Steva Survivor za HELLO! predstavlja devojku Milicu (foto) || Hello Magazin!

Steva Survivor za HELLO! predstavlja devojku Milicu

Kada sam dobio poziv da uđem u Survivor, ni sekunde se nisam dvoumio. Taj koncept takmičenja zanimljiv mi je od detinjstva, a kako sam se uvek trudio da iskoračim iz zone komfora ovo je bila jedinstvena prilika da proverim svoje mogućnosti. Otišao sam s mišlju da će biti preteško, da neću ništa jesti... Stvarno sam to priželjkivao. Sigurno se neću takmičiti sedam puta, daj odmah da vidim gde su mi granice, kaže Stevan Stevanović, koji se iz Dominikanske Republike nije vratio kao pobednik, ali je ostavio upečatljiv utisak. Pažnju javnosti privukao je čim se našao na listi učesnika, kako zbog fizičkog izgleda, tako i zbog nesvakidašnje biografije, a na pitanje koje zanima mnoge devojke, da li je u emotivnoj vezi, odgovorio je tako što je na intervju došao sa dugogodišnjom izabranicom Milicom.

Pročitajte: Velika ispovest Stefana Nevistića - Samo dve osobe iz Survivora vidim kao svoje prijatelje

Da li su se slegli utisici ili su odjeci boravka u Dominikani još prisutni?

‒ Ne mogu da se odvojim od te priče zato što konstantno srećem ljude koji bi da me nešto pitaju, decu koja žele da se slikaju... Tek po povratku u Beograd shvatio sam koliko je Survivor bio gledan.

Koliko vam je trebalo da se prilagodite uobičajenom ritmu?

‒ Lako sam se vratio u normalu uz ljude koji mi prijaju i poslove koje sam ja birao. Survivor je bio nešto na šta treba da se prilagodim i da izdržim sedamdesetak dana. Često sam mislio na porodicu, devojku, prijatelje. Bilo mi je čudno da ne mogu da ih čujem, nisam znao da li su zdravi. Bilo je dosta neprospavanih noći, ali sve je to ok. Tako se pročiste misli, fokusirate se na bitne stvari.

Pročitajte: Mina Nikolić, ćerka legendarnog Gige Moravca i učesnica Survivora - Žao mi je što tata nije doživeo da me vidi u punom sjaju

Jeste li čitali komentare na društvenim mrežama?

‒ Zanimalo me je, pre svega, mišljenje bliskih osoba. Dovoljno dobro me poznaju da znaju šta znači kad nešto izgovorim, a pre svega kad prećutim. Imali su samo reči hvale, što mi je mnogo značilo. Čitao sam i komentare, naravno. Bio sam ubeđen da će neko napraviti višeminutnu kompilaciju od mojih padova, vrtenja, zaglavljivanja... Dao sam dovoljno materijala. (smeh)

Umesto video-klipa dobili ste nadimak.

‒ Na koji mislite: “suštinski” ili “brate”? (smeh) Reč “suštinski” ne izgovaram toliko često nego je ljudi baš i ne čuju u svakodnevnoj komunikaciji, pa im para uši. Ne govorim često ni “brate”, osim kad se iznerviram, pa u tri rečenice ponovim bukvalno 22 puta. Ali, to ima svoje korene. Ja sam u sportski, odnosno akademski svet ušao sa ulice. Trudio sam se da se izdignem iznad toga, ali, eto, kad se iznerviram, ispliva i taj momenat. To sam ja, i ne stidim se.

Pročitajte: Pobednik Survivora bogatiji za 15.000 evra! Stefan Nevistić otkriva na šta će potrošiti novac (video)

Kako biste, u najkraćim crtama, opisali vaših 29 godina života?

‒ Beogradsko dete iz radničke klase, koje je tako i odrastalo. Završio državni Ekonomski fakultet. Kapiten ragbi reprezentacije Srbije. Tim sportom bavim se od 13. godine, više od pola života.

Može li se zaraditi od ragbija?

‒ Mogu povrede i oštećenja mozga. Šalu na stranu, zahvaljujući ragbiju prošao sam neke dobre životne situacije i upoznao kvalitetne ljude. Novca nema u meri da možemo da se obogatimo, recimo da je mesečni prihod u rangu prosečne plate. Ali, to je sport koji se igra iz ljubavi, ne zbog premija.

Pročitajte: Životna priča učesnice Survajvera nateraće vam suze na oči - Mamu su sahranili deset dana nakon što me je rodila

View this post on Instagram

A post shared by Stevan Stevanović (@steva_rl13)

Kakvi ste bili kao dete?

‒ Miran, tu i tamo poslušan. Uvek sam gurao svoje stavove, ali podrazumevalo se da roditelji imaju završnu reč. Već u osnovnoj školi sam znao da ću upisati srednju ekonomsku, zatim i fakultet. Želeo sam da postanem bankar. Umeo sam sa parama, džeparac sam čuvao u kasici. Dešavalo se da po godinu dana sakupljam kovanice, a onda odem i kupim dobar telefon, pa budem glavni u školi. Rano sam počeo da zarađujem, sa 14 godina. Fizikalisao sam na građevini, istovarivao šlepere, radio selidbe. Voleo sam da budem svoj, da ne opterećujem roditelje prohtevima. Nikada nisam bio bez posla: imao sam knjigovodstvenu agenciju, restoran, zatim “Sutlijaš bar”, angažovan sam u teretani...

Uz vaše ime stoji i odrednica “najzgodniji profesor” u Srbiji, a pojavili ste se i u spotu Cece Ražnatović.

‒ Snimanje spotova doživljavao sam kao dodatni izvor prihoda, bez želje da se ozbiljnije bavim modelingom. Čast je raditi sa ljudima koji su zvezde u svom poslu. Uz to, bilo mi je važno da sve bude kulturno, da mogu i moji roditelji da pogledaju. Što se tiče profesure, bilo bi pretenciozno da sebi dajem takvu titulu. Radio sam kao edukator na jednom američkom koledžu, ali već dve i po godine nisam predavač.

Pročitajte: Zgodni profesor očarao ulaskom u Survivor, a malo ko zna da je baš on Cecu odveo do oltara (video)

Verujemo da vas muškarci često pitaju za savet kako da imaju telo poput vašeg.

‒ Sportom sam počeo da se bavim pre polaska u školu, uvek sam nešto trenirao. U teretanu sam krenuo sa 15 godina, negde u tom uzrastu počeo sam da igram ragbi za seniorski tim. Ništa nije došlo preko noći. E sad, svako ima svoj limit. Neko može da uđe u odličnu formu posle dve godine treniranja, neko i brže, a pojedini nikad. Svi smo različiti.

Koliko vam je fizička snaga bila od koristi u Survivoru?

‒ Za ovaj koncept igre mojih 120 kila bilo je mana, u nekim drugim okolnostima bih bio bez konkurencije. Odmah sam video da ne mogu da pariram Stefanu i Vladi, jer su motorički sposobniji. S druge strane, dokazao sam sebi da sam mentalno jak. Važim za staloženog čoveka, koji dobro reaguje u kritičnim situacijama. Verovatno sam zato i poneo kapitensku traku. Ipak, kada sam kretao u Dominikanu, znao sam da će mi međuljudski odnosi najteže pasti. Pribojavao sam se da će biti pojedinaca koji će zabijati nož u leđa zarad pobede, što se i dešavalo, ali ne u drastičnoj meri. Neko bi rekao da sam imao glup pristup – odeš u Survior i gledaš da ostaneš čist do kraja, a boriš se za status “jedini preživeli”. Ipak, radije biram da “umrem” pošteno, nego da preživim tako što ću drugog gurnuti u ambis.

Koga, posle svega, smatrate prijateljem?

‒ Dosta dobro sam procenio ljude još tamo. Ako sam i imao neku sumnju da sam pogrešio, otklonio sam je po povratku kući, kada sam sagledao celu sliku. Sa većinom sam ostao u dobrim odnosima: Stefan, Branko, Mina, Nigor, Ramiz... Milicu smatram prijateljem, bila je maksimalno poštena i iskrena prema meni. Eto, pozvala me je i na svadbu svoje sestre Ane, na koju sam sa zadovoljstvom otišao, iako mladu znam samo sa televizije. (smeh)

Pročitajte: Milica Dabović bacila oko na najzgodnijeg učesnika Survajvera - Da je slobodan, bio bi moj!

Steva Survivor - Milica je ona prava!

Koliko učesnika biste vi pozvali na svoje venčanje?

‒ Ukoliko bi svadba bila uskoro, više od pola, videćemo kroz protok vremena. Bilo bi sjajno da ostane što više ljudi, ali nije realno. Putevi će nam se, pre ili kasnije, razdvojiti.

Da li je Milica ona prava?

‒ Verujem da jeste. Zajedno smo šest godina, s tim što smo imali periode kada smo bili razdvojeni. Kad neki odnos ne funkcioniše, ljudi traže krivicu u drugome, retko su spremni da sebe realno sagledaju. Ja sam uvideo gde sam grešio, seli smo, popričali... Otkad smo se poslednji put pomirili počeo je najlepši period mog života.

Pročitajte: Najbolji od svih - Nevena i Stefan pobednici Survivora 2022

Kako je počela vaša romansa?

‒ Upoznali smo se u jednom restoranu. Družili smo se dva-tri meseca, iako sam odmah znao da želim da budem sa njom. Hteo sam da je što bolje upoznam. Meni je jako bitno ko je devojka sa kojom ću provesti život, koja će mi roditi decu. To je možda i najvažniji životni izbor. Naravno, mnogo toga dođe s godinama, ali ni u mlađim danima me nisu zanimali površni odnosi od danas do sutra.

Milica i vi živite zajedno. Kakav ste “cimer”?

‒ Ne umem da kuvam, osim što znam da spremim neka jednostavna jela. Ne čistim i ne peglam. Srećom, Milica i ne insistira na tome, vrlo je vredna i pedantna. Ipak, mislim da je od kućnih poslova daleko važniji odnos u kome učimo da postanemo bolji ljudi, a nas dvoje rastemo jedno uz drugo.