Tamara Šustić zvezda serije Jugoslovenka || Hello Magazin!

Dok planeta odbrojava dane do isteka 2020. godine, koju će uglavnom pamtiti po pandemiji i brojnim ograničenjima koje nam je donela, Tamara Šustić nema previše zamerki. “Mnogo lepih stvari mi se desilo proteklih meseci,” kaže glumica, sa kojom smo u januaru razgovarali povodom značajne uloge u seriji “Preživeti Beograd”, a u novembru smo je ponovo potražili, kao jednu od glavnih protagonistkinja telenovele “Jugoslovenka”, reditelja Romana Majetića. Iako ima samo 25 godina, šarmantna Novosađanka po smirenosti i odlučnosti koja se naslućuje iz svake njene rečenice odaje utisak osobe starije od svoje generacije. Ciljevi koje namerava da ostvari još su daleko ispred nje, ali nema dilemu u kom pravcu je krenula.

Vama je sudbina ove godine bila naklonjena?

‒ Jeste, i hvala joj na tome. Godina je bila brza i efikasna. Prelepa. Desila mi se jedna od glavnih uloga u seriji “Jugoslovenka”, desila mi se i divna uloga u seriji “Toma”, Dragana Bjelogrlića.

“Jugoslovenka” je počela da se emituje početkom oktobra. Da li su zakasnili oni koji bi se sada uključili i počeli da je prate?

‒ Nisu. U planu je 140 epizoda, a mi smo oko dvadesete. Radnja je, trenutno, smeštena u 1916, nalazimo se na Krfu, u vremenu kada se srpska vojska povukla preko Albanije. U narednim epizodama vraćamo se u Beograd. Pored istorijske linije priče, pratimo i ljubavnu dramu.

Pročitajte: Tamara Šustić i glumci serije “Preživeti Beograd” o svojim ambicijama i surovosti velegrada

Priča o životu Tome Zdravkovića obiluje ličnostima koje su obeležile jedan period u istoriji naše zemlje. Da li je vaša uloga inspirisana osobom koja je stvarno postojala?

‒ Poverena mi je uloga Olgice, prve Tomine žene, sa kojom je dobio ćerku Žaklinu. Olgica je rođena u Puli, ali se uz oca, koji je bio vojno lice, u nekom periodu života preselila u Zrenjanin. U tom gradu je i upoznala Tomu. Cela treća epizoda posvećena je njihovoj romansi. Tokom osam dana intenzivnog snimanja imala sam priliku da se zaljubim, udam, ostanem u drugom stanju, rodim ćerku i razvedem se. Kada sam sve privela kraju, toliko mi je bilo žao što se rastajem sa tim likom da sam naredni dan preplakala.

Jeste li bili u prilici da upoznate nekog od članova njene porodice, ko bi vam dao informaciju više?

‒ Nisam, nažalost. Međutim, saznala sam da je Toma za Olgicu napisao pesmu “Dva smo sveta različita”, koja za mene sada ima posebno značenje.

Govoreći o devojci koju igrate u “Jugoslovenki”, pomenuli ste da joj je jedna od dominantnih osobina manipulativnost prema muškarcima. Mislite li da je ta osobina poželjna u 21. veku?

‒ Ne znam, iskreno. Žena svakako treba da bude svoja i pametna. Da li treba da je i manipulativna, nisam sigurna. Najvažnije je biti iskren u emocijama, to je osnov svega.

Pročitajte: Ekskluzivno za “HELLO!” Stevan i Una Piale - Upoznajte našu Rosu

Iza vas je malo godina, ali reklo bi se da ste uveliko postavili stvari na svoje mesto. Da li je toj zrelosti doprineo i samostalni život u Beogradu?

‒ Volim Beograd, ali u ove jesenje dane nedostaje mi kesten sa Petrovaradina, miris trave, konji, tvrđava, autobus broj 3... Uprkos svemu, iskrena da budem, ne bih mogla da se vratim. U Beogradu sam izašla iz mamine komfor-zone, odrasla i sazrela kao ličnost.

Da li je poziv upućen mami rešenje za svaki problem?

‒ Naravno, u teškim momentima prva misao mi je da baš nju pozovem, ali znam da bih se rasplakala, a nju uznemirila, pa odustanem. Onda kažem sebi: “Hajde, pokušaj to sama da rešiš, pa se javi kući”. (smeh)

Razmišljate li o majčinstvu?

‒ Volim decu i želela bih da se jednog dana ostvarim kao majka. Mislm da će to biti moja životna uloga. Ipak, još nije trenutak za to. Osećam da bi trebalo da obavim još neke stvari pre nego što počnem da raspoređujem vreme na ono rezervisano za porodicu i ono za karijeru.

Niste previše aktivni na društvevenim mrežama. Poslednju fotografiju, na kojoj ste sa jednim simpatičnim mladićem, objavili ste početkom septembra.

‒ To je moj momak. Nije javna ličnost, i to je glavni razlog što ne pričam previše o njemu. To je nešto moje...