Violinista Stefan Milenković: Nikolu sve interesuje || Hello Magazin!

Violinista Stefan Milenković posle više od dve decenije života u Americi, odlučio je da sa porodicom počne novu priču u Srbiji, a viđaćemo ga i u vozovima

- Ja sam pre svega violinista. Između ostalog, prihvatio sam da budem umetnički direktor nove koncertne sale u Novom Sadu, gde sam zadužen za segment klasične muzike - kaže Stefan Milenković odgovarajući na naše pitanje kako glasi njegova aktuelna “funkcija”. Što u šali, što u zbilji, dodaje da nikada ne bi bio “rukovodilac”, još manje “upravitelj”. “To mi zvuči strašno,” napominje. Vest da se naš proslavljeni violinista, posle više od dve decenije života u Americi, sa porodicom vratio u Srbiju mnoge je istinski obradovala. S tim u vezi, mogli su se čuti komentari da je njegov dolazak najbolji pokazatelj da ima nade za kulturu.

‒ Drago mi je ako neko tako misli. To mi daje još veći podsticaj, ali i osećaj odgovornosti. Odavno je trebalo da budemo ovde, ali je zbog korone sve prolongirano. U Americi imam obaveze do maja, moraću da se vratim još nekoliko puta. Inače, razrađujem plan da predajem kako na novosadskoj, tako i na beogradskoj akademiji. Veselim se radu sa studentima, kao i naznakama da se koncerti polako vraćaju.

Pročitajte: Violinista Stefan Milenković ekskluzivno za “HELLO!” predstavlja sina Nikolu (foto)

Kako izgleda vaša svakodnevica otkako ste došli?

‒ Recimo da telefon intenzivno zvoni. (smeh) U pripremama smo za koncert koji ćemo održati u novoj sali. Ona još nije spremna za publiku, biće u oktobru, a svakako će pravu namenu dobiti u okviru manifastacije “Novi Sad – evropska prestonica kulture”.

Od vašeg dolaska u Srbiju mnogo se očekuje, između ostalog da klasičnu muziku približite mladim generacijama. Da li je to “misija nemoguće”?

‒ Interesovanja mladih menjaju se iz godine u godinu, to se dešava svuda u svetu. Razvoj tehnologije uticao je na to da krenu u neke druge karijere, materijalna dobit nije prva asocijacija kad pomislite na umetnost. Oni koji se bave muzikom čine to iz strasti, pa i iz idealizma. Klasična nikada nije bila komercijalna, ali nema opasnosti da će “nestati”, ljudi će uvek imati potrebu za tim načinom izraza. Smatram da je klasika za svakoga, s tim što nije svaka klasika za svakoga. Ni meni ne prija sve u svakom trenutku. Bitno je da postoji ponuda. Mi umetnici smo, da tako kažem, živi čuvari tradicije. Deo moje životne misije je da inspirišem što više mladih, da im omogućim da dođu u dodir sa onim što radim.

Pročitajte: Violinista Stefan Milenković presrećan otac - Bez straha kupam i povijam Nikolu

Da li će vaš dom biti u Novom Sadu ili u Beogradu?

‒ Boraviću u oba grada, ali baza će mi biti u Novom Sadu, koji je fantastičan za porodice sa malom decom. Mislim da ćemo uživati. Inače, čuo sam da će uskoro biti otvorena nova železnička trasa između Novog Sada i Beograda, tako da će se brzo putovati.

Sretaćemo vas u vozu?

‒ Sto posto. Meni je to kul: udobno se smestiš, pola sata nešto čitaš ili radiš na kompjuteru, i stigao si.

Violinista Stefan Milenković - Porodično okruženje niko i ništa ne može da zameni

Dugo ste živeli u Americi. Hoće li vam nedostajati tamnošnji način života?

‒ Verovatno hoće, to je prirodno. Većina mojih iskustava kao odraslog čoveka stečena je u Americi. Imao sam dvadeset godina kada sam došao u Njujork. Dve godine studirao sam na „Džulijardu“, a zatim sam osam godina predavao na tom fakultetu. Kada sam dobio poziv da postanem profesor na univerzitetu Ilinoisa, preselio sam se u Čikago. Poslednjih godina moja adresa bila je u tom gradu. Sve vreme jednom nogom bio sam u Srbiji, dolazio sam kad god sam mogao. Sada bih voleo da bar dva puta godišnje idem u Ameriku kako bih se video sa prijateljima, a pravo da vam kažem nemam nameru da se odreknem ni avantura. (smeh) Obožavam zapadni deo zemlje, pre svega Jutu, koja je fenomenalna za planinarenje. Istovremeno, radujem se svim divnim stvarima koje mi predstoje u Srbiji.

Dobra strana vašeg povratka u domovinu ogleda se i u činjenici da će vaš sin odrastati okružen ljubavlju šire familije.

‒ To je jedan od razloga koji je govorio u prilog našoj odluci da se vratimo. Porodično okruženje niko i ništa ne može da zameni, a naš sin uživa u pažnji kojom ga svi obasipaju. (smeh)

Pročitajte: Stefan Milenković postao otac - Sin je stalno gladan!

Da li je Nikola već rekao “tata” ili se to iščekuje u ovoj godini?

‒ Prvo što je ikada “izgovorio”, sa svega nekoliko dana, zvučalo je kao “ne”. Sećam se da sam zadirkivao Goricu: “A kažu da je bebama prva reč “mama”...” (smeh) Počeo je da brblja i beskrajno je zabavan kad pokušava da se uključi u naš razgovor. Sve ga interesuje, osim da spava. Puzi svuda, neumoran je i, što je najvažnije, uvek je nasmejan.

Kako glasi vaša novogodišnja želja?

‒ Voleo bih, verujem kao svi na planeti, da u 2021. korona postane ružna prošlost. Nadam se da će od januara krenuti lepa dešavanja. Prošla godina bila je teška za razne branše, za umetničke možda i najteža. Optimista sam, mislim da je najgore prošlo, ali transformacija ka pređašnjem načinu života će trajati. Početak godine idealno je vreme da se skoncentrišemo na naše vizije i rad kako bismo bili uhodani kad se sve vrati u normalu. Umorili smo se od svega, ali nadu moramo sačuvati. To je moja želja.