Nikola Đuričko: U Americi živim od glume, moja porodica se lepo snalazi, što mi pričinjava veliku radost

Nikola Đuričko: U Americi živim od glume, moja porodica se lepo snalazi, što mi pričinjava veliku radost

Autor: | 26/05/2021

1

Povratak Nikole Đurička - o životu u Los Anđelesu i borbi za mesto pod holivudskim suncem

“Daću sve od sebe da se pojavim na premijeri i budem tu dok traje distribucija filma u bioskopima”, napisao nam je Nikola Đuričko u mejlu, odgovarajući na pitanje da li je premijera filma “Živ čovek”, koji je posle prikazivanja na FEST-u od 20. maja krenuo u bioskopski život, prilika da ga ponovo sretnemo u Beogradu. Nekoliko dana kasnije iznenada i bez najave pojavio se u „Kombank dvorani“.

Drama "Živ čovek", reditelja Olega Novkovića, u kojoj popularni glumac igra rokera, frontmena nekadašnjeg kultnog benda, snimljena je pre nego što se Nikola, krajem 2019. godine, sa suprugom Ljiljanom, ćerkom Nađom i sinom Đorđem preselio u Los Anđeles. Vrata holivudske industrije otvorio je naizgled bez mnogo napora. Do sada je igrao u dve popularne serije, "For All Mankind" i "Stranger Things", a kako njegov talenat i harizma nisu ostali neprimećeni, nema sumnje da mu se smeše i novi uspesi.

Dugo vas nismo ni videli ni čuli, pa za početak da pitamo kako ste vi i vaša porodica?

‒ Hvala na pitanju dobro smo, što i vama želimo.

Prethodnih meseci svima nam se, zbog pandemije, život okrenuo naglavačke. Kako se nosite sa novonastalom situacijom?

‒ Na početku sam se, moram priznati, baš uplašio. Vesti koje su stizale bile su vrlo zbunjujuće i zastrašujuće. Mislim da smo se sada, kada bolje razumemo virus i znamo kako se prenosi, svi malo opustili. Naravno, i vakcinacija pomaže. Polako se navikavam na novi život sa higijenskim merama i distancom.

Pročitajte: Iznenada i bez najave - Povratak Nikole Đurička u rodni grad posle dve godine (foto)

Nino Rakićević

 

 

U kojoj meri je korona uticala na vašu profesiju? Mnoga snimanja su otkazana ili prolongirana.

‒ Meni je snimanje zaustavljeno na neodređeno vreme. Neizvesnost je trajala više od pola godine, bez ikakvog pomaka. Taj period mi je psihički bio najteži. Trebalo je dosta vremena da se svi dogovore o protokolu i da počnemo da radimo. Negde u dubini duše tešio sam se mišlju da, ako je porno-industrija preživela AIDS, onda će verovatno i filmska industrija preživeti kovid 19.

Iako je teško porediti, možete li napraviti neku paralelu između snimanja u Srbiji i u Americi?

‒ U suštini je sve isto, samo je mnogo veće. U inostranim projektima ponekad imate dvesta uloga u jednoj epizodi ili kilometar veštačkog snega u pravoj šumi. Ako se ispravno sećam, Kameron je na snimanju „Titanika“ imao na raspolaganju tri broda koja je mogao da potopi. Naravno da sa većim budžetom dolazi i veća odgovornost, ali filmske ekipe su identične, čak su me neki ljudi podsetili na one sa kojima sam radio u Srbiji.

Kada bi vas, pre nego što ste se zaputili u Los Anđeles, prijatelji ili kolege pitali „zašto ideš“ ili „šta želiš da postigneš“, kako ste odgovarali?

‒ Šalio sam se da želim da idem na Mesec. I, kao naručeno, moja prva uloga bio je – astronaut koji ide na Mesec, u televizijskoj seriji „For all Makind“ za „Apple tv+“. Moraću, izgleda, da pazim kako se šalim.

Na pitanje postoji li recept kako uspeti u Holivudu, Stefan Kapičić nam je u jednom intervjuu rekao: „Ne postoji, postoji vera u sebe i neodustajanje. Treba izdržati.“ Šta biste vi, na osnovu dosadašnjeg iskustva, dodali?

‒ Veliko je pitanje šta je uspeh. A onda, i koji je recept. Ja sam uspeo da protekle dve godine živim od glume u Americi, što mi pričinjava veliku radost. Moja porodica se lepo snalazi i za sada nam je ova promena uzbudljiva. I to je za mene uspeh.

O vašim poslovnim uspesima saznajemo ne samo iz naših, već i iz svetskih medija, kao što je magazin “Rolling Stone”. Pomislite li nekad “ovo je san”?

‒ Na momente mi zaista sve izgleda kao san.

Pročitajte: Nikola Đuričko o odlasku iz Srbije - Bile prave ili krive, ovo su jedine godine koje imaš, nema nazad

Nino Rakićević

 

 

Da li glumci zaista potpisuju ugovore u kojima je striktno navedeno šta u intervjuima sme ili ne sme da se otkriva?

‒ Da, u ugovoru zaista stoje te stavke. U projekte je uložen veliki novac i s pravom ljubomorno čuvaju svoje tajne. Ovom prilikom samo ću reći da već sada možete da uživate u novoj sezoni „For All Mankind“, pa i da se obradujete kad me vidite kako lebdim u svemiru. Zajedno sa milionskim auditorijumom, s nestrpljenjem očekujem novu sezonu „Stranger Things“. Nadam se da ćete biti ponosni na mene.

Uspevaju li kolege u Americi da izađu na kraj sa vašim prezimenom?

‒ I u Srbiji su se ljudi saplitali oko mog prezimena, tako da sam veoma tolerantan prema strancima. Hvala Novaku, koji je svetska faca, pa se pozivam na njega kad god objašnjavam kako se izgovara Đuričko. I on se preziva na Đ.

S obzirom na to da u Los Anđelesu živi dosta Beograđana, a i vaših kolega, verujemo da nije teško naći društvo za kafu.

‒ Naravno. Imamo divne komšije iz Beograda baš u našoj zgradi, kao i preko puta. Upoznali smo neke drage ljude koji su nam zaista puno pomogli. Generalno, stekli smo prijatelje iz raznih krajeva sveta, što životu u Kaliforniji daje pravi šarm.

Kako provodite slobodno vreme? Koliko su vam privatno bliske scene koje često gledamo u američkim filmovima, na primer šetnja pored okeana ili jutarnji džoging?

‒ Korona je, nažalost, sve poremetila. Ipak, okean je još tu, pa nam je to omiljena porodična zabava.

Postoji li nešto u američkom načinu života na šta nikako da se naviknete?

‒ Amerikanci ne trube u saobraćaju.

Koliko niste bili u Beogradu?

‒ Skoro dve godine.

Šta vam, daleko od rodnog grada, najviše nedostaje?

‒ Drugari i familija, ali zahvaljujući tehnologiji često komuniciramo.

Pročitajte: Amerika kao novi dom - Nikola Đuričko sa porodicom napustio Srbiju

Nino Rakićević

 

U Beograd vas je, posle dve godine, nakratko vratila premijera filma „Živ čovek“, koji je snimljen još 2019. Jeste li bili u prilici da ga u međuvremenu pogledate?

‒ Pogledao sam ga pre nego što smo otišli, i to u bioskopu, na kontrolnoj projekciji. Moja supruga je producent, zajedno sa njenim kolegom i prijateljem Urošem Lazićem, a ja sam dobar sa rediteljem, tako da sam imao protekciju. (smeh)

U najavi stoji da je to film o slobodi, ljubavi, porodici, spokoju. O čemu najviše, po vašem mišljenju?

‒ O živom čoveku. Članovi te porodice, koliko god ona bila disfunkcionalna u klasičnom smislu, mnogo se vole i istovremeno ne mogu da se podnesu. Po meni, to i jeste život.

Ko će se pronaći u priči glavnih junaka?

‒ U filmu imamo tri generacije, za svakog ponešto. Mislim da svi pomalo mogu da se pronađu.

U Srbiji se u poslednje vreme snima više nego ikad. Da li ste ispratili neke od novih serija? Jeste li možda pomislili za neku ulogu „šteta što ovo nisam igrao“?

‒ Nisam nikada sebe mučio na taj način. Ako odlučim da nešto pogledam, pokušavam da budem običan gledalac, a najdraže mi je kad me neki sadržaj „uvuče“ do te mere da ne razmišljam o drugim stvarima. Ispratio sam ponešto, ali ne mogu da kažem da imam pravu sliku o domaćoj produkciji. Veoma mi je drago da se radi, jer znam koliko je svima bila neizvesna prošla godina.

U poslednjem razgovoru za HELLO!, odgovarajući na pitanje na koju svoju slabost ste se najteže navikli, odgovorili ste: „Na lenjost, i još se borim“. Jeste li danas, tri godine kasnije, manje lenji nego kad smo radili taj intervjuu?

Nastavak intervjua pročitajte u novom broju magazina HELLO!   koji je u prodaji od 21. maja


 

 

Komentari (1)

Loading
Eva Čubrović hellomagazin

Slične Vesti

Najnovije vesti