Boki Perić tri meseca provešće u Dominikanskoj Republici, ali nije sve kao u raju: To nisu obični ujedi || Hello Magazin!

Voditelj Survivora Bojan Perić prenosi utiske iz Dominikanske Republike

Kada je sredinom januara čuo pitanje “Voleli bismo da budete voditelj Survivora, da li ste zainteresovani“, Bojan Perić je odgovorio: „Ukoliko vi mislite da ja to mogu, ok“. I to je bilo to. Usledili su precizni dogovori, a pre dve nedelje otputovao je u Dominikansku Republiku, gde će provesti tri meseca. Tajnu o novom angažmanu nije uspeo dugo da sačuva – izdržao je svega nekoliko minuta. Novosti je prvo saopštio osobama u koje ima najveće poverenje: majci, ocu, jednoj drugarici i drugu. Ponosno kaže da su ćutali „kao zaliveni“ sve do trenutka dok on nije dobio mogućnost da otkrije zašto stalno priča o pakovanju za put. Na konstataciju da njegove objave na Instagramu izgledaju kao da je na letovanju, odgovara:

‒ Bio sam u Dominikanskoj Republici na odmoru, pa na osnovu iskustva mogu da kažem da je ovo sve samo ne odmor. (smeh) Uživanje svakako jeste, ali vremenski uslovi su takvi da je snimanje znatno napornije od uobičajenog. Iako je kalendarski ovde još zima, temperatura je uglavnom preko trideset stepeni, a vlažnost vazduha retko pada ispod 75 odsto.

Pročitajte: Bojan Perić otkriva - Celog života imam samo jedan strah

Pred polazak ste rekli da se nadate da ćete biti u “normalnom” hotelu. Pa, je l’ normalan?

‒ Nadao se jesam, pogodio nisam. Ovo je stvarno vrhunska produkcija, sve je podređeno funkcionalnosti i kvalitetu sadržaja koji pravimo za gledaoce, tako da mogu slobodno da kažem da su uslovi fantastični. U centru sam svih zbivanja vezanih za “Survivor”, imam svoju kuću, bazen koji meni kao “čoveku foki”, kako me je nazvala koleginica Jelena Gavrilović, baš mnogo znači. Divna plaža je na samo nekoliko minuta vožnje. Ovde oko hiljadu i po ljudi radi na nekoliko projekata “Survivora” u isto vreme i stvarno sve funkcioniše odlično i po jasno definisanim pravilima. Pomenuću detalj koji to ilustruje: kada se snimaju igre i tu su takmičari, niko ne sme da jede ili pije bilo šta sem vode, da ne bi ometao druge.

Koliko vremena provodite sa učesnicima?

‒ Vidim ih pred neku od igara i na Plemenskom savetu. Stvarno se trudim da ispoštujem pravila, a ona podrazumevaju odsustvo komunikacije koja prevazilazi dozvoljene okvire. Tokom leta avionom bilo mi je nelagodno, jer sam bežao od takmičara kako ne bismo došli u neprijatnu situaciju da me nešto pitaju, a da je moram da izbegavam da im odgovorim. Možete misliti kako mi je bilo, jer svi znaju koliko sam društven i pričljiv, nekad toliko da samog sebe iritiram zato što ne zatvaram usta. No, da se vratim na snimanje. Tek smo na početku, za sada nema većih kriza i nesuglasica, tako da sam po dogovoru sa kreativnim delom “naše male fabrike opstanka” pred kamerama prilično strog. Takmičari su još na medenom mesecu, ali moraju da shvate gde su došli i šta ih čeka u nedeljama pred nama.

Kada ste videli gde i kako oni žive, da li ste pomislili: “Boki, ti nikad ne bi mogao ovako”?

‒ Prema veoma strogim pravilima, na ostrvo i u kamp naših plemena mogu da uđu samo kamermani, reporter i eventualno bolničari. Na taj način obezbeđuje se potpuna izolacija takmičara od spoljnih uticaja. Oni stvarno žive asketski, skoro kao Robinzon Kruso. Za mlađe mi je jasno da im ovakav šou pokreće adrenalin, ali za moje vršnjake i starije imam veliko poštovanje. Nisam ubeđen da bih imao hrabrosti da se upustim u tako nešto.

Pročitajte: Bojan Perić - U duši sam Petar Pan, ne vidim da ću ikada stasati u potpuno zrelu osobu

Plašite li se životinja ili insekata koji se mogu sresti na “terenu”?

‒ Nemam strah, već neverovatan animozitet prema komarcima i nekim bubama čija imena ne znamo, ali su nas izujedale do te mere da smo neke članove ekipe prozvali Redžepi, po nultom pacijentu iz legendarnog filma Gorana Markovića “Variola vera”. To nisu obični ujedi kao od komarca, buve ili nečega što se može pronaći kod nas. Posle njih bukvalno izlaze plikovi, tako da čekamo da nam “pošalju nekoga iz Štaba”. Mada, kada bolje razmislim, sada i ne moraju. Bolje ćemo sami da se snađemo. Inače, kako mi se kuća nalazi tik uz golf teren, imam privatnog pelikana koji svaki dan dolazi i bukvalno gleda kako ljudi igraju golf.

Da li je već počelo da vam nedostaje nešto iz Beograda?

‒ Moj boravak ovde nije dostigao ni trajanje prosečnog godišnjeg odmora. (smeh) Majku i oca viđam svaki dan preko „Vajbera“, “Partizan” gledam preko različitih platformi. Vremenska razlika najviše utiče na to da moj život bude drugačiji nego što je inače. Sigurno mi ne smeta što sam na suncu i moru. Naprotiv!

Pred polazak ste rekli da ćete, zbog “Survivora”, propustiti mnoge događaje kojima ste prisustvovali proteklih 36 godina. Na šta ste sve mislili?

‒ Moram da smislim kako ću za Uskrs da ofarbam jaja. Ja to radim prilično kreativno i zaista uživam. Prvi put propuštam mamin rođendan, ali kako je tatin bio posle saznanja da ću neko vreme provesti ovde, avio karte za Dominikansku Republiku su poklon za oba rođendana i njihovu 37. godišnjicu braka, koja će se takođe desiti u mom odsustvu. Ne damo se razočarati i rastaviti! Naravno, planiram da se vratim na jednu proslavu, a neki momci znaju šta im je činiti do tada. (smeh)

Pročitajte: Bojan Perić - Teško mi je da nađem vaspitanu devojku

Da li će neka devojka u Beogradu brojati dane do vašeg povratka?

‒ Ne znam, pitajte je.

Ako nam date njen broj telefona, pitaćemo je, a vas pitamo zašto ste prošle godine imali utisak da ste zaboravljeni? U oktobru ste na pitanje što vas nema u svim ovim domaćim serijama odgovorili: “Nisam odbijao uloge, ali su izgleda zaboravili da postojim. Ma, nije bitno! Naći će me neko drugi.”

‒ Kao većina stvari u medijima danas, vrlo proizvoljno je kreirana misao autora. Nijednog trenutka nisam rekao niti da sam zaboravljen, niti sam preterano tugovao zbog toga što ne radim. Iskreno, u životu, pa i poslu, mnogo je gore kad vas neko razočara, kad pokaže neočekivano lice… Ova profesija je takva da se neko vreme ništa ne dešava, a onda se odjednom dogodi nekoliko stvari, pa morate da birate. Nađete se u situaciji da treba da procenite šta je u tom trenutku najbolje za vas. Verujem da sam ovog puta imao sreće i da je poziv za “Survivor” s razlogom stigao pre poziva za dve serije i film. Žao mi je što propuštam neke od tih mogućnosti, ali ovo je toliko kapitalan projekat i neizmerno mi je drago što me je ogrejalo i obasjalo dominikansko sunce.