Vlasnica evropskog „Oskara“ Jasna Đuričić za HELLO!: Briga i strah zbog ćerke vratili su me snimanjima

Jasna Đuričić za HELLO! o velikoj ulozi i još većem priznanju, preseljenju u Beograd i omiljenoj aktivnosti za koju uvek pronalazi vreme

Kraj 2021. godine doneo je vest koja je obeležila kulturnu, pa i društvenu scenu Srbije. Evropska filmska akademija nagradu za najbolju glumicu dodelila je Jasni Đuričić za ulogu u ostvarenju “Quo vadis, Aida?”. Virtuelna dodela evropskog „Oskara“ organizovana je u Berlinu po 34. put, a “glumica koja je očarala Evropu”, kako mnogi pišu o Jasni, ostavila je iza sebe svetsku zvezdu Keri Maligan i najbolju iz Kana, Norvežanku Renate Reinsve. U velikom intervjuu za HELLO! priznata umetnica osvrnula se na prethodni period, veliko priznanje i komentare kolega u Srbiji, a otkrila nam je i kako provodi vreme kada nije okupirana poslom.

Dok vam ovih dana sa svih strana poručuju “bravo”, na čemu vi sami sebi čestitate?

‒ Već drugu nedelju se ne stišava gužva. Mnogo je medija, mnogo intervjua... Sad sam već malo umorna, ali i to je deo našeg posla. Svesna sam da je promocija filma, pa i nagrade, nešto što bi trebalo da se podrazumeva, ali moram priznati da nisam neko ko voli da je u centru pažnje po tom osnovu.

Pročitajte: Zdravlja, uspeha, ljubavi i smeha - Jasna Đuričić 2021. godinu završava srećnija nego ikada (video)

HELLO!

Pripadate generaciji koju su učili: “Radi i budi pošten, a ako nešto i postigneš, nema mesta hvalisanju, neka to drugi kažu”.

‒ Vodim se devizom “ko primeti ‒ primeti”. Tako je bilo do sada, tako će biti i ubuduće. Teško je zanemariti principe na kojima sam formirana i tek tako se priključiti trendu samopromocije koji je zavladao. Štaviše, moram da kažem da se gnušam toga. Za mene je to pitanje dobrog ukusa. Možda sam ja primer da je moguće i drugačije.

Nagrade vas nisu zaobilazile, dobili ste sve najznačajnije na našim prostorima. Ipak, ovog puta je drugačije. Jedina ste glumica iz regiona koja se može pohvaliti evropskim „Oskarom“.

‒ Nestvarno zvuči, verovatno će mi biti potrebno vreme da to opserviram. Tačno je da imam sve nagrade koje postoje u našoj državi, pa i šire, ali ova je nešto posebno. S jedne strane, priuštila mi je veliko lično zadovoljstvo, sa druge, donela potvrdu da kvalitet uvek nađe put. Čujem kolege kako govore da ih je priznanje koje sam dobila ohrabrilo, jer je pokazalo da nema veze odakle si, važno je kako radiš svoj posao.

Kako vam zvuči podatak da titulu najbolji od najboljih delite sa ser Entonijem Hopkinsom?

‒ Na momente pomislim “vau”, a onda kažem sebi “sve je to normalno”. Da sam klinka na početku karijere, za mene bi to bilo nešto skroz ludo i teško za shvatiti, ali budući da imam 55 godina smatram da je baš “kul” i da tako treba. Mi smo deo Evrope i sve su to moje kolege. U razgovoru sa studentima stalno potenciram da glumci, odakle god da su poreklom, dele iste probleme, nade, stremljenja... I to se lako dokazuje. Čim pređete granicu i počnete da radite shvatite da je drugačiji jedino jezik kojim govorite.

Luka Šarac

Jasna Đuričić za HELLO! - Žao mi je što nije bilo prilike da se svi okupimo u Berlinu

Ne dešava se često da ljudi iz branše bez sujete pohvale nekog svog. Za vas su mnogi, od Mire Karanović nadalje, rekli: “Jasna je najbolja glumica koju Srbija ima”.

‒ Predivno, slobodno mogu da kažem da mi je to najveće priznanje. Danas je najteže sačuvati obraz i dostojanstvo u poslu, koje je po mom mišljenju neodvojivo od onog u privatnom životu. Nema veće sreće nego kad vas struka ceni.

Gde ste bili u vreme proglašenja pobednika?

- U Sarajevu. To je bio jedini način da budemo zajedno i podelimo utisak da se događa nešto važno. Sticajem okolnosti bili smo slobodni u tom periodu, inače je moglo da se desi i da budem kod kuće, u pidžami. Žao mi je što nije bilo prilike da se svi okupimo u Berlinu. Za mene festivali nisu samo šetnja crvenim tepihom u fenomenalnoj toaleti već je suština u tome da sretnete kolege, popijete zajedno piće, pričate. To nam svima nedostaje.

Iako ste uvek mnogo radili, izgleda da vas je popularnost širih razmera stigla tek poslednjih godina. Delite li to mišljenje i, ako postoji, šta je bila tačka preokreta?

‒ Dugo sam radila u Novom Sadu, a kada ste van Beograda, mnogo toga ide mimo vas. Prekretnica postoji i naizgled je banalna. Moja ćerka Una je pre tri godine otišla u Berlin, na master sudije, a ja sam bukvalno sutradan krenula da radim kao luda. Plašila sam se da nećemo imati dovoljno novca za njeno školovanje i to me je vratilo snimanjima.

Pročitajte: Jasni Đuričić i Borisu Isakoviću ljubav se dogodila kada su već imali brak i decu iza sebe - Mi smo odraz jedno drugoga

Luka Šarac

U međuvremenu ste se preselili u Beograd.

‒ Određeni događaji u Novom Sadu doveli su do toga da završim sa tim gradom u smislu posla. Iako sam tada mislila da nisu u pravu, sada sam zahvalna ljudima koji su povukli određene poteze i pomogli mi da se “otkačim” od svega.

“Bila sam prgavo dete, mnogo sam se tukla”, priznali ste jednom prilikom. Ruku na srce, taj opis ne ide uz vaš lik danas.

‒ Radila sam na tome, a i godine su učinile svoje. U horoskopu sam Ovan-Strelac, to je katastrofa od vatre. Bila sam retko nemirno dete, zaista.

Da li je ćerka nasledila taj vaš gen?

‒ Bogu hvala, nema veze sa mnom. (smeh) Una je sunce, bila i ostala.

Nastavak intervjua pronađite u novogodišnjem dvobroju magazina HELLO! koji je u prodaji od petka 31. decembra 

HELLO!

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +