Janko Popović Volarić o ljubavi i još po nečemu || Hello Magazin!

Dve filmske premijere u samo dve nedelje uspeh su i u normalnim vremenima, a Janko Popović Volarić uz njih je imao i jednu pozorišnu. Počeo je komadom “Bračna terapija”, u zagrebačkom teatru “Luda kuća”, nastavlja ostvarenjem “Previše lično”, koje ćemo moći da gledamo od 19. novembra, a 3. decembra u bioskopima će se naći “Jedini izlaz”. Jedan od najpopularnijih glumaca u regionu, koga je publika zavolela zahvaljujući serijama u kojima je igrao, a bilo ih je dvadesetak, kaže da je posle novih naslova ipak nastupilo mirnije razdoblje. Do usporavanja je došlo delom zbog “nenormalnih vremena”, a delom zato što je posle 15 godina suludog tempa shvatio da to više nikuda ne vodi i da mora da napravi pauzu. Namerava da nastavi da mnogo radi, ali da ne ide iz jednog u drugi projekat bez predaha.

Pročitajte: Janko Popović Volarić voleo je Jelenu Veljaču, Tijanu Pečenčić i sada otkriva: Srećan sam u ljubavi

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Janko Popović Volarić (@janko_popovic_volaric)

Čega se prvo setite kad pomislite na snimanje filmova koji za nekoliko dana stižu pred gledaoce?

‒ U “Jedinom izlazu” prvi put imam veću ulogu na srpskom jeziku i zaista sam se trudio da to zvuči dobro. Tu su i entuzijazam reditelja Darka Nikolića i glavne glumice, moje supruge u filmu Anđelke Prpić, kada smo kretali u ovaj projekat. Snimali smo scene u kojima se moj lik pojavljuje u Beogradu, Splitu i na Povlenu.

Faza u kojoj smo na Povlenu nekoliko dana i spavali i živeli bila je nezaboravno, zabavno i dobro iskustvo. Kad pomislim na film “Previše lično”, prva slika mi je Prag u proleće i lutanje po gradu između snimanja, kao i ekipa ne setu, odnosno komunikacija, jer smo pričali na engleskom, srpskom, slovačkom, češkom i hrvatskom. Nažalost, nisam imao scene sa Mikijem Manojlovićem i Banetom Trifunovićem, ali eto, mi smo bili taj deo tima sa Balkana. Bilo je šizofreno snimati na hrvatskom sa glumcima koji govore na češkom, ali imao sam vrlo zabavnu ulogu i odličnu partnerku, pa sam tog proleća baš uživao. Imao sam sreće sa ta dva projekta.

Jednom prilikom na pitanje da li sebe možete ponovo da zamislite u braku odgovorili ste potvrdno, a drugi put ste rekli da nikada niste verovali u brak kao instituciju. Nameće se pitanje ‒ pa, zašto se onda ženiti?

‒ Mislio sam da kao klinac nisam smatrao da je taj papir preterano važan, ali kasnije sam kroz iskustvo shvatio da to i nije baš bezveze. Ne posmatram brak klasično, ali mi je ideja lepa. Ko zna, možda se s vremenom vratim toj instituciji.

Pročitajte: Nova devojka Janka Popovića Volarića sušta je suprotnost i Jeleni Veljači i Tijani Pečenčić

Duhovito ste rekli da iza sebe imate jedan i po brak, što znači jedan brak i jednu davnu veridbu, a javnosti nije promaklo i nekoliko veza. I sami znate da vas mnogi doživljavaju kao zavodnika. Da li žene koje upoznajete na neki način zaziru zbog te “titule” ili, naprotiv, hoće da provere da li ste je zasluženo stekli?

‒ To stvarno morate pitati te žene. Ne znam, ali se iskreno nadam da me ne doživljavaju kao serijskog zavodnika, jer to svakako nisam i ne želim da budem.

Na pitanja o vašim vezama odgovarate u jednoj rečenici, doduše uvek konkretnoj, i ponekom fotografijom na „Instagramu“. Ostaje li to vaša prava mera komunikacije kada je ova tema u pitanju?

‒ I to mi je previše. Potpunom tišinom izazivaš veći interes, a ovako si ipak nešto rekao, mada sam kontrolišeš ono što mediji prenose. Kada sam, na primer, načuo da će objaviti informaciju da sam u vezi u kojoj sam i sada, brzo sam pustio fotku na „Instagramu“ i tako su svi plasirali ono što sam mislio da je OK, a ne poluproverene informacije ili polupaparaco fotke moje devojke i mene.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Janko Popović Volarić (@janko_popovic_volaric)

Hrvatski mediji pišu da ste uz partnerku počeli da osvajate planinske vrhove i da uživate u treninzima i prirodi. Da li je to tačno?

‒ Hrvatski mediji još pišu da je Petra instruktorka fitnesa iako je logoped, pa tako i naše neambiciozno planinarenje predstavljaju kao osvajanje velikih vrhova. Osvojimo ponekad neki “vrhić”, ali pre svega volimo da budemo u prirodi.