Paris Džekson otvorila srce i dušu: Mislila sam da više ne zaslužujem da živim || Hello Magazin!

Ćerka kralja popa Majkla Džeksona, Paris, je u emotivnom intervjuu koji je dala za magazin RollingStone ispričala kako je rasla uz svog oca, koliko ga je volela i koliko je mrzela sebe, koliko se plašila i želela da umre, kao i zašto joj i koliko Majkl nedostaje...

Njeno puno ime je Paris-Majkl Ketrin Džekson, prošlog aprila je napunila 18 godina i iza nje je život koji neki ne prožive ni sa 80 godina.

- Ona je suštinski ista kao naš otac - kaže njen stariji brat Prins Majkl Džekson i napominje - U svoj svojoj jačini, ali u gotovo svim slabostima, oni su isti. Ona je vrlo strastvena. Ona je vrlo emotivna i to do te mere da često dopušta da joj emocije zamagle racionalno rasuđivanje.

Paris na sebi ima preko 50 tetovaža od kojih je devet posvećeno njenom ocu.

- Tata je uvek govorio da vreme leči sve. Ali u suštini nije tako. Samo se vremenom naviknete na neke stvari. Živela sem život u kome je sve bilo savršeno i odjednom sam izgubila nekoga ko mi je bio izuzetno važan. Zato, kada nastavljate život nakon tako nečega, sve loše stvari koje vam se dešavaju ne mogu ni izbliza da budu toliko loše kao taj događaj koji vam je promenio život. Tako da možete da nastavite da živite. Tata me i dalje posećuje u snovima, osećam ga kraj sebe sve vreme - rekla je Paris i u daljem razgovoru otkrila i neke stvari koje su šokirale javnost u ntervjuu za RollingStone magazin.

U junu 2013, pala je u tešku depresiju i postala zavisnik od druga, tada je u svojoj 15. godini pokušala da se ubije. Isekla je vene i popila preko 20 tableta Motrina.

- Mrzela sam sebe. Nisam imala samopouzdanja, mislila sam da ništa ne mogu da uradim kako treba, mislila sam da ne zaslužujem da više živim - rekla je Paris.

Povređivala je sebe, sekla se, ali je vešto maskirala sve to pred porodicom. Danas, neke od tetovaža prekrivaju njene ožiljke, kao i tragove od korišćenja droge. Ali pre toga, Paris je već pokušavala da se ubije više puta!

- Taj put je sve postalo javno. Bolnica je imala stroga pravila koja su podrazumevala da se nakon trećeg pokušaja samoubistva moram podvrći stalnom terapijskom programu.

U to vreme Paris počinje da ide u privatnu školu u kojoj se ne uklapa nikako, a kao tinejdžerka koja je do tada živela u bajci i koja je obrazovanje sticala u svom domu, ona počinje da se druži sa starijim i problematičnim društvom.
- Mnogi stariji rade potpuno lude stvari, a ja sam takve ludosti radila sa nekih 14-15 godina, što svakako nisam trebala. Pokušavala sam da odrastem pre vremena i u tom periodu nisam bila baš dobra i fina osoba.

Paris je otkrila još jedno traumatično iskustvo o kome nikada i nikome nije govorila. Kada je imala 14 godina, jedan dosta stariji "potpuni stranac" ju je seksualno napastvovao.

- Ne želim da o tome previše detaljišem. Ali to nije bilo dobro iskustvo ni pod razno, bilo je vrlo teško i strašno i sve ovo vreme nisam nikome rekla ni reč o tome.

Paris je danas trezna i ne koristi droge, a njen jedini porok su mentol cigarete. Nasledila je bogatstvo, ali ne želi da bude neko ko živi život na taj način. Bavi se modelingom i želi da zarađuje za život sasvim sama.

- Dugo sam imala problem sa samopoštovanjem koje mi je nedostajalo. Mnogi ljudi misle da sam ružna, ali mnogi ne misle tako. Ali kada se bavim modelingom jednostavno zaboravim na sve i fokusiram se na ono što mi fotograf govori i osećam se lepo! Tata mi je govorio: Ako želiš da budeš slavnija od mene, možeš to. Ako ne želiš da budeš takva, možeš i taj put da izabereš. Ali, šta god da odlučiš, ja samo želim da budeš srećna.

Paris je prvih sedam godina života provela u Neverlendu, gde je njen otac za nju bio samo tata kojeg je obožavala. Nije imala pojma ko je on u stvarnom svetu.
- Mislila sam da je on samo tata, naš tatica, i nama deci ništa drugo nije bilo važno. Mi smo bili njegov svet, a on je bio naš. Igrali smo se i zabavljali, ali smo imali i školu svakoga dana i morali smo da budemo dobri i da pazimo na ponašanje. Vikendom bi birali da li ćemo da idemo u zoološki vrt ili da u velikom bioskopu svi zajedno gledamo neki film. Mislim da takvo detinjstvo svako dete treba da ima. Majkl nam je bio i otac i majka u jednoj osobi. On je bio savršen kuvar i učio nas je svemu, od muzike pa do školskih predmeta.

Paris je svoju majku upoznala kada je imala 13 godina, pronašavši je preko društvenih mreža i od tada je sa njom uspostavila vrlo blisku vezu.

- Dok sam bila mala nisam znala za mamu, a onda sam shvatila da tate ne mogu da rađaju decu. Jednog dana smo upitali tatu da li imamo mamu i on nam je rekao da nam je mama Debi Rou. Mislim da je mama i danas zaljubljena u tatu...

- Mnogi su mislili da ja nisam njegova biološka ćeka, jer je mama plava, a ja podsećam na neku holanđanku... Ali i Venvort Miler ima crnog oca i belu majku, pa nikome nije palo na pamet da se pitaju da li mu je on otac. Ja jesam ćerka Majkla Džeksona i mnogi mi i danas govore da toliko podsećam na njega da je to zastrašujuće, iako sam plava i imam ove plave ogromne oči!

Paris i danas smatra da je njen otac ubijen i da nema sumnje da je u tu priču umešan još neko sem doktora Konrada Mareja koji je optužen da je nenamerno izazvao smrt njenog oca.

- Tata je često govorio: Ubiće me jednog dana - seća se Paris i nastavlja - Mislim da je ubijen, apsolutno sam uverena u to. To je tako očigledno. Sve ukazuje na ubistvo. Možda ovo zvuči kao teorija zavere i kao potpuna budalaština nakon svega, ali svi u porodici i njegovi fanovi su uvereni u to. To je bila čista nameštaljka o samoubistvu i to je potpuna budalaština.

Ali, ko je želeo smrt Majkla Džeksona? Paris je na ovo pitanje na trenutak zastala, a zatim rekla:

- Mnogi ljudi. Ne želim osvetu, već samo pravdu. Zaista tako mislim, ali ovo je opasna partija šaha i pokušavam da je igram na pravi način. To je sve što ću vam za sada reći - bila je zagonetna Paris.