Sanja Marinković ekskluzivno za "HELLO!": Prava istina o novoj ljubavi posle razvoda

Sanja Marinković ekskluzivno za "HELLO!" prvi put govori o razvodu i razlozima zbog kojih su odlučili da svako krene svojim putem

Sa Sanjom Marinković, autorkom i voditeljkom “Magazina In”, lako je sarađivati. Kada čujete “ne bih sada da radimo intervju, ali možemo za mesec i po”, nemate nimalo razloga da sumnjate da će tako i biti, a ukoliko vam kaže da ne želi da govori o nekoj temi, nema potrebe da je ubeđujete ili pokušavate da je izokola uvedete u priču, jer se sigurno neće predomisliti. Sve to je došlo do izražaja i prilikom ovog razgovora, za koji smo se dogovarali još u novembru. S obzirom na to da smo želeli da to bude njen prvi intervju posle razvoda, trebalo je sačekati da sud kaže da Sanja Marinković i Aleksandar Uhrin više nisu supružnici. To se desilo 6. januara.

‒ Poruka od advokata stigla mi je na Badnje veče, dok sam bila sa drugaricama i našom decom na večeri, na plaži u Dubaiju. Zbog mesta i vremena bila sam zbunjena dok sam čitala: “Čestitam. Sada ste zvanično razvedeni, izvolite dokument… Potpis advokata i sudije”. Budući da je za Aleksandra i mene bio samo trenutak kada se država umešala u naš brak, oboje smo ga doživeli kao neophodnu formalnost. Naš emotivni rastanak dogodio se mnogo ranije, ali ja ću, kao što sam nekoliko puta rekla, zauvek verovati da na svetu ima više velikih ljubavi nego uspelih brakova. Naš slučaj to dokazuje.

Pročitajte: Sanja Marinković  prokomentarisala razvod - Rastali smo se, ali mogu slobodno da kažem on je bio moja velika ljubav!

Hello!

Rekli ste da se taj emotivni rastanak desio pre više od dve godine. Da li vam je bilo teško da sebi priznate da odnos sa nekim koga ste mnogo voleli više ne funkcioniše?

‒ Za ovih 15 godina, koliko imam svoju emisiju, slušajući ljubavne drame i melodrame shvatila sam da je svaka od nas, nažalost, kad god je volela, imala svoju porciju tuge i patnje, a razlike su samo u načinu na koji su servirane. Volim ljubav, ne volim veze, pa smo odlučili da se rastanemo kada nam je postalo jasno da je ljubav počela da bledi, da su nestale želje za pažnjom, poljupcima, trenucima u kojima bismo zajedno uživali, kada su nam stavovi i razmišljanja o životu postali drugačiji. Rastali smo se kao bračni partneri, ali ne kao prijatelji i Strahinjini roditelji. Već prvih dana naše ljubavi, koja je zaista bila kao scenario za najlepšu priču o dvoje mladih koji se obožavaju, zavetovali smo se da ćemo, kad osetimo da emocije nestaju, biti iskreni jedno prema drugom i da ćemo se rastati pre nego što počnemo da se mrzimo. Tako je i bilo.

Jednom prilikom, vraćajući se u prošlost, ispričali ste da ste, kada se na vašoj ruci našao verenički prsten, mislili da je to za ceo život.

‒ Kao žena u četrdesetim godinama, koja je bila i voljena i nevoljena, shvatila sam da bi muškarca trebalo da zaboravite ako u prvih mesec dana zabavljanja ne poželi da sa vama ima dete, ako vas ne zaprosi bar jednom, ako posle prvog zajedničkog vikenda ne poželi da i sledeći bude takav, i ako nema potrebu da sa vama bude do zore. Tako treba da bude bar tih prvih trideset dana veze. Moja ljubavna priča sa bivšim suprugom bila je ono o čemu sam maštala i potpuno se uklapala u sva moja uverenja o ljubavi. Baka i mama nikada mi nisu govorile da je brak kruna ljubavi i da je, baš zbog venčanja i princa, “Pepeljuga” najlepša bajka. Možda smo zato Aleksandar i ja do matičara stigli tek kada je Strahinja imao četiri godine. Moja najveća želja bila je da ljubav traje zauvek i, zaista, olovka kojom smo se potpisali u knjigu venčanih 11. 11. 2011, u limuzini na putu za Pariz, pisala je srcem.

foto Miloš Nadaždin

 

Sanja Marinković ekskluzivno za "HELLO!" - U telefonu i na polici kod kuće čuvam zajedničke trenutke radosti

Kad se odsluša i pročita više vaših intervjua, primeti se da ste prvo čekali da budete u vezi, a onda da se razvedete. Da li je u pitanju sticaj okolnosti ili dajete sebi vremena da proverite da li vas osećanja varaju?

‒ Kada je o emotivnim odnosima reč, oduvek sam bila spremna da dugo u sebi čuvam ono što me muči i da odlažem odluku da krenem dalje. Valjda nisam na vreme savladala lekciju “kako biti odlučna kad želiš da se rastaneš sa muškarcem i, ako je potrebno, da ga zaboraviš”. Bezbroj puta sam čula kako žene na pitanje zašto se ne razvedu odgovaraju: “Ne mogu, nisam tako vaspitana”. Srećom, ja sam imala bezrezervnu podršku mame i pokojnog tate, koji su mi na vreme skrenuli pažnju da su primetili da taj brak nije po meri moje sreće.

Između “emotivnog razvoda” i trenutka kada ste za medije potvrdili da se to desilo prošle su dve-tri godine, tokom kojih ste često putovali i izlazili, a čaršija je to komentarisala. Jeste li nekada poželeli da kažete: “Ljudi, ne ostavljam muža kod kuće da bih išla u provod, ta priča je gotova”?

‒ Jedan od najkorisnijh ljubavnih saveta koje sam dobila je da žena u braku nikada ne treba da zaboravi sebe, da se odrekne svojih trenutaka radosti i uživanja i da zbog porodice zanemari prijatelje. Od kada se Strahinja rodio, Aleksandar i ja delili smo roditeljske obaveze, ali nikada nismo zapostavljali društveni život. On je insistirao na privatnosti, a ja sam obećala da ću cenu svog posla plaćati samo ja, a ne i moja porodica. Zbog toga smo se retko pojavljivali zajedno na javnim događajima, bilo je vrlo malo naših fotografija u medijima i na društvenim mrežama. Putovanja su nam bila porodična mera sreće. U avgustu 2019. bili smo na letovanju u Zanzibaru. U telefonu i na polici kod kuće čuvam zajedničke trenutke radosti. Tu intimu ne bih nikada delila sa nepoznatima jer osećam veliko poštovanje prema privatnosti svoje porodice. Svako ima pravo da na osnovu slika u javnosti sudi da li je neko u braku ili ne, da li je voljen ili nevoljen, srećan ili tužan, a istina je samo u našem srcu, u našoj duši i porodičnom spomenaru.

Pročitajte: Ispovest Sanje Marinković - Mama je posle 50 godina braka ostala sama, to je jedna ozbiljna tuga

Miloš Nadaždin

Čitanje između redova ovih dana navelo je pojedine medije da zaključe da imate novu ljubav. Da li je to tačno?

- Ne želim da od svog ljubavnog života pravim nauku, a još manje razbibrigu za gledaoce i čitaoce. Odgovor je – čekam da se pojavi “onaj moj”. Sve što čitate u redovima ili između njih, a odnosi se na moju novu ljubav – nije tačno.

Možete li sebe ponovo da zamislite u braku?

‒ Odavno mi je bilo jasno da snovi retko postaju stvarnost, ali još želim da verujem da postoji odnos u kome se dvoje ljudi i posle mnogo godina zajedničkog života drže za ruke, gledaju se  zaljubljeno na ulici, na plaži, u kafani, osmehuju i poštuju, makar se taj odnos zvao brak.

Rekli ste da je s Aleksandrom bila prava ljubav na prvi pogled. Verujete li da biste, sa ovim iskustvom, mogli da se zaljubite u trenutku?

Odgovor na ovo pitanje, kao i nastavak ekskluzivnog intervjua sa Sanjom Marinković pronađite u najnovijem broju magazina "HELLO!", koji je u prodaji od 29. januara!

Hello!

 

 

 

 

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +