Dušan Vlahović za HELLO!: Ne bih imao ništa protiv da budem mlad otac || Hello Magazin!

Dušan Vlahović otkriva čega je sve morao da se odrekne da bi ostvario svoj san i na koga uvek može da se osloni

O Dušanu Vlahoviću, dvadesetjednogodišnjem fudbaleru „Fjorentine“ i reprezentativcu Srbije, evropska štampa piše u superlativu, nazivajući ga „čovekom sa druge planete“. Umeće koje je pokazao na terenu donelo mu je titulu najboljeg mladog fudbalera italijanskog šampionata, ali ne i krila da poleti. Skromno poručuje da su pred njim godine rada i dokazivanja, a da mu je najveća satisfakcija pomisao da su roditelji i mlađa sestra ponosni na sve što je do sada postigao. Imajući u vidu da je u beogradskom hotelu „Hilton“, tačnije u bašti „Oasis Garden“ i restoranu „Dva kralja“, do sredine jula sve podređeno najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, uz direktan prenos utakmica i specijalni jelovnik inspirisan „Evropskim prvenstvom“, nije bilo dileme gde ćemo zakazati intervju. Na početku razgovora pitali smo Dušana koga smatra favoritom.

‒ Mislim da Italija ima velike šanse da stigne do finala, a tamo je sve moguće. Favoriti su, ništa manje, nego Francuzi i Portugalci.

Traže li vam poznanici pomoć oko kladionice?

‒ Ne, zato što znaju da nisam ljubitelj klađenja. Naravno, pričamo o utakmicama i ko bi mogao da pobedi, ali ne i o rezultatima.

Pročitajte: Dušan Vlahović nakon priča o ljubavi s pevačicom, objavio fotografiju s misterioznom devojkom?

Ima li žala što niste na šampionatu?

‒ Kako da ne. I to ne samo kod mene, već i kod mojih saigrača, pa i cele države. Nije mi drago što ću Prvenstvo gledati na televiziji, ali – šta je, tu je.

Iako ste mladi, iza vas su ogromni uspesi, zaključno sa proglašenjem za najboljeg mladog igrača italijanskog prvenstva u protekloj sezoni. Ima li prostora da se mladi igrač uobrazi?

‒ Ima, čak i za manje stvari. Bogu hvala, oko mene su uvek bili ljudi koji mi nisu dali da umislim da sam bitan. Roditelji su me učili da, šta god da se desi, nema spuštanja glave, ali ni „šepurenja“. Čim pomisliš da si bogom dan zna se šta sleduje, a pad je uvek bolan. Ne bih voleo da to doživim. Moje iskustvo govori da se naporan rad isplati, sve ostalo je do čoveka, odnosno do onoga što je poneo iz kuće.

Čega ste se sve odrekli da biste stigli do vrha?

‒ Period kad sam se odvojio od porodice pamtim kao najteži. Roditelji su u početku dolazili u Italiju na dve nedelje, i to mi je mnogo značilo jer sam bio vrlo mlad. Prošle godine zbog korone nisu mogli da putuju ni oni, a ni ja. Jako sam vezan za njih i mlađu sestru, nju možda i najviše volim. Istina je da nisam imao obično detinjstvo. Propustio sam neke ekskurzije, izlaske sa društvom i slične stvari, ali ne žalim ni za čim. Znam koji cilj želim da ostvarim i idem ka tome.

Dušan Vlahović - Uz mene su bili samo roditelji i dva druga

Kada je neko zgodan, popularan i uspešan, svi su tu. Ostanu li uz njega i kad krene nizbrdo?

‒ Ne, i ja to pamtim, baš kao što pamtim ko mi je pružio ruku podrške. Imao sam dve prelomne situacije. Prva je bila kada sam potpisao za „Fjorentinu“, ali sam ostao u „Partizanu“ još godinu i po. Stavili su me sa strane, bez utakmica i treninga. Totalno sam se izgubio, milion stvari mi je prolazilo kroz glavu. Uz mene su bili samo roditelji i dva druga. Slično se ponovilo i na početku ove sezone, kada sam na utakmici protiv „Intera“ promašio šansu, a zatim „dozvolio“ da protivnički igrač preko mene da gol. Izgubili smo sa 4 : 3, a onda su usledile žestoke kritike i pritisak javnosti. Trebalo je podneti taj udar, ali to je bila prilika da uvidim na koga zaista mogu da računam.

Ko vam je dao nadimak „srpski Zlatan Ibrahimović“?

‒ Rano su počeli da mi govore da moj stil igre podseća na njegov, a taj nadimak nastavio je da me prati i kad sam otišao u inostranstvo, možda zbog prezimena ili što smo obojica sa Balkana. Naravno da imponuje poređenje sa takvim sportistom, ali to ume da bude i mač sa dve oštrice. Kada je lestvica visoko podignuta, ljudi imaju visoka očekivanja, a ako ih ne ispunite, ništa lakše nego reći „znali smo da neće daleko dogurati“. Ne volim poređenja, generalno. Nadam se da ću jednom dostići Zlatanov nivo, a do tada moram još mnogo da učim. Na meni je da budem vredan, radan i poslušan.

Dok vas slušamo nameće se misao da vaši roditelji imaju mnogo razloga da budu ponosni.

‒ Nadam se da je tako, to je jedino čime se vodim. Gde god išao i šta god radio, oni su mi u mislima.

Pročitajte: Da li je ona nova devojka Dušana Vlahovića? (foto)

Vaš kolega Saša Lukić u intervjuu za HELLO! ispričao je kako mu je majka stavila do znanja da fudbalsku loptu neće videti bez dobrih ocena.

‒ I moja je bila sličnog stava: prvo škola, pa fudbal. Otac je imao više razumevanja, ali je deklarativno bio uz majku, da ne bude – ona priča jedno, on drugo. Ipak, znao sam da će mi on uvek progledati kroz prste. U osnovnoj sam bio odličan đak, zatim sam upisao medicinsku, ali pošto zbog obaveza nisam mogao da pratim redovnu nastavu, prebacio sam se na privatno školovanje.

Da li ste srednju medicinsku školu upisali sa željom da postanete lekar ili zbog devojaka?

‒ Moja mama, koja je medicinski radnik, posavetovala me je da krenem tim putem. Mada, zaista je bilo uživanje ići u školu koju pohađaju mnoge devojke. Barem tu jednu godinu. (smeh) Svi kažu da je taj period života jedan od najlepših, ali, eto, i to sam preskočio. Za učenje nikad nije kasno. Koristim svaku priliku da steknem nova znanja, nešto pročitam ili pogledam.

Pročitajte: Muškarci sa stilom - Modni defile srpskih fudbalera oduševio pripadnice lepšeg pola (foto)

Ako uzmemo u obzir da se fudbaleri rano žene, koliko vas još deli od „ludog kamena“?

‒ To je nešto što se ne planira. Može da se desi za šest meseci, ali i za deset godina. Iskreno, ne bih imao ništa protiv da budem mlad otac. Trenutno nemam devojku.

Koliko godina ste imali kada ste dobili prvu platu?

‒ Petnaest, s tim što su do mog punoletstva novac primali roditelji. Tako i treba da bude. Sve bih im dao jer oni zaslužuju samo najbolje. Meni je ionako dovoljno da imam za garderobu i da odem na more.

Gde ćete letovati ove godine?

‒ Na Sardiniji. U Firencu treba da se vratim 9. jula, do tada ću se odmoriti i naspavati, ali i krenuti sa laganim treninzima kako bih novu sezonu dočekao u formi.

Da li je tačno da prelazite u „Juventus“, kao što navode pojedini mediji?

‒ O tim stvarima brinu moji agenti, a na tu temu niko mi ništa nije rekao. Sa „Fjorentinom“ me veže ugovor još dve godine, videćemo šta će posle biti. Voleo bih da ostanem u Italiji. Posle Beograda, najlepše se osećam u Firenci.