Miroslav Tanjga o poslednjim danima i velikom prijateljstvu sa Sinišom Mihajlovićem || Hello Magazin!

Miroslav Tanjga, višestruki kum, saigrač i jedan od najboljih prijatelja pokojnog Siniše Mihajlovića, u ekskluzivnoj ispovesti za Novosti opisao je odlazak sa životne scene fudbalskog velikana s kojim je bio nerazdvojan preko trideset godina.

- Niko od nas nijednog trenutka nije ni pomislio, a kamoli slutio, da se Siniša ovog puta neće izboriti sa bolešću. Verovali smo da će, kao i prethodno, pobediti i nastaviti. Tim pre što je, recimo, dan pred odlazak na promociju Zemanove knjige sa sinom šetao ulicama i parkom sedam-osam kilometara. Mislili smo da ide nabolje, kao prvi put. Međutim, osetio je pogoršanje. Otišao je u bolnicu... A onda se desio šok. Strašan šok. Neizreciv. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da se više neću čuti i videti s njim, kao ni cela njegova familija... - ispričao je vidno umoran Tanjga.

Pročitajte: Testament Siniše Mihajlovića u fokusu italijanskih medija - Evo kome će pripasti nasledstvo, Građanski zakonik jasan

Nekadašnji fudbaler prisetio se dana kada su istovremeno stigli u Novi Sad.

- U Vojvodinu smo došli početkom jula 1988. godine. Sećam se šta smo imali na sebi. Poznavali smo se odranije, sa terena, kao rivali, dok je Siniša igrao za Borovo, a ja za Dinamo iz Vinkovaca. Milorad Kosanović je došao po nas, vozio nas Sale Stanković, prvu kafu u Novom Sadu popili smo u čuvenom restoranu “Čemp”... prvih šest meseci živeli zajedno kao podstanari na Novom naselju. Kao kod pravih Slavonaca, kod nas je bilo kobasice, kulena i čvaraka i, uvek, domižana, flaša 10 litara crnog vina, dalmatinskog iz Šibenika. To su bili počeci, sanjarenja, stvaranja karijere... i bili smo srećni, a nismo imali ništa. S druge strane, imali smo sve: sjajnu ekipu, drugare, trenere Ljupka Petrovića, Milorada Kosanovića, Josipa Pirmajera i Jovu Kovrliju, koji su znali kako prema nama da se odnose, znali za mladalački život i prohteve i nisu nas sputavali.

Pročitajte: Miho, leti visoko - Uz pesmu navijača Lacija sahranjen Siniša Mihajlović, živećeš večno (video)

Budućnost ima je donela višestruko kumstvo, kao potvrdu neraskidivog prijateljstva.

- Najpre sam venčao Mihu, koji je svom prvencu dao ime Miroslav. Naravno, on je mene venčao i moj sin se zove Siniša. Krstili smo decu, posle sam ga venčao i u crkvi u Sremskim Karlovcima, tako da imamo višestruko kumstvo.

Pročitajte: Ko je tajanstveni mladić koji je na sahrani u Rimu nosio sliku Siniše Mihajlovića

Siniša Mihajlović do samog kraja bio je veliki borac, potvrđuje Tanjga. Imao je veliku podršku porodice, supruge, dece, majke i brata.

- Biće bolje iz dana u dan, svi smo verovali u to. Predaja kao opcija nije postojala. Nikad to nije bila tema. Uvek se razgovaralo o tome šta ćemo u budućnosti. Pravili smo planove. Nikad se nad sudbinom nije plakalo. Voleo je život. Voleo je Srbiju. Mnogo. Bio je vezan za ovdašnje događaje u našem fudbalu. Raspitivao se za Vojvodinu, Zvezdu, interesovao ga je Partizan... Obožavao je Novi Sad, grad u kojem je počeo i završio igračku karijeru i čiji je počasni građanin. Voleo je druženja, svakodnevne obične, životne stvari. Želja mi je bila, a to sam mu i rekao, da kada izađe iz bolnice, dođemo u Novi Sad. Hteo sam da, između ostalog, idemo u Sremsku Kamenicu na svinjokolj, uz kiseli kupus... To nam se, međutim, nije ostvarilo.