Vaterpolista Marko Radulović za “HELLO!” || Hello Magazin!

Vaterpolista Marko Radulović otkriva zbog čega je Hrvatsku zamenio Srbijom i ima li vremena za ljubav

Iako se iz rodne Rijeke u Srbiju preselio pre dve godine, vaterpolista Marko Radulović na meti medijskog interesovanja našao se tek nedavno.

Da li zbog odličnih utakmica koje je odigrao za „Radnički“, zbog poziva da bude član reprezentacije Srbije ili zbog činjenice da je Hrvatsku „zamenio“ Srbijom, tek ime ovog devetnaestogodišnjaka polako postaje poznato i ljudima koji vaterpolo ne prate baš pomno.

Na intervju za „HELLO!“ u Beograd je doputovao iz Kragujevca, a da se tačnost i profesionalnost koju sport zahteva refletkuje i na privatni život pokazao je došavši na dogovoreni sastanak koji minut ranije. Prethodno veče, njegov tim bio je bolji u derbiju, zbog čega nije skidao osmeh s lica.

Pročitajte: Stefan Milenković ekskluzivno za “HELLO!” predstavlja sina Nikolu (foto)

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Marko Radulovic (@marko_radulovic7)

Da ste sinoć izgubili utakmicu, da li biste otkazali intervju?

‒ Ne bih, ali sigurno bih bio loše raspoložen. Mnogo toga je išlo u prilog našoj pobedi. Nekoliko igrača „Crvene zvezde“ u proteklom periodu imalo je koronu, nedavno su se vratili u bazen i nisu još u pravoj formi. Kvalitetnija su ekipa nego što pokazuje rezultat 16 : 5.

Kako funkcionišu kolektivni sportovi u vreme korone? Koliko puta ste se do sada testirali?

‒ Mnogo. U bazen ulazi 14 igrača, plus još najmanje toliko ljudi prati svaki trening. Pazimo se maksimalno, ali lako je zaraziti se. Čim neko ima i najmanji simptom, odmah ide na testiranje. Srećom, do sada je samo jedan saigrač bio pozitivan. Nedavno smo išli u Budimpeštu, na kvalifikacije za „Ligu šampiona“. Uradili smo test pre ulaska u Mađarsku, a zatim još jedan pre početka turnira. Tom prilikom je mnogo igrača iz drugih timova „otpalo“, ne znam gde su se zarazili u tako kratkom periodu. Teško je organizovati se, ali funkcionišemo.

Imate li u Srbiji porodicu?

‒ Imam ujaka i tetku koji žive u Novom Sadu, kod njih sam bio kada sam došao iz Rijeke. Toliko su mi pomogli, a i danas to čine, da su za mene svetinja. Kada je reč o sportskoj podršci, javno bih zahvalio Darku Biliću, Jugoslavu i Anti Vasoviću, kao i Urošu Stevanoviću.

Kad je neko rođen i odrastao na moru, kako se snalazi na kopnu?

‒ Kako mora. (smeh) Divno mi je ovde, ali primorje ima neku opuštenu atmosferu koju je teško opisati. Na hranu nemam primedbe, što se može videti po meni. Malo sam se ugojio od ćevapa i ostalih specijaliteta sa roštilja.

Studirate li?

‒ Planiram da upišem trenersku školu. Voleo bih da ostanem u sportu i kad ne budem bio u bazenu. To je ono što umem i volim da radim. U vaterpolu sam od šeste godine. Prvo sam trenirao karate i košarku, ali mi se nije svidelo što su treninzi bili neredovni. Oduvek sam voleo da, kad nešto radim, to bude punom snagom. Mama me je odvela na vaterpolo, gde se treniralo pet puta nedeljno. Uskočio sam u bazen i više nisam hteo da izađem.

Šta je najlepše što vam je vaterpolo doneo?

‒ Najlepša su prijateljstva koja sam stekao. Recimo, dok sam živeo u Novom Sadu upoznao sam zaista sjajne ljude, sa kojima se i danas družim. Novosađani mi se mnogo dopadaju, jednostavni su i srdačni. Teško mi padaju porazi, pogotovo na važnim utakmicama. Još nisam preboleo prošlogodišnji, u „Finalu kupa“. Tada sam igrao za Šabac. Mogli smo da pobedimo, ali sreća nije bila na našoj strani taj dan.

Kako se leči sportska tuga?

‒ Treningom. To je jedini lek. U suštini, ne treba previše ni razmišljati o porazima, sastavni su deo svakog sporta.

Pročitajte: Goca Tržan za Hello! - Pre Raše mislila sam da ne vredim

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Marko Radulovic (@marko_radulovic7)

Šta radite u slobodno vreme?
‒ Pratim sport: fudbal, tenis, boks. Volim i da izađem, da se ne lažemo. Ranije se to praktikovalo posle dobro odigrane utakmice, korona je malo uticala na te navike. (smeh)

Zna li trener za te izlaske?

‒ Zna, izlazi i on sa nama. Šalu na stranu, ne pamtim da sam bio u ekipi gde postoji takva sloga. Homogeni smo, slično razmišljamo. Nema grupica koje se izdvajaju. Nikada se ne desi da na kafu odu dva-tri momka, nego bar deset. Stvarno se odlično slažemo.

Kakve devojke privlače vašu pažnju?

‒ Volim sportski tip, ne u smislu da aktivno trenira, mada to nije loša ideja. Hoću da kažem, bitno mi je da devojka ima svoje obaveze, da vodi sređen i disciplinovan život. Ne bih mogao da budem u vezi sa nekim ko se ujutru probudi i ne zna šta će sa sobom ostatak dana. To nije moj đir.