Grejs Keli: Princeza u zlatnom kavezu

Jedna od najlepših žena kinematografije, princeza čija bajka nije imala srećan kraj, unela je glamur u staru evropsku dinastiju, a izgubila život u filmski spektakularnoj nesreći

Američku lepoticu je evropska aristokratija dugo prezirala zbog kontroverzne prošlosti i predbračnih afera, ali se na njenoj sahrani okupilo više uglednih ličnosti nego na venčanju mnogih kraljeva. Da tragična sudbina nije odlučila da se bajka zanosne princeze holivudskog porekla završi na strmim liticama Monaka, Grejs Keli bi danas imala 86 godina i verovatno bi bila ponosna na malu kneževinu na čijem je čelu njen suprug bio više od pola veka. Iako njih dvoje nisu uvek živeli u ljubavi i slozi, vreme je pokazalo koliko su i Renije i kneževina na Azurnoj obali izgubili smrću nikad prežaljene Gracije Patricije, koja je podjednako suvereno vladala i Holivudom i Monakom.

Grejs Keli rođena je 12. novembra 1929. u Filadelfiji, u porodici irsko-nemačkog porekla. Njen otac bio je zidar, kasnije jedan od najbogatijih ljudi u Pensilvaniji. Dok su njene sestre i brat razmišljali kako da naslede oca u građevinskoj firmi, stidljiva i bolešljiva Grejs sanjala je o karijeri filmske zvezde. Snovi su počeli da se ostvaruju kada je upisala fakultet dramskih umetnosti u Njujorku, počevši karijeru na brodvejskim scenama. Ubrzo se odselila u Kaliforniju, gde je prvu ulogu dobila 1951. godine u drami "14 sati".

Opus elegantne filmske dive nije velik, ali sva ostvarenja koja je snimila smatraju se klasicima sedme umetnosti. Među njima su svakako vestern "Tačno u podne", afrička avantura "Mogambo",  trileri Alfreda Hičkoka "Nazovi M radi ubistva", "Prozor u dvorište" i "Drž'te lopova", a "Provincijalka" joj je 1954. donela Oskara. Dve godine kasnije snimila je mjuzikl "Visoko društvo". Ispostavilo se da je to bio njen poslednji film, jer je, tokom Kanskog festivala, upoznala svog princa na belom konju.

Leta 1954. godine Grejs je boravila na francuskoj rivijeri. Prilikom jedne vožnje magistralom oduševila se prelepim vrtom i zaustavila se da pita čiji je. Pripadao je porodici Grimaldi. Ipak, upoznala je Renijea tek naredne proleća, nakon smotre u Kanu. Omaleni princ je, baš u to vreme, tragao za idealnom ženom kojoj će poveriti polovinu prestola. Grejsinim venama nije tekla plava krv, ali su njene plave oči brzo zaludele potomka najstarije evropske vladarske dinastije.

Renijeovi saradnici detaljno su je procenjivali, jer su dobro znali da je ispod te ledene lepote ključao vulkan strasti, koji su već osetili mnogi znani i neznani. Međutim, zaljubljenom Renijeu prošlost nije bila ni od kakvog značaja. Shvatio je da će mu ta glamurozna žena pokloniti lepu decu i uneti malo zvezdane prašine u njegovu staru kneževinu. Grejs nije bilo lako da se odrekne brilijantne karijere zbog princa sa smešnim brkovima, za koga većina Amerikanaca do tada nije ni čula. Ali, on je imao palatu, vile u ekskluzivnim letovalištima i zimskim centrima, zamak pokraj Pariza, apartman u Njujorku, avion, jahte, kazina, kolekciju automobila, umetnička dela i celu jednu državu. Ipak, da je u pitanju bila samo materijalna korist, Grejs bi verovatno ostala u Holivudu. Napokon, ona je bila slavnija od njega, i sama je poticala iz imućne porodice, još tada je proglašena jednom od najlepših žena svih vremena i – možda je mogla da izabere i bolju priliku.

Malo je reći da je Džek Keli bio razočaran kad mu je ćerka najavila da će se udati za princa iz države manje od njujorškog Central parka. Starom industrijalcu se nije sviđao budući zet, kao ni ostali tipovi koji su se vrzmali oko Grejs. No, buduća princeza bila je uporna. Čim je završila snimanje "Visokog društva", ukrcala se na američki ratni brod koji je zaplovio prema Monaku. Kraljevska fešta je, maja 1956. godine, privukla neviđenu medijsku pažnju. Grejs je na venčanju nosila najskuplju haljinu do tada skrojenu, za čiju je izradu potrošeno je čak 90 metara svilenih niti. Iako je izgledala fascinantno, mrzela je svaki minut svadbe koju je evropska aristokratija složno bojkotovala jer su Grimaldijevi smatrani minornim plemstvom, a skandalizovala ih je i činjenica da neko plemenitog porekla može da se oženi "običnom glumicom".

Čim je kročila u palatu, Grejs je počela da se zabavlja preuređivanjem, unoseći u novi dom i malo američke neformalnosti. Devet meseci posle venčanja rodila je Karolinu. Oduševljena novom ulogom, već sledećeg leta na svet je donela princa Alberta, a sedam godina kasnije i Stefani.

Iako je ispunila svoju dužnost prema kneževini, ostaće večito pitanje da li je Grejs u njoj bila srećna. Njeni prijatelji tvrdili su da se do kraja života osećala kao ptica u zlatnom kavezu. Nešto u toj bajci nije ispalo baš onako kako je zamišljala. Pritisnuta dosadom, želela je da se vrati snimanju, ali Renije to nije dopustio. Posle venčanja, prikazivanje njenih filmova bilo je zabranjeno u Monaku. Ta zabrana još uvek traje. Kada je Hičkok 1964. godine svojoj muzi ponudio novu ulogu, na dvoru je izbila pobuna zbog koje je slavni reditelj proteran iz kneževine. Kako bi ispunila slobodno vreme, Grejs se posvetila dobrotvornom radu. Počela je da proučava astrologiju i tajna društva, a bliski izvori tvrde da bila i sledbenica rozenkrojcera. Pravila je aranžmane od cveća i izlagala ih u Parizu, u kom je provodila veći deo godine. Jer, krajem sedamdesetih je sa Renijem više ništa nije vezivalo osim dece.

Iako je stalno govorila da ne voli automobile, Grejs je 13. septembra 1982. godine sela u svoj beli kabriolet sa sedamnaestogodišnjom kćerkom Stefani. Vijugavim putem uz more, vraćale su se iz Francuske u Monako. Na jednoj krivini, na istom mestu gde je snimljena scena piknika iz klasika "Drž'te lopova", Grejs je iznenada potresao moždani udar. Izgubila je kontrolu nad vozilom. Kabriolet je sleteo u duboku provaliju, prevrnuvši se nekoliko puta. Bila je to filmski spektakularna nesreća, istovremeno i tragedija i čudo, jer, dok je Grejs izdisala pod tonom smrskanog čelika, Stefani je ispala iz auta i ostala živa. To je zvanična verzija, iu koju ni danas mnogi ne veruju. Teoretičari zavera smatraju da je princezu uklonilo tajno društvo kojem je pripadala, dok drugi misle da je za volanom, u stvari, bila njena maloletna kćerka.

Princeza se nakon nesreće nije budila iz kome, a u životu su je održavali samo aparati. Nemoćan da posmatra lepoticu u strašnim mukama, Renije je naredio doktorima da prekinu agoniju. Nepunih mesec dana pre njenog 53. rođendana, poslednju poštu su joj odale mnoge ugledne ličnosti iz sveta umetnosti i pripadnici evropskih dvorova, a kneževina Monako bila je zaustavljena u vremenu i prostoru.

Grejs je sahranjena u Monte Karlu, u istoj katedrali u kojoj se i venčala, ali na njenom grobu ne piše da tu počiva jedna princeza. U mermer je uklesano tek prinčeva supruga, kao da je udaja za Renijea bilo sve što je u životu postigla.

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +