Nataša Marković za "Hello!" otkrila rođendansku želju || Hello Magazin!

Godinu za nama Nataša Marković završila je na najlepši mogući način, glavnom ulogom u seriji “Slučaj porodice Bošković”, koja je naišla na odličan prijem kod publike. Situacija izazvana koronom poremetila joj je neke planove, poput odlaska u Ugandu, ali joj, s druge strane, višemesečno intenzivno snimanje nije ostavilo mnogo vremena da razmišlja o bilo čemu osim o poslu. Šali se da je cela ekipa toliko vremena provela u studiju da su se više viđali između sebe nego sa svojim porodicama. Uoči 45. rođendana, koji će proslaviti 21. januara, šarmantna glumica priznaje da se ne bi vratila u prošlost, a na pitanje da li je u novu godinu ušla sa novim ambicijama odgovara:

‒ Početak godine nije mi nužno vezan za nove početke. Verovatno i zato što pozorišna sezona kreće u septembru, a ni planovi za snimanje ne zavise od kalendara. Poslednjih godina retko se dešavalo da u januaru budem u Beogradu. Pandemija je zaustavila našu tradiciju prazničnih putovanja. Kod kuće sam i uživam u dobro obavljenom poslu, tim pre što je bio obiman.

Pročitajte: HELLO! 664

Gledaoci su se odlično zabavljali prateći vas svake večeri, a kako je vama bilo na snimanju?

‒ Kako je teklo snimanje, tako smo se više upoznavali i bivali opušteniji. Bilo je situacija da smo morali da napravimo pauzu, da se ismejemo, pa da nastavimo sa radom. Neke od njih publika može da vidi u “blupersima”, izmontiranim na kraju svake epizode. Najzabavnije mi je bilo kad mi se to desi sa Silmom Mahmuti, koja igra moju ćerku Jovanu. U početku se ljutila na sebe, a onda se opustila. Činjenica je da smo više vremena proveli jedni sa drugima, nego sa svojim matičnim porodicama. Silma je sve vreme paralelno išla u školu i snimala. Pratili smo kakve ocene dobija. Imali smo odštampan spisak sa njenim školskim predmetima gde smo upisivali, u velikom broju, petice. Đorđe Kadijević, koji igra Rašinog i mog sina, redovno je išao na fakultet, znali smo raspored njegovih obaveza.

Glavna pohvala koja prati “Boškoviće” odnosi se na činjenicu da je jedna od retkih serija koju zajedno mogu da gledaju različite generacije.

‒ To je bila inicijalna ideja i mislim da smo uspeli da je sprovedemo u delo. Najčešće reakcije su bile da roditelji ne moraju da budu u “niskom startu” za daljinski, već da mogu da se opuste i uživaju sa svojom decom. Kako je odmicalo emitovanje, tako je raslo interesovanje.

View this post on Instagram

A post shared by Slučaj porodice Bošković (@slucajporodiceboskovic)

Vaša junakinja u “Boškovićima” vraća se na studije farmacije iako je majka dvoje tinejdžera i zakoračila je u četrdesete. Posedujete li vi lično tu vrstu upornosti?

‒ To je specifičan trenutak roditeljstva kada se deca osamostaljuju i kada više ne žele da vreme provode sa vama, nego sa vršnjacima. Roditeljima nije lako da se pomire sa tim. Prolazak kroz fazu separacije može da bude trenutak neke nove, stabilne “mladosti”. Ako imate snagu i ambicije, zašto da ne? Volim nove početke, održavaju vitalnost.

Vama će, nedelju dana po izlasku ovog intervjua, biti rođendan. Kako obeležavate vaš dan?

‒ Ni u mlađim danima nisam bila euforična što se tiče rođendana. Jednom sam ga čak zaboravila pa me je sestra bliznakinja podsetila. Sa datumima, generalno, nisam mnogo na ti. Nekad slavim rođendan, nekad ne. Češće ne nego da. Uglavnom mi se dešavalo da igram predstave tog dana.

Jeste li smislili rođendansku želju?

‒ Želim da budemo živi i zdravi, a ostalo će se desiti, ako treba. Nije dobro da nam se neke želje ostvare pre nego što je pravo vreme za njih.

Šta vam bliski ljudi mogu pokloniti bez pitanja, a da pri tom budu sigurni da neće pogrešiti?

‒ Radujem se poklonima, ali mi nisu mnogo bitni. Važnije mi je da sam tog dana okružena ljudima koje volim i da se dobro provedemo. Nikada nisam bila materijalista.

Pročitajte: Nataša Marković - Učili su me da budem dobra i fina osoba, a sada to nije na ceni

Jeste li od žena koje će pre reći “moje borice su znak da sam se smejala” ili “vreme je da kupim novu kremu i odem na tretman”?

‒ Bore su biografija. Bez njih bismo bili plastične lutke, a to je bezlično. Nemam problem sa njima. Dobro se nosim sa godinama. Olakšava mi i dobar gen. Nisam opterećena starenjem, naprotiv, ne bih se vratila ni jednu godinu nazad. Što sam starija, sve sam stabilnija i zadovoljnija.