Deca Aleksandre Jeftanović: Ana i Aleksa su stigli u pravom trenutku || Hello Magazin!

Deca Aleksandre Jeftanović - Ana i Aleksa su stigli u pravom trenutku...

Kada je u januaru 2015. rodila ćerku Anu, Aleksandra Jeftanović povukla se sa malih ekrana. Želja da se u potpunosti posveti porodici postala je još čvršća u martu sledeće godine, nakon što su ona i njen suprug, advokat Aleksandar Švraka, dobili sina Aleksu. Usledio je dug period tokom kojeg je, kako kaže, bila ful mama, a potrebu da ipak bude deo poslovnog sveta zadovoljavala je vodeći igraonicu za decu.

“Prošli život”, kada je bila jedno od najpopularnijih TV lica u Srbiji, nije joj nedostajao, pa je bez mnogo oklevanja odbijala predloge koji su stizali. Tako je bilo sve do prošlog proleća. Tada je sa Boškom Jakovljevićem dobila priliku da radi nešto što se u potpunosti uklopilo u njihove zamisli prave emisije. Pre tačno godinu dana počeli su da vode “Kec na jedanaest” na “K1” televiziji, a na pitanje šta su joj predlagali ukućani dok je bila u nedoumici “vratiti se poslu ili ne”, Aleksandra odgovara:

Pročitajte: Par koji ste obožavali ponovo je zajedno

- Ana je bila apsolutno za to, a suprug i dalje moj posao doživljava po principu: “To je nešto što voliš, tako sam te upoznao, ako te ispunjava – izvoli, ali nemoj da me preterano mešaš u tu priču”.

Budući da vam je suprug advokat, ima smisla pitati ko u vašoj kući ima bolju kondiciju za “pričanje iz glave”.

‒ Moja velika mana je što prekidam sagovornika, bez obzira na to da li je reč o privatnom ili poslovnom razgovoru, a koren joj je baš u rejtinzima i činjenici da je televizijsko vreme skupo. Kada smo Boško i ja počeli da radimo “Sav taj Pink”, koji je emitovan u prajm-tajmu, morali smo da vraćamo sagovornika na temu, da mu ne dozvoljavamo da se raspline... Zameram sebi što to radim, zamera mi i muž, verovatno i gledaoci, a mislim da i Boška izluđujem. (smeh)

Kada je Ana imala godinu dana, o vaspitanju ste rekli: “Sa dvadeset godina nemaš svest o životu, u četrdesetoj si malo zadihan i uplašen zbog sveta.” Šta danas kažete?

‒ Isto. (smeh) Srbi su prvaci sveta u postavljanju čuvenih pitanja koja zadiru u privatnost, a odgovori često nisu stvar odluke već sudbine. Počne se od “imaš li momka”, pa kad ga nađeš, sledi “kada ćeš da se udaš”, a kada i to uradiš – “kada će dete”, pa “kada će drugo”, “kolika ti je plata”... Ljude to ne bi trebalo da zanima, bar ja tako mislim. Svako ima pravo na svoje izbore. Decu sam poželela kada sam srela Sašu, jer je porodičan čovek, a ja sam imala dovoljno godina i životnog iskustva, čak i iskustvo mojih roditelja. Nikada ne bih mogla da dete rodim samo sebi, a divim se ženama koje su se usudile da to urade. Moraš da osećaš da taj čovek, u tom trenutku, ima istu ideju kao ti, mada ne postoji klauzula da će tako zaista biti do kraja života.

Pročitajte: Aleksandra i Boško kao da su tek sišli sa modne piste, ovo je vodeći trend za proleće-leto 2021.

U kojoj meri je iskustvo roditelja uticalo na vaše poteze?

‒ Poznato je da učimo po modelu u kom rastemo, a ja sam detinjstvo provela uz baku i deku. Budući da sam bila dete razvedenih roditelja, imala sam svest o tome da, kada dođe trenutak da biram partnera, to treba da bude porodičan, stabilan čovek. Saša ima dosta osobina koje je imao moj deda, a ja u svom ponašanju često prepoznam mamu i babu, naročito u ophođenju prema deci. Nekada umem da im uputim iste rečenice koje sam od njih slušala. Kada bi me sada neko pitao šta mi znači “pojedi još jedan zalogaj”, ne bih znala da odgovorim, ali Ani i Aleksi često to ponavljam, baš kao što je meni govorila baba. (smeh)

Jednom ste rekli: “Ježim se od maminih sinova, moj Aleksa to nikada neće postati”. Koji je “recept” da ne postane?

‒ Recept je da nikad ne kažeš nikad. (smeh) Aleksa i mama su posebna priča, kao što su, čini mi se, Ana i tata. Da sam mudrija, sve što želim da realizujem trebalo bi samo da šapnem Ani, jer niko ne može da utiče na Sašu kao što može ona. Čekam da Aleksa dovoljno poraste pa da nađe devojku, jer će se tada fokus pomeriti. (smeh)

Možete li da zamislite sebe kako zaključujete da nijedna nije dovoljno dobra za vašeg Aleksu?

‒ Za neke Anine izbore već sam bila u fazonu da ću biti kao Ceca Bojković u “Boljem životu”. Bolje da ništa ne govorim nego da za nekoliko godina bude kao ovo o “maminom sinu”. Sa internetom je kao sa američkim sudovima – sve što kažeš može biti upotrebljeno protiv tebe.

Da li je moguće sina i ćerku identično vaspitavati ili, ipak, pristup mora da bude nešto drugačiji?

‒ Da ste me to pitali dok sam bila trudna i čekala Aleksu, odgovorila bih da će biti isto, a sada tvrdim da se svako dete rađa sa drugačijim karakterom, te da zahteva individualni pristup. U krajnjem slučaju, lepota i jeste u raznolikosti. Što pre prestaneš da veruješ kako ćeš uspeti da kao roditelj nešto nametneš biće bolje. Moraš da naučiš i da saslušaš, i da poštuješ, ali i da budeš autoritet. Veoma je bitna toliko puta pomenuta činjenica da se deca uče na primeru. Moja ćerka se prema mlađem bratu ponaša kao ja u nekim situacijama prema njoj, tada shvatiš da je tvoje ponašanje najveći ispit pedagogije.

Pročitajte: Deca Aleksandre Jeftanović su stigla u pravom trenutk - Voditeljka otkrila kako se snalazi u roditeljstvu

Kako rešavate situacije kada njih dvoje “zarate”?

‒ Aleksa nikada nije udario Anu. Sestru voli najviše na svetu, a ona je prema njemu veoma brižna. Naravno, ima trenutaka kada se posvađaju, ali budući da je on karakterom na tatu, a da mu je ona autoritet, radije se povuče.

Pre nekoliko godina rekli ste: “Žena je najlepša kada se sebi sviđa i tada sija gde god se pojavi. Ja sam takvih situacija imala samo nekoliko u životu, jer nemam mnogo samopouzdanja.” Verujemo da svi koji vas gledaju misle da vam samopouzdanje ne manjka.

‒ Imam ga dovoljno, ali kad sam to rekla, mislila sam na one trenutke kada iz kućeš izađeš potpuno zadovoljna svojim izgledom. Nekoliko puta sam se pogledala u ogledalo i rekla – to je to! Sa dvadeset sam možda imala najbolje fizičke predispozicije, ali nisam umela da ih realizujem, jer nije bilo odgovarajućeg “stanja u glavi”. Stil sam izgradila kasnije, a sa trideset, trideset pet, bila sam u životnoj formi. Tada sam najbolje izgledala. Sada umem da prikrijem svoje mane i zadihanost o kojoj smo govorili.

Sudeći po tome koliko je Ana uživala u fotografisanju, uz činjenicu da peva u horu “Čarolija”, velike su šanse da bude poznata kad poraste?

‒ Za razliku od brata, nju u ovom trenutku raduje kad je u centru pažnje. Podeljeni su, imaju i na koga da budu. (smeh) No, sve to u nekom trenutku može da se promeni. Ana ide i na ritmičku gimnastiku, ali samo zato što je ona to želela, baš kao i pevanje u horu. Saša i ja ne spadamo u roditelje koji imaju menadžerske afinitete i projekcije.

Da li ste u Aninim godinama voleli da budete u centru pažnje?

‒ U to vreme bio je vrlo popularan “Vruć vetar”, pa kad bi me pitali šta želim da budem kad porastem, odgovarala sam – Vesna Čipčić. Nešto slično prepoznajem u Ani, samo što svako vreme nosi svoje idole.

Nedavno ste ispod posta napisali: “Nikad ne znaš šta je iza osmeha. Ne šalim se, samo kao ugao gledanja.” Kakvi su vaši osmesi?