Džoana Rouling: Najviše sam ponosna na godine kad sam bila samohrana majka || Hello Magazin!

Džoana K. Ruoling je autorka serijala od sedam romana o najpoznatijem čarobnjaku na svetu Hariju Poteru po kojima su snimljeni ništa manje poznati filmovi. Kako je sama izjavila, oduvek je znala da želi da bude književnica, a prvi roman napisala je kao samohrana majka koja je jedva preživljavala od prvog do prvog u mesecu, bez stalnih prihoda i pateći od depresije.

Kada je bio završen, roman je nosila izdavačima koji su je odbili čak 12 puta! To je ipak nije pokolebalo. Iznenadila je čitav svet neviđenim uspehom uz pomoć kog je izašla iz anonimnosti i postala jedna od najbogatijih žena na svetu.

Pre toga, Ona je otišla Portugal da predaje engleski jezik i tamo je upoznala novinara Horhea Arantesa. Dobili su ćerku Džesiku 1993, a nakon razvoda, Džoana se sa ćerkom preselila u Edinburg, da bi mogla d bude bliže svojoj mlađoj sestri. Dok se borila da prehrani ćerku i sebe, počela je da piše.

Opisala je kako se osećala nakon povratka u Škotsku.

- Mislila sam da ću se brzo vratiti na posao. Očekivala sam da ću brzo naći plaćeni posao koji će me odvojiti od kuće gde sam naporno radila na finiširanju dečjeg romana. Nikome nisam rekla da ga pišem jer nisam želela da slušam kako sam u zabludi. Na kraju je ispalo da je moje uverenje da ću brzo pronaći posao zapravo bila veća zabluda od nade da će roman biti objavljen - napisala je za "Gingerbread", organizaciju koja se bavi pravima samohranih roditelja i pruža im besplatne pravne savete.

Prva prepreka s kojom se srela je bila gde da ostavi ćerku kada ide na posao. Rečeno joj je da ne može dobiti punu državnu pomoć jer se "snalazi previše dobro". Njena sestra je radila puno radno vreme, majka je umrla i niko drugi nije mogao da se brine o Džesiki.

- Na kraju sam radila nekoliko sati nedeljno u lokalnoj crkvi gde sam većinom sređivala papirologiju i tamo sam mogla da povedem Džesiku sa sobom. Namerno sam plaćena tačno koliko je bila granica za gubljenje ono malo naknade na koju sam imala pravo: 15 funti. Bila sam nezmjerno zahvalna - ispričala je.

Ona se prisetila kako je društvo sredinom 90-ih godina podozrivo gledalo na samohrane roditelje i stigmatizovalo ih.

- Sećam se jedne žene koja je došla u crkvu na dan kad sam radila. Čula sam kako o meni stalno govori kao o "neudatoj majci". Koliko me je to zabavljalo, toliko sam i bila ljuta: "neudata majka"? Da li uopšte smem da budem u crkvi? Novine su raspravljale o samohranim majkama kao da su krive za razorene porodice i problematične tinejdžere.

Kasnije je izjavila da su je pretpostavke o moralu, motivima za donošenja deteta na svet i brige za dete duboko pogađale.

Ali, uskoro se situacija preokrenula i ona je postala glavna vest u novinskim člancima zbog neverovatnog uspeha dečjih romana. Iako više nije samohrana majka, ponovno se udala i sad ima troje dece, i dalje se bori za prava samohranih roditelja. Smatraju je simbolom uspešne poslovne žene koja je uspela bez ičije pomoći, isključivo svojim radom i pozitivan je primer svim roditeljima koji se bore za svoju decu širom sveta.