Bruno Mars ljutito o predrasudama: Tražili su od mene da pravim "latino muziku" || Hello Magazin!

Zamena pravog imena nekim drugim, za koje se proceni da će biti bolje za imidž zvezde odavno nije ni novina, ni tabu, ai postoje ljudi koji vole da optužuju poznate da su svoja imena promenili jer se zapravo stide svoje porodice ili porekla.

Na meti takvih kritika našao se, i zbog toga se veoma naljutio, i Bruno Mars čije je pravo ime Piter Hernandez.

O takvom lošem iskustvu Bruno, koji je izuzetno ponosan na svoje portorikanske korene, govorio je u novom intervjuu.

Popularni pevač se našao se na naslovnoj stranici februarskog broja magazina "Latina" i to iskoristio da odgovori na kritike onih koji misle da je promenio svoje ime da bi sakrio latino korene.

A photo posted by Latina Magazine (@latina) on Jan 30, 2017 at 7:29am PST

- To pitanje bih voleo da razjasnim baš ovde, u magazinu "Latina". Nikada i nigde nisam pomenuo da sam promenio prezime da bih sakrio činjenicu da sam Portorikanac. Zašto bih dođavola to rekao? Mora da se šalite. Uostalom, zašto bi bilo ko rekao tako nešto? To je veoma uvredljivo za mene, ali i za moju porodicu. To je smešno. Moje prezime je Hernandez. Moj otac je Pedrito Hernandez - rekao je Bruno.

Njegov otac, Jevrejin poreklom iz Portorika, bubnjar je iz Bruklina, i upravo je on dao pevaču sadašnje ime.

Viktorija tuži Bruna Marsa za krađu pesme (video)

- Moj tata mi je dao nadimak Bruno kada sam imao dve godine. Prava priča je ovakva: imaću jedno ime, Bruno, a Mars je samo vrsta zezanja, jer to zvuči veće od života. I to je sve, sasvim jednostavno. Jako je uvrnuto što to oko mog imena uznemirava ljude koji ne znaju ko sam. Kako bilo ko može da kaže da je bilo koja pesma koju sam napisao samo za Portorikance ili samo za belce ili samo za Azijate. Kako ćete mi to reći? Moja muzika je za svakoga ko želi da je sluša - objasnio je Bruno.

Bruno je već govorio o sličnim problemima vezanim za očekivanja producenata koji su, zbog njegove boje kože i porekla, samo zato što mu je prezime Hernandez, potpuno suludo, tražili od njega da stvara "latinsku muziku", "poput Enrikea Iglesijasa". Ipak, Bruno je ostao dosledan sebi, ali iako ne peva na španskom, priznaje da mu sav osećaj za ritam potiče od časova timpana koje mu je, dok je bio dečak, davao upravo otac.