Aleksandra Vasković do detalja opisala agoniju kroz koju je prošla u borbi za ćerkin život: Evo kako se Helena sada oseća i šta je sve čeka

Kada su sredinom novembra Bojan i Aleksandra Vasković, posle ćerke Anđeline i sina Mihajla, dobili treće dete, devojčicu kojoj su namenili ime Helena, osim neizmerne sreće, u njihov dom uselile su se i neizvesnost i briga. Naime, Aleksandri je još tokom trudnoće rečeno da beba ima srčane smetnje, a ona je čvrsto odlučila da se bori za njen život.

Pročitajte: Mili moji Vaskovići... Kolege šalju poruke podrške Aleksandri i Bojanu

Instagram

‒ Nikada neću moći dovoljno da zahvalim prvenstveno mojoj doktorki, koja je prihvatila da vodi moju trudnoću. Reč je o docentkinji Vesni Mandić iz „Narodnog fronta“. Večno ću joj biti zahvalna na tome kakav je čovek, stručnjak, kakva je riznica znanja, a pre svega ljudskosti. Namerno kažem „prihvatila“ jer je trudnoća od starta bila visokorizična i dva puta mi je savetovan prekid. Intuitivno sam znala da je sve OK i da to treba dokazati određenim dijagnostičkim procedurama, pri čemu sam imala njenu potpunu podršku. Ceo proces smo prošle zajedno, onako kako je, po meni, jedino ispravno kada je reč o odnosu lekara i pacijenta ‒ poručila je Aleksandra, koja je i sama lekarka po profesiji.

Pročitajte: Konačno u majčinom naručju - Mala Helena uskoro stiže kući, Aleksandra sve otkrila

PileZutoPhotography

Napomenula je da su obe delile mišljenje da život treba podržati i da se za njega treba boriti.

‒ Otkrivanje urođene srčane mane u toku trudnoće posebna je stvar, koja nije imala veze sa visokim rizikom na početku. Ustanovio ju je profesor Parezanović, takođe vrstan čovek, lekar, veličina u svakom smislu, koji je bio velika podrška u tome da se trudnoća nastavi. Naravno, potkovano svim relevantnim naučnim i kliničkim istraživanjima, kao i statistikama povoljnim kada je u pitanju stopa preživljavanja tako malih pacijenata. Inače, reč je o urođenoj srčanoj mani, transpoziciji velikih krvih sudova, kada je život moguć ukoliko se problem reši operativno. Ono što je ključno, to je upravo podrška lekara, saradnja lekara i pacijenta, edukacija majke, odnosno roditelja o kakvoj mani je reč, o kakvoj operaciji, šta se očekuje, kakav je rizik.

Pročitajte: Prognoze lekara nisu bile dobre, razmišljali smo o usvajanju... Nestor konačno u tatinom naručju, Đorđe Stojković raznežio fotografijom

Instagram

‒ Kruna cele priče je čitav kardiohirurški tim na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, sa profesorom Milićem i doktorom Vladimirom Milovanovićem na čelu. Tim anesteziologa, sestara, tehničara, čitavog osoblja, koji zaista besprekorno funkcioniše ‒ pohvalila je Aleksandra kolege, ističući da joj je mnogo značilo što će njeno dete biti u najboljim rukama, ne samo u Srbiji, već i šire.

‒ Proces je bio dug, svi smo zajedno istrajali i na kraju je ishod ovakav kakav je zahvaljujući, ne samo mojoj odluci kao majke, već i čitavom nizu podrške koju sam imala na putu da u svojoj odluci istrajem, na čemu sam beskrajno zahvalna. Možda sam birala teži, ali po meni ispravniji put, na kome ću pitati zašto, kako i tek posle „tri puta meri jednom seci“ doneti odluku.

Pročitajte: Mesto gde stanuje sreća - Zavirite u bajkoviti dom Aleksandre i Bojana Vaskovića FOTO

Instagram

Dvomesečna Helena Vasković sada je, srećom, dobro i kod kuće je sa porodicom.

‒ Ona će se određeni period voditi kao kardiološki pacijent iz razloga što je posle jedne tako teške operacije potrebno vreme da se srce oporavi, da bez ikakve potpore u vidu terapije radi samostalno. Sada pije terapiju i uz redovne kontrole pratiće se kako srce radi i postepeno će se lekovi isključivati do trenutka kada joj više neće biti potrebni i kada će kontrole verovatno biti samo preventivne, na godišnjem nivou. Statistika govori da deca normalno rastu, odrastaju, imaju svoju decu... Mogu i sportom da se bave. Ukoliko sve prođe kako treba u toku same operacije i u postoperativnom toku i dete se adaptira na taj stres, šok i traumu, to je jedina operacija koja će biti urađena. Znači, nije potrebno više operativnih zahvata ‒ podelila je svoje iskustvo Aleksandra Vasković s nadom da će njena priča biti od koristi roditeljima koji su u sličnoj situaciji.

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +