Džudi Denč ekskluzivno za “Hello!”: Ne želim da razmišljam šta sam sve mogla da uradim drugačije

Za osamdeset drugi rođendan, koji je proslavila u decembru, dobila je originalan poklon. Ćerka Finti ispunila joj je davnu želju i odvela je u studio za tetoviranje, gde su joj na nadlanici napisali latinsku izreku “carpe diem” - iskoristi dan. Upravo to je životni moto jedne od najboljih glumica svih vremena, „oskarovke“ Džudi Denč.

U karijeri dugoj skoro šest decenija briljirala je i u pozorištu, i na filmu i na televiziji. Ne postoji nagrada koju nije dobila, a 1988. godine kraljica Elizabeta dodelila joj je titulu dame. Legendarna Britanka, poznata po ulogama jakih žena sa izraženim autoritetom, ali i po temperamentu i oštrom jeziku, u dva navrata našla se u odeždi kraljice Viktorije. Prvi put 1997. godine u drami “Gospođa Braun” i nedavno u ostvarenju “Viktorija i Abdul”, koje gledamo u bioskopima. Već sam pomen moćne vladarke vraća nas u veoma konzervativnu epohu nazvanu po njoj, ali Džudi je maestralnom glumom uspela da je predstavi u potpuno drugom svetlu, kao osobu otvorenog uma koja je diskretno rušila društvena pravila svog vremena.

- Sigurno je da sam promenila opšteprihvaćeno mišljenje nacije o njoj. Pokazala sam njenu ljudsku stranu, pokazala sam koliko je bila emotivna, naročito posle smrti supruga, a u ovom filmu možete da vidite kako je brzo pronašla zajednički jezik sa mladim čovekom koji dolazi iz druge kulture. U njemu je, na neki način, videla i zamenu za decu čiju naklonost nije imala.

Iza vas su impresivna karijera, nebrojena priznanja, nedostižni status šekspirovske glumice. Na koji način danas birate uloge?

- Sve zavisi od reditelja sa kojim radim i od toga koliko se ponuđena uloga razlikuje od prethodne. Privuklo me je, na primer, “Ubistvo u Orijent Ekspresu”. Tu nisam morala mnogo da radim. Trebalo je samo da sedim u vozu, glumim sa Olivijom Kolman, čuvam dva psa i nosim mnogo nakita. Pomislila sam: “Da, mogu ja s tim da se izborim...” Šalim se.

Gledali smo vas u svim žanrovima i u svakom ste se izvrsno snašli. No, da li je bilo i karaktera koji su vam bili “teški”, snimanja koja ste jedva priveli kraju?

- Naravno. Bilo je više težih uloga nego onih lakših. I u pozorištu i na filmu. Ne znam odakle da počnem. Verujem da ljudi misle kako je to za mene mačji kašalj. Ali, istina je negde tamo... Mnogo svojih filmova nikad nisam pogledala. Možda ću to učiniti jednog dana.

Zbog čega?

- Na filmu nemate pravo na grešku. U pozorištu imate priliku da se popravite, jer je to živa stvar. Dok posmatram sebe u nekom filmu, što je zaista retkost, nalazim mnoštvo zamerki. Pomislim kako sada ni u ludilu ne bih scenu odigrala tako, ali svesna sam da je prekasno za ispravke. Obično pustim da prođe neko vreme, možda decenije, od trenutka snimanja, kada film padne u zaborav, i moj i gledalaca, jer me tako manje boli saznanje da je moglo bolje.

Znači li to da još niste pogledali “Spektar”, poslednji film iz serijala o Džejmsu Bondu?

- Nisam. To je bio moj osmi “Bond”. Nije prošlo dovoljno vremena. Bolno je gledati sebe na ekranu. Bar ja to tako doživljavam. Ne želim da razmišljam o tome šta sam sve mogla da uradim drugačije, a nisam. Još sam nesigurna kada je reč u glumi. Možda zbog toga najviše volim uloge u pozorištu, zatim na televiziji, a najmanje na filmu.

Pomenuli ste da ste snimili osam “Bondova”. Tokom te dve decenije menjali su se glumci koji su igrali čuvenog agenta, a vi ste sve vreme bili misteriozna osoba M. Kako se vaš karakter razvijao od “Zlatnog oka”, prvog 007 ostvarenja u kome smo vas gledali?

- O karakteru su odlučivali reditelji. Nisam znala ništa o Gospođi M, kao što niko ne zna. Kada sam pročitala scenario “Zlatnog oka”, učinio mi se zabavnim. Moj suprug je insistirao da uradim taj film kako bi mogao da se hvali da živi sa „bond“ devojkom. Bili su oduševljeni i moji unuci i njihovi drugari. Često sam se šalila sa njima: “Da, to sam ja. Samo jedan pogrešan korak i poslaću vas u zatvor!” Jednom sam odvela ćerku u studio da se upozna sa Pirsom Brosnanom. Ne mogu da vam opišem kako je reagovala kada ga je videla. Takvu scenu čak ni ja, glumica, nisam mogla da zamislim.

Premijera rimejka “Ubistva u Orijent Ekspresu”, snimljenog po čuvenom krimiću Agate Kristi, zakazana je za novembar. Jeste li se dobro zabavljali na snimanju?

- Fenomenalno. Uz mnogo nakita, dva psa, divnu garderobu i Oliviju Kolman. I uz Džonija Depa. Šalim se, opet, ali zaista smo se sjajno provodili. Naš filmski voz svratio je i do Venecije i Istanbula... Princeza Dragomirof, koju sam igrala, nije velika uloga, ali mi je savršeno odgovarala posle veoma zahtevne Viktorije. Malo discipline na ruski način nije na odmet.