podređeno finalnim pripremama onoga što već godinama redovno vežbaju.

Vojnici će šetati uhodanim putevima, molitve će se uvežbavati, dvorana u Vestminsterskoj palati biće zaključana kako bi se očistila te u njoj postavilo 1500 metara tepiha. Odabraće se desetorica muškaraca koji će sate provesti vežbajući nošenje izuzetno teškog kovčega.

Dan nakon smrti zastava će se ponovno podignuti, a Čarls će biti proglašen za kralja. Nakon sedmominutnog ispaljivanja topa iz Hajd Parka, čime se salutira novom kralju, te proglašavanja u Sejnt Džejmsku, kralj Čarls krenuće na turneju celom zemljom, a u Bakingemsku palatu će se vratiti tik pre sahrane kako bi dočekao sve zvanice koje će iz celog sveta pristići u London.

Četiri dana pre sahrane kovčeg će se odneti u Vestminstersku dvoranu i tamo će stajati do samog kraja. Služba će krenuti od Bakinganske palate, a vrlo je verovatno da će u njoj učestovati i njeni psi. Samo dan pre sahrane drago kamenje biće skinuto s kovčega kako bi se očistilo i cela će zemlja biti u poslednjoj pripremi za najtužniji dan. Berze se neće ni otvarati, a u 9 sati ujutro zvono na Big Benu biće prekriveno kožnom presvlakom te će zvoniti prigušenim tonovima.

Kada dva sata kasnije kovčeg stigne do Vestminsterske opatije, u celoj će zemlji zavladati tišina, a tokom obreda kamere neće snimati članove kraljevske porodice. Povorka će potom krenuti do 37 kilometara udaljenog dvorca Vindzor, u kojem su sahranjeni svi članovi britanskih vladara. Od svoje majke, već proglašeni kralj Čarls oprostiće se grumenom crvene zemlje, koji će uzeti iz srebrne posude, i posipati po njenom kovčegu.