Biković za HELLO!, ekskluzivni intervju: Nešto je moralo da se žrtvuje || Hello Magazin!

Biković za HELLO!

Miloš Biković jedan je od najpopularnijih mladih glumaca u Rusiji. Tako glasi rečenica kojom je ovu priču počeo ruski HELLO!. U toj zemlji prisvojili su ga mnogo pre nego što je zvanično dobio državljanstvo, a za sve je “kriv” reditelj Nikita Mihalkov, koji ga je 2014. izabrao za film “Sunčanica”. Preko noći su počele da se nižu ponude za nova ostvarenja, i sva su, po pravilu, dostizala enormnu popularnost. Miloš nije zapostavljao ni karijeru u domovini, gde se oprobao i kao producent. Tajne Beograda otkrio je Olgi Rodionovoj, urednici ruskog izdanja magazina HELLO!, glumici, voditeljki, modelu i nekadašnjoj muzi modnih fotografa. Pričali su na srpskom, koji Olga odlično razume s obzirom na činjenicu da je nekoliko godina živela u Hrvatskoj.

‒ Beograd postaje moderna metropola, raste, razvija se. Mnogo puta je stradao tokom svoje istorije, rušen je i bombardovan, ožiljci su ostali, ali uspeo je da sačuva energiju, koju može da oseti svako čim dođe ‒ priča Miloš dok gošću iz Moskve upoznaje sa atrakcijama glavnog grada Srbije.

Pročitajte: Oglasio se Biković, ovo je njegova poruka Arini i Barbari

‒ Volim da se šetam, da zavirujem u skrivena dvorišta. Hodate ulicom, a zatim skrenete iza ugla i negde nestanete. Na takvim mestima pronaći ćete neke lepe kafiće u kojima možete da potražite spas od vrućine. Poslednjih godina klima u Beogradu gotovo je suptropska. Noćni život je raznolik i uzbudljiv, ulice doslovno vibriraju. To je nešto što nije moguće objasniti, ali se može osetiti.

U kom kvartu ste živeli? Gde ste odrasli?

‒ Nema ga. Kad sam bio dete, moja majka i ja često smo se selili, šest ili sedam puta. Živeli smo u različitim delovima grada, uglavnom na periferiji jer je tamo iznajmljivanje stanova jeftinije. Ponekad je uspevala da nađe nešto bliže poslu, radila je u školi, ali kada bi se cena rentiranja povećala, morali smo da tražimo nešto pogodnije. Kada sam imao 15 godina, uselili smo se u stan koji smo dobili od države. Ali, dobro se sećam dedine kuće u severoistočnoj Srbiji. Tamo sada živi moj ujak. Imali smo maline, borovnice, kruške... To su mirisi koji me vraćaju u detinjstvo. U sećanju mi je i miris borove šume.

Biković za HELLO! - Nešto je moralo da se žrtvuje

Završili ste fakultet dramskih umetnosti, gde ste neko vreme i predavali, a onda odustali. Zbog čega?

‒ Zato što sam počeo da radim u Rusiji. Napustio sam i fakultet i oba pozorišta u kojima sam igrao. Bilo je nemoguće sve postići, nešto je moralo da se žrtvuje. Ipak, nedavno sam se vratio na daske koje život znače, radili smo predstavu “Baal”, po Brehtu. Čini mi se da u pozorištu možemo više da naučimo nego dok snimamo film. Pozorište vam ostavlja vreme za razmišljanje. Ne možete da izađete pred publiku sa polugotovim rešenjima. Na filmu može da vas spase montaža, postoji i dubler, dok je u teatru priča drugačija, morate da budete spremni jer nema popravnog.

Kad smo vas prvi put čuli kako pričate na ruskom, iznenadili smo se koliko to perfektno zvuči.

‒ Učio sam ruski u školi, tako da sam imao bazu. Ipak, smatram da je nemoguće dobro naučiti jezik ukoliko ne boravite u okruženju u kome se on priča. Prvi put sam Rusiju posetio 2010. godine, bilo je to jedno hodočasničko putovanje do manastira. Sa starijim bratom vozio sam se od Ukrajine kroz sever Rusije do Valama u Kareliji. Razumeo sam o čemu su pričali ljudi sa kojima sam bio u kontaktu, ali moj ruski bio je loš. Drugi put sam u Rusiju došao zbog Mihalkova, na probu za film. Bilo mi je strašno da i usta otvorim. No, s vremenom usavršio sam jezik koji sada govorim skoro kao srpski. Možda se još čuje akcenat, ali radim na njemu.