Ivan Ivanović tata po drugi put: Lola je nova dimenzija ljubavi || Hello Magazin!

Ivan Ivanović tata po drugi put postao je 5. marta, a koliko mu je život promenila ćerkica Lola otkrio je u intervjuu za HELLO!

Poslednjeg dana prošle godine Ivan Ivanović objavio je tvit: “Možda nije aktuelno, ali mnogo sam srećan. Stvarno mnogo. Zbog svojih prijatelja, bebe koju čekam, nekog optimizma za koji ni sam ne znam odakle dolazi. Zbog moje ćerke koja je carica. Bukvalno, u ovom trenutku sam gospodar svemira.” Taj emotivni manir nije promenio ni sledećih meseci, a sa pratiocima na društvenim mrežama podelio je i nekoliko fotografija ćerke Lole, rođene 5. marta. Na konstataciju da nikada nije bio toliko otvoren kada je reč o osećanjima odgovara da možda o njima nije govorio, ali se uvek znalo da li je srećan ili nije.

Pročitajte: Čestitamo - Ivan Ivanović postao tata (foto)

Na neki način, Lolino rođenje predstavilo nam je „novog Ivana“.

‒ Velika je razlika kada postanete otac sa 29 i 46 godina. Prošlo je toliko vremena od Stašinog rođenja da mi se čini kao da sam prvi put tata. Neću da kažem da osećam novu energiju, jer mi to zvuči suviše blago, već da sam osetio upliv nove vrste ljubavi u život. Osećam da sve kreće iz početka i da imam obavezu da opet budem dobar, pametan i svrsishodan. Sa ortacima se zafrkavam da se već videlo svetlo na kraju tunela, jer još malo pa će Staša na koledž, a sada ćemo opet ići po redu: jaslice, vrtić, osnovna škola. (smeh) Šalu na stranu, veoma sam srećan, kuća mi je ispunjena ljubavlju i osmesima.

U čemu se najviše ogleda razlika koju ste pomenuli?

‒ Emocije su iste, ali sam sada, zahvaljujući iskustvu, u mnogo manjoj frci nego tada. Kada je Staša bila beba, stalno sam joj držao ogledalo ispred nosa, da se uverim da diše. Imam rutinu oko kupanja i presvlačenja, pa mi je, tehnički gledano, lakše nego pre. Za mene je najveća nedoumica bila kako to emocionalno funkcioniše. Uvek sam se pitao da li roditelji zaista podjednako vole oba deteta. Ovog trenutka mogu da kažem da je isto. Koliko god ceo naš porodični koncept, gledano sa strane, bio nekonvencionalan za srpske prilike, nije tako komplikovano kao što sam mislio pre nego što se sve desilo.

Pročitajte: Poslednji intervju Ivana Ivanovića pred odlazak sa Prve - Borio sam se, plaćao cenu, pomalo narušio zdravlje

Pre sedam godina rekli ste: “Ako budem imao još naslednika, onda će Staša deliti to prvo mesto s njima. Moja ćerka zna da niko ne može da ukrade moje srce.”

‒ Staša i ja imamo takav odnos da mislim da nikada nije ni razmišljala da će on biti ugrožen. To nije ni moglo da se desi, možemo samo da u našu ekipu primimo još nekoga. Primili smo Lolu, a ona, kad poraste, treba da pokaže da je dostojan igrač. Znate kako je u fudbalu, mora da se opravda poverenje i ispoštuje dogovor iz svlačionice. (smeh) I Staša, i Anja, i ja, svi super funkcionišemo.

Da li zasluge za dobro funkcionisanje cele porodice pripisujete pravilnom izboru partnerke, Stašinom vaspitanju ili i vi, kao što naš narod često čini, kažete “hvala ti, Bože”?

‒ Kada su u pitanju sociološki momenti, mislim da ne zavisi mnogo od Boga, mada sam spreman da mu pripišem zasluge za sve na svetu. Ovde je više do ljudi. Verovatno je izbor bio pametan, Staša vaspitana na pravi način, a ima i mojih zasluga. Ona je izrasla u divnu devojku, a za to smo zaslužni moja bivša supruga i ja, koji smo uticali na njen karakter. Očigledno smo uradili dobar posao. Postala je devojka širokih shvatanja, otvorenog srca, spremna da primi i pruži emocije... Veoma sam ponosan zbog svega toga.

Da li je proces Stašinog vaspitavanja završen?

‒ Sada se rade samo “fina podešavanja”. Nedavno smo imali razgovor o nastavku njenog školovanja i odlasku od kuće, jer to što želi da studira kod nas ne postoji. Rekao sam joj: “Siguran sam da o životu znaš sve što treba. Sve je to u nekim fiokama, pa kad ti njihov sadržaj zatreba, spontano ćeš se setiti u kojoj se nalazi.” Zaista ne brinem, a Staša je jedna od najdivnijih osoba koje poznajem. Najveća pretnja po nju su sopstvene emocije, ali to ne može da se “isključi”.

Nameravate li da Lolu vaspitavate po istom modelu kao Stašu ili će biti “apdejtovana” verzija zbog svega što je u međuvremenu postalo drugačije?

‒ Ako želimo da imamo normalne ljude, ne smemo da decu vaspitavamo po principima koji trenutno važe u Srbiji. Iskreno, ni jednom ljudskom biću ne želim da se na to privikne. Ni u svetu situacija nije divna, a ovde pogotovo. Mislim da roditelji treba da “proizvode” dobre i poštene ljude. Zvuči kao da pričamo o automobilima. (smeh) Sigurno je da treba da stvaramo ljude koji umeju da osećaju, koji imaju empatiju prema drugima i da probamo da se vratimo na pravi kolosek, pa da ponovo imamo sve što je Srbe definisalo kao topao narod. Svake godine odavde ode po nekoliko destina hiljada ljudi, uglavnom pametnijih, školovanijih i sposobnijih. Stašu sam vaspitavao da bude građanin sveta, tako ću i Lolu.

Zar u trenutku kada je veza sa Anjom postala ozbiljna niste strepeli kako će Staša prihvatiti tu novinu?