Nataša Ninković za HELLO!: Smatraću to svojim najvećim porazom

Nataša Ninković za HELLO! o paralelama između “vremena zla” i ovog našeg, otrovnim strelicama i malom krugu izabranih ljudi u kome pronalazi mir

Pred kamere je prvi put stala pre skoro tri decenije, u filmu “Tri karte za Holivud”. O karijeri u “fabrici snova” iz naslova nije maštala, mada bi je, uz takav talenat, vrlo brzo osvojila. Za svoje vrhunske uloge Nataša Ninković dobila je brojna priznanja, a među poslednjim je nagrada za Neru iz predstave “Tre sorele”, koja joj je u oktobru uručena na “Danima Zorana Radmilovića”. Ove godine televizijska publika imala je prilike da je vidi u uspešnim serijama „Kalkanski krugovi“, „Aleksandar od Jugoslavije“, „Pevačica“ i „Vreme zla“. Budući da smo intervju radili u danima kada su prikazane poslednje epizode „Vremena zla“, koje su gledaoce navele da se ozbiljno zamisle, zanimalo nas je šta je Nataša pomislila posle prvog čitanja scenarija.

‒ Znala sam da je u pitanju literatura, vrlo obimna i zahtevna, samim tim i veoma izazovna za igru. Više sam bila koncentrisana na lik Dušanke, prave žene u bukvalnom smislu te reči, žene iz „onog“ vremena, koja je bila izuzetno društveno angažovana do trenutka kada je postala supruga i majka. Posle toga je, iz senke tih uloga, reagovala na nadolazeće turbulentne situacije.

Pročitajte: Zbog njega je Holivudu rekla ne! Ovaj zgodni frajer je muž Nataše Ninković (foto)

HELLO!

Praveći paralelu između “vremena zla” i ovog našeg, između ostalog rekli ste da je danas sve drugačije, ali da “ima mnogo otrovnih strela koje čoveka stižu sa svih strana, što rezultira nekim drugim stradanjima, od anksioznosti i depresije do očaja“. Stiže li poneka strela i do vas?

‒ Naravno, kada budem došla u stanje ravnodušnosti i pretvorim se u pukog posmatrača, koji zbog straha ili indiferentnosti ne reaguje na stvari oko sebe, smatraću to svojim najvećim porazom. Nekad su velike ideologije pomerale stvari, ali i donosile ozbiljne nevolje, a danas nepostojanje ikakvih zajedničkih ideala, sem ako se ne odnose na lični profit i interes, dovodi do potpunog obesmišljavanja, do situacije u kojoj jedva razaznaješ uspeh od neuspeha. Jedan urugvajski pisac kaže: “Mi živimo u svetu u kome su pokopi važniji od pokojnika, gde su svadbe važnije od ljubavi, gde je izgled važniji od pameti. Mi živimo u kulturi ambalaže koja prezire sadržaj.” Strelice već dobrano osećamo, a sumnjam da će u budućnosti neko moći da ekranizuje ovo naše koračanje kroz život, jer ne ostavljamo baš neke tragove.

Kako se branite ili oporavljate od tih strelica?

‒ Od gluposti se ne možeš odbraniti, čak ni naljutiti zbog nje. Češće me nasmeju, ali ako od njih zavisi neki bitan aspekt života, sigurno će me “razludeti”. Uglavnom, nekako nađem način da se izmigoljim. Lopovluk, površnost, bahatost, prostakluk, neznanje – prvo me užasno vređaju, a onda se, kao svaki usamljeni pojedinac, okrenem mom “malom krugu izabranih ljudi”, u kome nalazim radost koja dolazi, ako ni zbog čega drugog, onda zbog prepoznavanja i deljenja istih principa.

Pročitajte: Jedna fotografija i suze u očima - Nataša Ninković pokazala lice svoje najveće ljubavi

Miloš Nadaždin

Kako reagujete na komplimente?

‒ Ne obazirem se mnogo na njih, odnosno ne računam na njih ni u radu, ni u privatnom životu. Oni su dobri samo kao nadogradnja, kao “još i to”.

Da li ste, dok niste postali poznati, očekivali da ćete zahvaljujući lepoti lakše prolaziti kroz svakodnevicu?

‒ U mom poslu je samo talenat lep, najlepši, i samo on može da ti olakša put. Posle određenih godina, ako je usamljen, ni on nije dovoljan, tako da olakšica nema bez debelog rada......

Nastavak teksta pronađite u novom broju magazina HELLO! koji je u prodaji od petka, 26. novembra 

HELLO!

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +