Filmovi koji su puni netačnih informacija || Hello Magazin!

Filmovi snimljeni po istinitim događajima obično uspevaju da osvoje brojne nagrade i pozitivne kritike, ali i da zarade milione na blagajnama. Ipak, često se dešava da u njima nema ni trunke istine.

Nesalomivi

Kevin Kostner igrao je Eliota Nesa. Tačno je da je on oformio grupu poznatu kao Nesalomivi, koja je igrala važnu ulogu u borbi protiv organizovanog kriminala i Al Kaponea u Čikagu. Ipak, Eliot Nes nije bio takva "cvećka" kako je prikazan u filmu. Zalagao se za prohibiciju, a voleo je da pije, da zavodi žene, i nije imao veze sa suđenjem koje je usledilo nakon hapšenja Kaponea.

The Doors

Film o legendanoj grupi predvođenoj Džimom Morisonom opisivao je mnogo događaja koji se zapravo nikada nisu desili. Morison jeste bio neobična ličnost, ali njegove kolege iz benda kažu da nije bio stalno pijan, da nije bio sklon nasilju, te da je bio prilično drugačiji od onoga kako je predstavljen u filmu Olivera Stouna.

Elizabeta: Zlatno doba

Kejt Blanšet pobrala je same pohvale za svoju ulogu kraljice Elizabete. Problematično je samo to što je ona tada imala 36 godina, dok je kraljica trebalo da bude u pedesetim. Takođe, kraljica Elizabeta nikada nije vodila vojsku u bitku, nisu joj nuđeni potencijalne mladoženje kako bi se udala i rodila dete...

Amadeus

Ovaj film smatra se jednim od najboljih svih vremena. Ipak, ispričan je iz perspektive kompozitora Antonija Salijeria, koji je predstavljen kao Mocartov njegov najveći rival i neprijatelj. Istina je da je postojala određena vrsta rivalstva između njih, ali su oni na kraju postali prijatelji i zajedno su komponovali. Pred samu smrt, Mocart je čak napisao pismo u kojem se prisetio vremena koje je proveo sa Salijerijem i njegovom ženom u operi.

Blistavi um

Još jedno filmsko remek-delo koje, nažalost, nije istinito. Film sugeriše da je glavni lik Džon Neš, pati od paranoje i šizofrenije, što je dovelo do halucinacija. Neš se jeste borio sa tim problemima, ali vizuelne halucinacije nikada nije imao, niti je radio sa vladom i vojskom, a nije ni održao govor nakon osvajanja Nobelove nagrade.