Nela Mihailović o roditeljstvu i ljubavi: Vatromet emocija u našoj kući je svakog dana

Ispovest Nele Mihailović o prednostima roditeljstva u zrelim godinama, borbi sa pubertetskim hormonima i intuiciji koju je poslušala u pravom trenutku

Od kada je krajem prošle godine dobila nagradu „Ljubinka Bobić“, koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika, Nelu Mihailović gledali smo u serijama „Jedini izlaz“, „Kalkanski krugovi“, „Porodica Bošković“, „Tate“, a zanimljive uloge ima i u dva projekta čije se prikazivanje očekuje: seriji “Nečista krv” i filmu Srđana Dragojevića “Nebesa”. U pozorištu glumi u legendarnom „Balkanskom špijunu“, „Nečistoj krvi“, duodrami „Mali bračni zločini“. Na opasku da je sve ovo teško i nabrojati, a kamoli ući u dušu tolikih likova, popularna glumica kaže da sada ponovo ima previše obaveza, kao pred početak epidemije, i dodaje:

‒ Period iza nas bio je napet i veoma stresan, ali mi je predah prijao, jer osim poslovnih, svakodnevno treba ispuniti i mnoštvo očekivanja na privatnom planu. Kod starije ćerke je pubertet odmakao, kod mlađe tek počinje, ja sam pred klimaksom, pa se šalim da po kući hormoni lete na sve strane. Bučno je i burno. Srećom, ne bude se svi ti hormoni u istom trenutku, pa mi vatromet emocija još ne smeta.

Pročitajte: Kako je Nela Mihailović na "najbaksuzniji" dan u godini upoznala čoveka svog života?

Luka Šarac

Koliko je Martin pubertet sličan vašem?

‒ Tada se sa roditeljima nije toliko pričalo o pubertetu, a i hijerarhija u porodici bila je drugačija, bar u mojoj. Tata je bio strog, pa se i te kako znalo gde su granice. Nisam ni pokušavala da se skrivam iza hormona, a kada nešto prigovorim Marti i Petri, odmah čujem da su takve zbog puberteta. (smeh) S druge strane, današnjoj deci uopšte nije lako, pogotovo u vreme korone. U obrazovanju je nastao opšti haos. Kada malo ideš u školu, a malo nastavu pratiš onlajn, nije čudno što se, kada si kod kuće, osećaš kao da si na vikendu ili raspustu. Preterani tehnološki napredak, društvene mreže, prekomerno korišćenje telefona – sve to me nervira. Pokušavam da na njih utičem, ali baš ne uspevam mnogo, što takođe razumem, jer su oni generacija koja je drugačije odrastala i koja, nažalost, ima druge sisteme vrednosti. Mi roditelji možemo da pričamo, da ih usmeravamo i ponavljamo šta je suština života, ali pitanje je koliko će toga usvojiti.

Ko im više priča, vi ili suprug Vladimir?

‒ Nas dvoje smo bili nešto stariji kada smo dobili decu, pa smo zato bili i nešto mudriji. To “malo stariji” znači da sam Martu rodila kada sam imala 36, a Vlada 39 godina. Na vreme smo shvatili koliko je važno da se nas dvoje uvek o svemu dogovorimo i da nikada ne dođemo u situaciju da im on nešto dozvoli, a ja ne, ili obrnuto.

Da li ste, kada su se rodile, imali utisak da ste u zrelim roditeljskim godinama?

‒ Jako smo ih želeli, a sticaj okolnosti doveo je do toga da se sve desilo nešto kasnije nego što smo planirali. Dok su bile male, često bih pomislila da bi mi fizički bilo neuporedivo lakše da sam deset godina mlađa, ali smo, s druge strane, upravo zahvaljujući zrelosti bili svesni da im se moramo posvetiti do kraja. Deca najčešće dobijaju mnogo ljubavi, ali ne i roditeljsko prisustvo, koje je veoma važno u tom uzrastu.

Svojevremeno ste rekli da vam se sve u životu dešava polako, ali se uvek dogodi ono što treba.

‒ Prvu veliku seriju snimila sam kada sam imala 33 godine i deceniju glumačkog iskustva. Međutim, u pozorištu sam uvek imala kontinuitet. Pre 28 godina, kada je moja klasa prvi put nastupila na sceni Narodnog pozorišta, a bio je to ispit na Akademiji, Aleksandar Berček nam je rekao: “Svi dobijate stipendiju Narodnog pozorišta, a godinu dana posle diplomiranja bićete ovde zaposleni”. Zato su nas kasnije zvali “Berčekove bebe”.

Pročitajte: Ispovest Nele Mihailović - Ćerkama sve opraštam

Luka Šarac

Šta vam se još, osim roditeljstva, desilo kasnije nego što je po nekoj logici trebalo?

‒ Mnogo toga, uključujući nagrade, kojima se mlad glumac drugačije raduje. Na kraju sve stigne, samo treba strpljenja. Važno mi je što sam ipak, zahvaljujući svojoj prirodi, uspela da sačuvam umeće radovanja. Sada, kad su objavili da sam prvakinja Narodnog pozorišta, mnoge kolege su me zvale i pitale da li je moguće da već godinama nemam taj status.

Izgleda da ste jedino Vladi brzo rekli “da”.

‒ Budući da sam u horoskopu dupla Vaga, to deluje čudno, ali moje vaganje do izražaja dolazi u svakodnevnom životu. Kad odem u prodavnicu, krenem da se pitam da li da kupim nešto plavo, zeleno ili crno, pa se vratim na plavo, a onda se umorim i odustanem. Međutim, kada sam donosila najbitnije odluke u životu, ponašala sam se potpuno drugačije. Prva je bila napuštanje Medicinskog fakulteta, koji nisam upisala na nečije insistiranje, već zato što sam želela. Jednostavno, ako se negde ne osećam dobro – otići ću. To sam učinila uprkos velikoj odgovornosti, jer su roditelji poslali sestru i mene u Beograd na studije, plaćali nam stan, slali novac. To uopšte nije bilo jeftino.

Zbog medicine udaljismo se od udaje.

‒ Uopšte nisam planirala da se tada udajem, nisam imala predstavu kako bi to funkcionisalo, jer nikada nisam živela sa momkom. Međutim, kad sam srela Vladimira, posle pet dana sam se uselila kod njega, a dva meseca kasnije me je zaprosio. Sledeće godine će nam biti “srebrna svadba”. Kad smo to shvatili, rekla sam: “Bože, Vladimire, šta je ovo, sećam se da su “srebrnu svadbu” slavili neki matori ljudi?” Uvek sam pominjala svoje godine i nemam nikakav problem s njima, ali mi zvuči čudno kad pomislim da sam pregurala pedesetu. Osećam se mnogo mlađe nego što zvuči pedeset jedna, a imam toliko želja i planova na svim poljima.

Pročitajte: Nela Mihailović bi za nju sve uradila - kuma joj je poznata glumica, a evo šta kaže o njihovom odnosu!

Luka Šarac

Rekli ste da ne želite da godine brišete botoksom i hijaluronom.

‒ Žena treba da se neguje i da pomogne da se održi izgled koji su joj priroda ili geni podarili, ali nisam pobornik filera ni estetske hirurgije. Toliko puta je rečeno da već zvuči “bljak”, međutim, velika je istina da lepota dolazi iznutra.

Neko će reći - lako je ženi, koja je uvek važila za objektivno lepu, da na taj način priča o lepoti.

‒ Zato sam i rekla “dato genom ili od Boga”. Ne mislim da nisam lepa, jer kod mene nema lažne skromnosti, ali sam u godinama kad postoje bore i druge manifestacije koje su odraz vremena. Mislim da neću drugačije razmišljati ni za deset godina, iako nikada ne možemo reći “ovo je sigurno”. Pre rođenja dece imala sam ideje o vaspitavanju, govorila kako nešto hoću ili neću, a kad su se one rodile, dobar deo tih zamisli se srušio. Neko od gore ti namigne i kaže: “Ajd' sad da te vidim!” Uz Martu i Petru shvatila sam da ne treba biti kategoričan, ali kad govorimo o izgledu, zaista se nadam da neću promeniti mišljenje. Često pominjem Cecu Bojković, koja tako dobro nosi svoje godine. Ona je zadovoljna žena fantastičnog duha.

Da li bi vam bilo čudno kada bi za koju godinu Marta rekla: “Mama, ja sam se prošlog vikenda zaljubila, selim se kod dečka”?

‒ Ne bi mi bilo baš pravo, ali ih učim da, između ostalog, slušaju intuiciju. Ja sam moju poslušala u pravom trenutku, i kasnije sam mnogo puta Vladimiru rekla: “Imali smo više sreće nego pameti”. Ništa ne može na silu... Recimo, roditeljima sam saopštila da napuštam medicinu u trenutku kada sam sebe već videla na spisku Fakulteta dramskih umetnosti. Naravno, bili su u šoku, pogotovo tata koji mi je uvek bio veliki autoritet, pa mi je zato bilo posebno važno šta će reći ili misliti. Tada se prvi i poslednji put ozbiljno naljutio na mene, ali ga je prošlo za dva meseca. Mama je već sutradan rekla: “Pa dobro, sine, ako ti misliš da je tako bolje”. Deca moraju da donose odluke i da stoje iza njih, a mi smo tu da im damo savet i podržimo ih.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +