Kristina Kovač podelila fotografije na kojima je u drugom stanju FOTO || Hello Magazin!

Kristina Kovač detalje iz privatnog života često deli na društvenim mrežama. Posebno je sentimentalna kada je u pitanju njena jedinica Tara sa kojom od pre nekoliko godina živi u Švedskoj. Iz hladnog Stokholma Kristina se na Instagramu javila prelepim fotografijama na kojima je u prvom planu njen trudnički stomak!

Pročitajte: Nikada se nije saznalo šta im je unuštilo brak - Sa ovim pevačem Kristina Kovač ima ćerku Taru FOTO

“Godina 2008. Svako jutro se budim svesna čudesne činjenice da u meni raste život. Polako, jedva primetno, ali uporno i bez oklevanja. Znam da je devojčica. Ne znam kako, ali ceo svoj dosadašnji život znam da ću roditi devojčicu. Iako doktor i dalje ne može da mi potvrdi da je žensko, već sam joj dala ime.
Ležim u krevetu još uvek pospana, i dok januarsko zubato sunce u zlatnom slapu ulazi kroz prozorsko okno, smejuljim se tom blesavom osećaju – kao da mali leptiri mahnito mašu svojim krilcima u mom donjem stomaku. Kako vreme bude prolazilo, osećaj će postajati sve jači, leptiri će se izgubiti, i zameniće ih male baletske bravure, mada nekako lenje i usporene, ali svejedno, bravure. Mora da je lenjivica na mene - što je veća, sve češće se po par dana ne pomeri uopšte, dok ne dođem do granice potpune panike. Onda izvede jednu od svojih nežnih, ženstvenih pirueta, i smiri me dok si rekao beba”, piše Kristina na Instagramu i nastavlja u istom, emotivnom tonu.

Pročitajte: Kristina Kovač se emotivnim pismom oprostila od oca Kornelija - Tajko moj, nismo se baš uvek razumeli, ali...

“Nisam sama. Po prvi put, kad nema nikog okolo, ja nisam sama. Nas dve smo već napravile našu neraskidivu vezu, i ponekad, kad razmišljam o tome da će da se rodi, poraste velika i ode iz mog naručja brzinom munje u potrazi za sopstvenom srećom, dobijem iracionalnu želju da ostane ovako zauvek – da od sad do kraja vremena mogu da je čuvam i osećam, ušuškanu u meni, da znam da je dobro, da znam da sam obmotana oko nje kao neka zaštitna folija, toplo ćebence sa samo jednom svrhom – da štitim.

Ali priroda ima svoje zamisli na tu temu i prilično je nezaustavljiva.
1. Jula 2008. moja mala devojčica će prvi put udahnuti vazduh, onako, punim plućima, duboko, baš onako kako bi ova raznežena mama volela da njena mala beba i proživi svoj ljubavlju napravljen život. A ćebence će uvek biti tu.”