Stiven Spilberg: Ova tri filma su mi donela neke od najtežih trenutaka u karijeri (video)

Stiven Sprilberg ne daje često intervjue. Prvo, neverovatno je stidljiv. Drugo, on je reditelj čiji filmovi su najviše zaradili u istoriji, pa i ne mora mnogo da priča. Međutim, fanove gladne njegovih izjava obradovaće činjenica da izlazi dokumentarac "Spilberg". Od ukupno 30 sati intervjua u film je stalo dva i po.

"Spilberg" je gledaocima u Srbiji već dostupan na platformi HBO GO a večeras (21.50) biće premijerno emitovan na HBO. Rediteljka Suzan Lejsi istraživala je sile koje su oblikovale tvorca "Ajkule", "E.T. vanzemaljca", "Parka iz doba Jure": njegovo odrastanje, razvod roditelja, jevrejski identitet i urođen tečni izgovor filmskog jezika. Kao što je nedavno rekla za "Njujork takjms", Lejsi je želela da pokaže kako je, suprotnmo uvreženom mišljenju, Spilberg vrlo intiman reditelj.

Spirlbergova karijera je, naravno, definisana njegovim uspehom. Oko tridesetak filmova koje je režirao donelo mu je tri Oskara i 13 nominacija. Zaradili su skoro 4,5 milijardi dolara. Dobitnik je Predsedničke medalje slobode i Nagrade Kenedi centra. Ali, on je imao i bliske susrete sa nesupesima. Ovo su tri filma koja su mu, prema sopstvenom priznanju, donela neke od najtežih trenutaka u karijeri.

1941.

 

"Kao da sam počinio ratni zločin". Ovako je Sprilberg upamtio reakcije na komediju snimljenu 1979. Džon Beluši, Džon Kendi i Den Ekrojd igraju u priči koja se odvija tokom haosa nakon napada na Perl Harbor. Posle uspeha "Ajkule" i "Bliskih susreta treće vrste", koje je snimio sa znatnim premašajem budžeta ali uz veliku zaradu, Spilberg priznaje da se osećao nepobedivim.

Ni film "1941" nije bio potpun neuspeh: nije potonuo na blagajnama i uspeo je da dobije nominaciju za Oskara za vizuelne efekte, zvuk i fotografiju. Ali Sprilberg je bio očajan zbog kritika, poput one u "Tajmu" gde je istaknuto da mu fali spontanosti i da je premisa filma prenaduvana. Nema veze što je na blgajanama doživeo solidan uspeh i vratio uložen novac, što mu je, zauzvrat, dalo blanko propusnicu da sledeće snima šta god hoće. On je zabio glavu u pesak čitavih godinu dana, ali se iskupio za sve povratkom na velika vrata: 1981. upoznaoje svet sa profesorom arheologije Indijanom Džounsom.

Boja purpura

 

Gledano spolja, film nije bio Spilbergov poraz. Zaradio je skoro 100 miliona dolara i 11 nominacija za Oskara. Ali, prema rediteljevim rečima, ova drama iz 1985. je bila loše izvedena. U to vreme se bližio 40. i želeo je da se pokaže sa nekom zrelom pričom. Ali, dok je književni predložak, kultni roman Alis Voker o crnkinjama na Jugu 1930-ih, bio sirov i mračan, Spilbergova adaptacija je bila mekša i ulepšanija.

- Bio sam bojažljiv i bilo me je sramota – kaže on u dokumentarcu, prisećajući se scena iz knjige: ljubavne između dve žene i one u kojoj junakinja gleda svoju vaginu u ogledalu; obe je odlučio da izbaci.

- Sprilberg je odlučio da učini priču romantičnijom, da likovima podari stav Normana Rokvela, da doda malo nametljive orkestarske muzike i prospe zlatnu vilinsku prašinu koja sija kroz prozore poput božjeg blagoslova - napisao je kritičar "Tajma". Ako se sagovornici dokumentarca slažu u nečemu, to je da je Sprilberg nepopravljivo sentimentalan. Možda je to nekad povod za kritike, ali ova njegova sklonost i te kako je zaslužna za to koliko su voljeni neki od njegovih najvoljenijih filmova.

Carstvo sunca

 

Možda je nesupeh previše jaka reč da se opiše Spilbergov utisak o drami iz II svetskog rata sa mladim Kristijanom Bejlom. Uz debitantski "Teksas-ekspres" ovo je Spilbergov film sa najslabijom zaradom, mada je pogrešno suditi o njegovim motivima i kvalitetu samo na osnovu boks ofisa.

U dokumentarcu "Spilberg" scenarista Tom Stopard je nazvao film "krajem Sprilbergove nevinosti". Iako je priča iz dečje persepkitve i odiše spilbergovskim sentimentom, to je jedno od njegovih najmračnijh ostvarenja.

Kritičar "Njujork tajmsa" je rekao da su mnoge njegove kolege u to vreme film doživele u fazonu "Gospodin Blokbaster odjednom hoće da bude ozbiljan". Reditelj koji je "patentirao večno detinjstvo" tražio je od publike da mu dozvoli da odraste na velikom ekranu i mnogi nisu bili spremni na to.

Stiven je bio povređen reakcijama, koje su se, kako je producentknjia Ketlin Kenedi to sažela, svele na: "Kako se usuđuješ!" Ali, vreme je bilo blagonaklono prema filmu, koji sada mnog smatraju jednim od Stivenovih boljih ostvarenja.

Na kraju krajeva, neki od Sprilbergovih najvećih rizika su izrodili neke od njegovih najvećih trijumfa. Znatno različiti, a opet revolucionarni poduhvati poput "Parka iz doba Jure" (1993) i "Šindlerove liste" (1994), danas izledaju kao nešto sasvim normalno, ali film sa kompjuterski proizvedenim dinosaurusom od 18 metara, posle koga je usledilo crno-belo ostvarenje o holokaustu od tri i kusur sata bili su sve samo ne "obični" kada je rešio da ih snimi, i to jedan za drugim.

 

U tim pobedama postaje jasno da je Sprilbergovo izjednačavanje sa mejnstrimom podstaklo možda i jednu od najvećih zabluda vezanih za njegovu karijeru: možemo njegove filmove nazvati popularnim ili sentimentalnim, ali nikako ziheraškim.