Tamara Kalinić za HELLO!: Smeši mi se ostvarenje najveće želje

Tamara Kalinić ima sve o čemu je maštala – skladan emotivni život, Pariz i milion pratilaca na „Instagramu“

Neposredno pred 32. rođendan, Tamara Kalinić ostvarila je san svake devojke koja je odlučila da karijeru gradi na globalnoj mreži. S ponosom može da kaže da na „Instagramu“ ima neverovatnih milion pratilaca. Nešto što nisu dostigle ni mnoge holivudske zvezde. Kad se tome doda skladan emotivni život i činjenica da joj je veoma lepo u Parizu, gde se nedavno preselila iz Londona, može se reći da je uspela da ono o čemu je maštala pretvori u stvarnost. Bez obzira na broj pratilaca, ističe da joj je u svim segmentima života neuporedivo važniji kvalitet nego kvantitet. Više je ponosna na portfolio brendova sa kojima sarađuje nego na samu brojku.

‒ Bitno mi je i ko me prati, zato uvek ističem da je moja publika predivna. To su žene i muškarci koji vole modu i žele da o njoj nauče što više, a istovremeno nastoje da i sami napreduju. Naravno, kada sam na svom profiliju ugledala taj milion, bila sam presrećna, iz mnogih brendova stigle su čestitke, veliki broj poslovnih ljudi mi je poručio da je ovo nova era u mojoj karijeri i da je to još jedan važan orden koji će mi otvoriti nova vrata.

Pročitajte: Najuspešnija srpska blogerka sve duguje njoj - Tamara prvi put pokazala mamu, sličnost je neverovatna (foto)

Privatna Arhiva

Sećate li se kada ste objavili prvi post i šta je to bilo?

‒ Tog dana išla sam na fakultet, a s obzirom na to da sam negde čula za „Instagram“, htela sam da vidim o čemu se radi. Postavila sam fotografiju bez mnogo razmišljanja, tek da testiram aplikaciju. Na njoj su bili moji omiljeni proizvodi za negu lica.

Da li je bilo dana kada ste pomišljali da od svega odustanete?

‒ Vaspitana sam tako da je sve osim odustajanja moguće, pa i neuspeh. Ali, kad padnete, brzo ustanete, nastavite, pa opet padnete. Niko do uspeha nije stigao pravolinijski. Ponosna sam i na svoje greške i na neuspehe, jer su me ojačali. Sama sam se podizala posle svakog pada, a to je najbitnije.

Kad se osvrnete, pomislite li: “Dobro je što sam postala influenserka tek kada sam završila fakultet, čak i radila kao farmaceut”?

‒ Mislim da je jako bitno, jer nisam pristajala na svakakvu saradnju samo zbog novca. Imala sam platu farmaceuta koja mi je bila dovoljna, pa na blogu nisam pravila kompromise i objavljivala reklame za koje sam mislila da im tu nije mesto. Luksuzni brendovi veoma obraćaju pažnju na to koga još reklamirate. Sigurno je da „Louis Vuitton“, „Dior“ ili „Cartier“ ne žele da se nađu pored nekih neprimerenih objava.

Da li verujete da će vas sadašnji posao zauvek privlačiti ili paralelno razvijate neke druge biznis priče?

‒ Ovaj posao obožavam. Kada čujem koleginice da se žale, zapitam se da li su ikada stajale devet sati za recepturom ili bilo kojim pultom. Slažem se da ume da bude naporno, jer u jednom danu moram da budem i menadžer i influenser, da se razumem u porez, da sređujem video ili fotografiju, pratim trendove, izgledam lepo, sedim na sastancima i čitam ugovore. U hodu sam naučila mnoge zakone i norme, kao i ogroman deo kreativnog posla za koji se ljudi, inače, godinama školuju. Potrebno je mnogo znanja da biste ovo radili na vrhunskom nivou, ali sigurno je da ovakav posao može da ti pruži više nego ijedan drugi. Putujemo svetom, stvaramo prijateljstva, imamo mogućnost da sebi pravimo raspored, što je meni izuzetno važno. Nijedan posao nije lak, ko misli drugačije verovatno nikada nije radio.

Pročitajte: Iznenađenje za pamćenje - Dečko Tamare Kalinić influenserku ostavio bez daha

Privatna Arhiva

Kome biste mogli da zahvalite za pomoć na putu do miliona pratilaca?

‒ Sestri, danas, juče i uvek. Ona je moj večiti oslonac, neko kome u trenucima stresa ne moram da kažem s čime se nosim, a reaguje kao da to već zna. Kada sam poželela da pokrenem blog, profesionalni fotoaparat bio mi je nedostižan, jer je zajedno sa objektivom koštao više nego cela moja farmaceutska plata. Pošto je uvek verovala u mene, čak i u moje najluđe ideje, odlučila je da kupi taj aparat i nauči da me fotografiše. To joj nikada neću zaboraviti. Volela bih da svako ima svoju Dunju, koja će mu dati vetar u leđa kada mu je najpotrebnije. Bez nje možda ne bih imala hrabrosti da rizikujem i napustim posao farmaceuta.

“Moj dečko je najneverovatnije ljudsko biće koje sam ikada srela. Ljubazan, pun ljubavi, uvek misli na mene, lojalan je, zabavan, pristojan, vredan, džentlmen, biznismen”, rekli ste. Da li postoje savršeni muškarci?

‒ Ne postoje, kao ni idealne žene, ali svakom je kod partnera nešto važnije od svega ostaloog. U vezi s tim ne treba praviti kompromis, koji je neophodan kada je reč o sitnicama. Nas dvoje smo potpuno komplementarni. U stvarima u kojima je on loš ja sam vešta, dok on ume da smiri sve moje emotivne turbulencije. Najvažnije mi je što je pun razumevanja za neke moje bubice i što je veoma vredan čovek. Danonoćno se zajedno smejemo, a mnogo mi znači i što baš nikada nisam posumnjala u njegovu ljubav. Mislim da u današnje vreme čovek ne može da poželi više.

Da li ste svesno gradili mehanizme koji vam neće dati da poletite pod lavinom komplimenata, koje pratioci neumorno upućuju?

‒ Mislim da svi znamo kakve su porodice u Srbiji. Kod kuće vam najbliži stalno govore da možete bolje, a drugima vas hvale. Porodica me često kritikuje, otvoreno mi kažu kada im se ne dopadne neka moja fotografija ili stajling. I uopšte im nije važno da li ima 50 ili 150.000 lajkova. Ta njihova realnost mi je neophodna da bih uvek bila svesna odakle potičem, ko sam zapravo i da uvek mogu još da napredujem. Veoma rano su mi usadili osećaj da smo svi zamenjivi, te da treba biti skroman. Ponekad roditelje krivim zbog toga, naročito kada vidim, na primer, Engleskinje koje “grabe”, jer im je okolina od detinjstva govorila da su nešto najneverovatnije i da su božji dar. Međutim, već sledećeg trenutka pomislim da je upravo čvrsto stajanje na zemlji u velikoj meri uticalo na to da imam dugogodišnje veze sa bliskim prijateljima i da je zaslužno za balans u mom životu.

Pročitajte: Tamara Kalinić - Preseljenje u Pariz bila je važna odluka

Privatna Arhiva

Šta zamerate devojkama u Srbiji, a za šta biste ih pohvalili kad je reč o modi i, generalno, životnom stilu?

‒ Ne zameram im ništa jer smatram da su spram naših mogućnosti, pri čemu ne mislim samo na finansijske, postigle maksimum. Mlade devojke na Zapadu imaju veće mogućnosti obrazovanja i zapošljavanja, pa opet nisu ni približno tako lepe kao naše, a o opštoj kulturi da ne pričam.

Da li su Parižanke uvek maksimalno doterane kao što mi mislimo?

‒ Uvek izgledaju sjajno, ali se uopšte ne sređuju. Veoma malo se šminkaju, kosa im je uvek nonšalantno isfenirana, taman tako da izgleda blago čupavo, najčešće imaju kratke nokte. Vitke su, pa šta god obuku izgledaju odlično. Sve to me fascinira i nimalo se ne preteruje kad se kaže da je njihova moda poput Mona Lizinog osmeha – nikome nije jasno šta se tu dešava, ali nas privlači.

Pre nekoliko nedelja proslavili ste 32. rođendan. Da li je ostala neka želja koju tek treba ispuniti?

‒ Te nedelje porodica i prijatelji su me toliko razmazili da bi bilo nezahvalno reći da postoji još nešto. Ipak, imam ogromnu želju da uskoro dođem u Srbiju, kako bih videla najbliže i s njima proslavila period koji nam se, nadam se, smeši.

Hello!

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +