Stefan Jović za "Hello!": Prošla godina naučila nas je da ništa ne treba planirati

Ime Stefana Jovića dobro je poznato ljubiteljima košarke, a za slabije poznavaoce tog sporta dovoljno je kazati da je reč o momku koji je za svojih trideset godina prešao uspešan put od rodnog Niša do Moskve, gde od 2019. nastupa za “Himki”. U bogatoj biografiji mladog plejmejkera izdvajaju se odrednice “srpski reprezentativac”, “deo najuspešnije generacije u istoriji 'Crvene zvezde'”, “rekorder 'Evrolige' sa 19 asistencija protiv 'Bajerna'”... Na privatnom planu uživa u skladnom porodičnom životu sa suprugom Ljiljanom i sinom Vukom, koji mu pružaju najveću podršku. Uz njih lakše podnosi rusku hladnoću.

‒ Prošlogodišnja zima nije bila surova kao što je zamišljamo čitajući ruske klasike, ali je zato ovog januara u Moskvi dve nedelje zaredom bilo minus 20. Nije prijatno kada ste duže napolju, mada je podnošljivo ako nema vetra ‒ prenosi nam Stefan utiske iz ruske prestonice.

Pročitajte: Prefinjeno i luksuzno - Jelisaveta Orašanin na pragu novog doma? (foto)

 

 

U prethodnom periodu korona je uticala na život planete, samim tim i na dešavanja na košarkaškim terenima.

‒ Imali smo ambiciozne planove za prošlo leto koje nismo uspeli da ispunimo, ali nadamo se boljim danima. Celo leto proveli smo u Srbiji. Prijalo mi je da malo usporim jer sam poslednjih godina, što zbog obaveza prema klubu, što prema reprezentaciji, imao tek nekoliko slobodnih nedelja.

Stefan Jović za "Hello!" -  Košarka je akcija i adrenalin

Dva meseca je odsustvovao i zbog kidanja tri ligamenta skočnog zgloba. Srećom, prošao je bez operacije, ali je oporavak dugo trajao.

‒ Doživeo sam najtežu povredu u karijeri, nadam se i poslednju. Vratio sam se na teren pre mesec i po. Zglob mi je u dobrom stanju, ali ne i sjajnom. Mogu da igram, istina ne na nivou na kome bih voleo da budem. Verujem da ću uskoro ponovo biti u željenoj formi.

Na pitanje šta je presudilo da postane košarkaš, uz smeh priznaje:

‒ Na fudbalu sam iz napada prebačen u odbranu, bilo mi je dosadno da stojim devedeset minuta. Košarka je akcija i adrenalin.

Poput većine profesionalnih sportista o privatnom životu govori nerado, ali ne krije da je srećan i ispunjen.

‒ Šest godina sam u braku sa suprugom Ljiljanom. Mogu reći tek toliko da nije bila ljubav na prvi pogled, ali je bila najlepša ljubav rođena iz prijateljstva. Imamo petogodišnjeg sina, sa kojim rado provodim vreme u prirodi i na pecanju, ali i “bacajući na koš”. Još je mali da bih prognozirao njegov put, za koji god sport se bude opredelio imaće našu podršku. Vuk ide u internacionalni vrtić, priča engleski i već sada se susreće sa decom iz svih krajeva sveta. Najmlađi ne znaju za razlike u boji kože, bitno im je samo da se lepo slažu i igraju. I to je divno. Volim što odrasta u takvom okruženju, nadam se da će kroz život sačuvati toleranciju i poštovanje različitosti.

Pročitajte: Ćerka Vlada Divca podelila novosti sa fanovima, njene reči će vas rasplakati

foto Darija Aleksandrovna

 

Koliko mu znači odrednica “prvi košarkaš iz Niša koji je nastupio za reprezentaciju”?

‒ Velika je čast i odgovornost, nadam se da će u budućnosti biti još košarkaša iz Niša, da će beležiti i bolje rezultate. U našem gradu ima i te kako talentovane dece. Drago mi je što su sugrađani ponosni na mene, a ja se svakako ponosim mestom u kome sam rođen i trudim se da ga predstavljam u najboljem svetlu. Sebe smatram tipičnim Nišlijom i žao mi je što u toku sezone nemam puno vremena da dolazim u rodni grad, za koji me vezuju ne samo roditelji i prijatelji već i mnoštvo lepih uspomena.

Navijači „Zvezde“ voleli bi da ga ponovo vide u crveno-belom dresu, a on poručuje:

‒ Prošla godina naučila nas je da ništa ne treba planirati. Do juna sam u Moskvi, a posle ćemo videti.

Autor: Eva Čubrović

 

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +