Tijana Marković za HELLO!: Ogroman uspeh i velika porodična tragedija u isto vreme

“Čim sam pročitala scenario, znala sam da je uloga izabrala mene. Bez imalo dvoumljenja pristala sam da glumim Mariju Milošević”, kaže glumica Tijana Marković, sa kojom smo se sreli posle prikazivanja prve od pet epizoda mini-serije “Porodica”. Priča o poslednja tri dana koje je Slobodan Milošević proveo na slobodi sa suprugom, ćerkom i najbližim saradnicima ustalasala je Srbiju još pre nego što je stigla na male ekrane. Iako je od hapšenja nekadašnjeg predsednika prošlo dvadeset godina, sećanja su veoma živa, a rane i dalje bolne. Nije izbledela ni Marijina slika, uprkos činjenici da se odavno povukla iz javnog života. Ulogu koja će bez sumnje obeležiti njenu karijeru, mlada glumica, rodom iz Rume, posvetila je ocu koji je nedavno preminuo.

‒ Kada sam mu rekla da mi je ponuđeno da igram Mariju Milošević, ohrabrio me je rečima: “Verujem u tebe, znam da ćeš taj zadatak uraditi kako treba”. Napustio nas je pre nego što je serija stigla do gledalaca, ali znam da će je videti samo njemu znanim očima ‒ ne krije emocije Tijana i objašnjava kako je našla dodirnu tačku sa Marijom.

Pročitajte: Mirjana Karanović iznenađena - Nisam ni pomišljala da Mira Marković i ja imamo ovo zajedničko

Luka Šarac

‒ Prepoznala sam bezuslovnu ljubav koju je gajila prema ocu. Za nju je Slobodan Milošević bio pre svega roditelj, neko sa kim je, pretpostavljam, želela da provodi više vremena u sasvim običnom razgovoru, uz porodični ručak. Svaki njen gest, učinjen s namerom da mu pomogne, bio je čist, iz srca. Uvek su me zanimale priče o stvarnim ljudima, njihovim strahovima, ljubavima, borbama. Dok sam čitala scenario igrali su mi 'leptirići u stomaku', što je bio najbolji znak da ulogu treba da prihvatim.

Imajući u vidu da je Marija Milošević retko davala intervjue, niste imali baš mnogo materijala na koji biste mogli da se oslonite prilikom građenja lika.

‒ Od svih članova porodice ona je bila najmanje prisutna u javnosti. Mnogo mi je značio intervju koji je, nekoliko godina posle hapšenja njenog oca, dala za crnogorske medije. Otvoreno je govorila o tom događaju i tragu koji je ostavio na nju i njene najbliže. Bilo mi je zanimljivo da čujem kako priča, imala je specifičan način izražavanja. Ljudi koji su je lično poznavali govorili su mi da je odlično baratala oružjem, da je bila “džek”, glavna u kafanskom provodu, ali i da je volela da pomogne kad god je mogla. Čitala sam stare novinske članke, gledala arhivske snimke, pronašla knjige koje svedoče o tom vremenu. Sve to mi je pomoglo da sklopim deliće slagalice i stvorim sliku o njoj.

Tijana Marković - Presrećna sam što seriju prate samo reči hvale

Jeste li, tokom snimanja, pomišljali: “Marija će gledati seriju, šta će pomisliti”?

‒ Svakom glumačkom zadatku pristupam sa velikom dozom ozbiljnosti i posvećenosti, tako je bilo i sada. Radeći ovu ulogu ušla sam u lični prostor žene čije rane možda ni danas nisu zacelile. Od početka sam bila svesna da će je ova serija podsetiti na događaj koji je u velikoj meri promenio njen život, tim pre osećala sam ogromnu odgovornost. Bude li gledala “Porodicu”, volela bih da uvidi da sam njen lik branila do kraja.

Da li ste u moru komentara koji pristižu sa svih strana čuli i pitanje “šta ti je to trebalo”?

‒ Nije bilo negativnih reakcija. Ljude uglavnom zanima kako je biti u koži ćerke Slobodana Miloševića, žele da znaju kako je ona doživela tih 48 sati u vili “Mir” posle kojih više ništa nije bilo isto, ni u njenoj porodici, ni u državi. Presrećna sam što seriju prate samo reči hvale, i od mojih kolega, i od ljudi koji nemaju veze sa glumačkom branšom. Vrlo sam zadovoljna kako su reagovali posle prve epizode, a nadam se da će tako ostati do kraja serije, kada nas čekaju najuzbudljivije i najdramatičnije scene.

Pročitajte: Uliks Fehmiu kao Zoran Đinđić je pun pogodak, ali tu ulogu trebalo je da igra on! (foto)

Promo

Šta je obeležilo vaše detinjstvo u Rumi?

‒ U rodnom gradu provela sam najbezbrižnije trenutke života. I sada vidim sebe kako preskačem lastiš ili jurim oko zgrade u igri “žandarma i lopova”. Bila sam svestrano dete, roditelji nisu mogli da pohvataju raspored mojih aktivnosti. Bavila sam se raznim sportovima, ali i pohađala sve školske sekcije, ne samo recitatorsku. Išla sam na dodatne časove iz matematike, biologije, jezika... Tek nedavno sam shvatila da su me kreativnost, koju sam imala od malih nogu, želja za igrom i potreba da se okušam u različitim stvarima zapravo usmerile na glumu.

Posle ovakvog odgovora izlišno je pitati vas da li je tačan spisak veština koje, navodi jedan glumački sajt, dobro poznajete: akrobatika, fizički teatar, mačevanje, balet, pevanje, jahanje, klizanje, skijanje, scenske borbe, razni sportovi – atletika, džudo, košarka, odbojka, kik boks, gimnastika. Uz sve to govorite ruski, engleski i španski jezik.

‒ Trebalo bi da dodam da sam savladala upotrebu vatrenog oružja, pa i pucanje iz puške, a i “pole dance”. (smeh) Nema tu mnogo misterije, pitanje je samo da li želite da širite svoja znanja i tako napredujete. Ja sam od onih koji veruju da čovek uči dok je živ. Mogu da zamislim sebe kako u pedesetoj idem na časove harfe ili flaute. Život je lep onoliko koliko mu dozvolimo da nas oplemeni svojim darovima.

Pročitajte: Mirjana Karanović i Boris Isaković, zvezde serije “Porodica” - U ovoj priči nema pobednika, izgubili smo svi

Luka Šarac

Da li ste slučajno ili namerno zaboravili da na spisak stavite kuvanje? Kažu da su Sremice bez premca u pripremanju raznoraznih đakonija.

‒ Odlično se snalazim u kuhinji, volim da kuvam kad imam vremena. Trudim se da se zdravo hranim, ali lako pokleknem pred domaćim knedlama sa šljivama.

Da li vas je porodica podržala u izboru profesije?

‒ Neizmerno sam zahvalna roditeljima što me nisu sputavali, što su mi dali slobodu da biram, samim tim i da zadržim svoju autentičnost. Najdragocenije što roditelji mogu da pruže detetu je mogućnost da budu svoji. Jako sam vezana za brata koji, iako stariji, voli da čuje moje mišljenje, baš kao što i ja njega pitam za savet kad god osetim da mi je potreban. Odnose sa braćom i sestrama moramo negovati dok smo živi, to su ljudi koji nas znaju u dušu, koji nas bezuslovno vole i prihvataju sa svim vrlinama i manama.

Kad smo već kod ljubavi, kakav je vaš emotivni status?

Nastavak intervjua pročitajte u novom broju magazina HELLO!, koji je u prodaji od 2. aprila

HELLO!

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +