Metju Mekonahi šokirao: Oca niko ili ništa nije moglo ubiti, osim mame

Metju Mekonahi objavio je biografiju u kojoj, osim o porodičnoj harmoniji i životnoj filozofiji, govori i o mučnim iskustvima iz prošlosti

Početkom devedesetih, dok je još tražio svoje mesto pod holivudskim suncem i svaki dan provodio na kastinzima nadajući se da će ga angažovati bar kao statistu, producenti su mu pokazivali vrata uz odsečno “ne” jer su smatrali da ili nema dovoljno talenta, ili je za neke uloge jednostavno – previše zgodan. Savršeno telo ima i tri decenije kasnije, samo što je sada toliko slavan da je “ušao” i u vic: “Kako znamo da je došlo vreme za smenu godišnjih doba? Kada Metju Mekonahi obuče odelo.”

Četvrtog novembra proslavio je 51. rođendan, u društvu lepe supruge Kamile, troje dece i jednog “Oskara”, ali i sa knjigom memoara koja poslednjih nedelja podiže oblake prašine jer se glavni junak potrudio da ozbiljno šokira svet uspomenama iz mladosti.

Pročitajte: Metju Mekonahi za smrt Sema Šeparda saznao u sred intervjua (video)

Rođen je u gradiću Juvaldeu u Teksasu. Majka Meri bila je vaspitačica i spisateljica, a otac Džejms, lokalna zvezda američkog fudbala, kasnije je ušao u biznis sa benzinskim pumpama. Roditelji su imali čudan brak – više puta su se rastajali i ponovo “sastavljali”, ali su decu, Metjua i njegova dva mlađa brata, poštedeli svojih problema.

Po završetku srednje škole doneo je odluku koja je porodicu ostavila bez teksta – da se odseli na drugi kraj planete, u Australiju. Tamo je, po sopstvenom priznanju, prao suđe i čistio štale. Po povratku u Ameriku upisao je pravni fakultet iako je od početka bio svestan da ga ta oblast nimalo ne privlači. Uputio se u “fabriku snova” bez velikih očekivanja. Snimao je reklame za pivo, u koje se savršeno uklopio njegov teksaski akcenat, a onda je, posle silnih obijanja pragova holivudskih studija i horora B produkcije, konačno dobio ozbiljnu šansu. Za film “Vreme za ubijanje” predložila ga je tadašnja devojka Sandra Bulok. Producenti su pristali, mada su računali da će u toj ulozi videti Breda Pita. Ipak, nisu pogrešili – svet kinematografije dobio je novog Pola Njumena.

Pročitajte: Metju Mekonahi nakon transformacije za ulogu povratio liniju - Ženi i deci sada nedostaje debeljko

Ranije su uloge birale njega, tačnije pristajao je na svaku, a onda je on postao taj koji je mogao da bira njih. Kada mu je preko glave bilo romantičnih komedija u stilu “Kako izgubiti dečka za deset dana”, počeo je da beži od tog žanra, a jednu, nije otkrio koju, glatko je odbio iako je vredela 15 miliona dolara. Umesto nje odlučio se za dramu “Poslovni klub Dalas”. Kauboj oboleo od side doneo mu je ne samo “Oskara” već i priznanje kritičara da je izvrstan karakterni glumac na koga se može računati.

Za razliku od kolega i njihovih raskošnih vila na Beverli hilsu, on je živeo u prikolici na plaži. Nizale su se romanse sa koleginicama sa kojima je delio ekran – Sandru je zamenila Ešli Džad, nju Penelopa Kruz, i tako dalje, sve dok nije upoznao lepoticu iz sasvim druge priče, brazilsku manekenku Kamilu Alveš. Gotovo preko noći kabinu na pesku zamenio je ranč u Ostinu, a definitivan razlaz sa prošlim životom usledio je 2008. godine, kada je prvi put postao tata. Metju i Kamila venčali su se 2012, na privatnoj ceremoniji u njihovom domu, kojoj su prisustvovala i njihova deca Lejvi, Livingston i Vida.

Osim o porodičnoj harmoniji i životnoj filozofiji, u memoarima kojima je dao naziv “Greenlights” prvi put je progovorio o traumatičnim iskustvima iz prošlosti kakva ne bi poželeo ni najvećem neprijatelju. Jedno od njih je silovanje, koje je doživeo kada je bio tinejdžer. Nepoznati čovek ga je onesvestio, ubacio u kombi i napastvovao. Iako ranije nije govorio o mučnom incidentu, javno je podržavao razne organizacije za pomoć žrtvama seksualnog zlostavljanja.

Pročitajte: Neodoljivi i brižni tata - Metju Mekonahi u šetnji sa Vidom i Levijem (foto)

‒ Uprkos traumama, ne smatram sebe žrtvom. Imam mnogo dokaza da se svet “urotio” ne protiv mene, već kako bi me učinio srećnim. Moj život sastavljen je od zelenih, žutih i crvenih momenata. Kao svetla na semaforu – stani, napravi pauzu, kreni. Uvek sam se trudio da se krećem napred. Zato se knjiga zove “Zelena svetla”.

U biografiji je otkrio da nije govorio sa majkom osam godina jer je od njega krila da je otac preminuo nakon što je doživeo srčani udar dok su vodili ljubav. Ali, kad bolje razmislimo, to i nije tako loš način da se ode sa ovog sveta.

‒ Niko ili ništa ga nije moglo ubiti. Osim mame.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +