Maja Odžaklijevska godinama brinula o onuku koji boluje od autizma || Hello Magazin!

Pre tri godine Maja Odžaklijevska je užurbanost Vračara zamenila idiličnom kućicom nadomak Beograda, gde je ugostila ekipu emisije “TV lica kao sav normalan svet”.

- Moj životni san je bio da imam kućicu u cveću, bukvalno kućicu, nisam grandoman. Osim toga, u ovim godinama mnogo je lakše čistiti malu kvadraturu. (smeh) Preseljenju je doprinela i moja večita želja da sam u nekoj izolaciji. Ja nisam društveno biće, moram to da priznam, sticajem okolnosti sam se bavila profesijom koja podrazumeva društvenost - poverila se legendarna pevačica Tanji Peternek.

Pročitajte: Bolest je Maju Odžaklijevsku potpuno promenila - Pušila sam tri pakle cigareta dnevno, doktor mi je rekao da nema povratka

Razlog više da stan zameni kućom sa dvorištem bio je i Majin unuk Luka (13), autistični dečak koji je do prošle godine živeo sa bakom. Prvo što je uradila kada se preselila bilo je da Luki napravi ljuljašku.

- Prepoznala sam autizam kod njega kad je imao dve godine. Prvo se krio tamo gde je mračno, uglavnom ispod stola ili ispod jorgana, a na dodir bi vrištao. Često je imao histerične napade. Zapravo, ja sam ih tako doživljavala, da bih kasnije shvatila da se u njegovoj glavi dešava nešto što bi ga nagnalo da izgleda kao da je besan. Imao bi napade do zacenjivanja, na kraju bi dete pomodrelo. Strašne su to stvari, trebalo je izboriti se sa tim - iskreno je priznala Maja Odžaklijevska.

Pročitajte: Najveća želja mi je da moj Luka progovori - Maja Odžaklijevska živi na selu sa unukom kome je dijagnostikovan autizam

- Pošto ćerka to više nije mogla da podnese, odlučila sam da preuzmem brigu o Luki. Činilo mi se da i dalje imam ogromnu količinu ljubavi koju mogu da dam i, eto, daću je njemu, jer mu je preko potrebna. Posle izvesnog vremena počeo je da se smiruje. Skoro pet godina sam bila sa njim. Tek sam ga prošle godine “prosledila” mami, rekavši da jednostavno više nemam fizičke snage.

Na pitanje, kakva je veza između bake i unuka, Maja je odgovorila:

- Savršena. Kad mu preko vibera kažem “gde je moj princ”, on razvuče osmeh, pa se raduje. Nažalost, neverbalan je, ali toliko toga kaže sa dva osmeha i tri pogleda, da se slatko ispričamo. Osećamo se i preko muzike. Nas dvoje najviše volimo da zajedno slušamo Mocarta. To je prelepo. Imam jedan snimak koji često puštam, a na njemu se vidi kao on peva uz tu muziku. Mnogo je sladak.

Požrtvovana baka, koja ima i dvogodišnjeg unuka Konstantnina, kazala je i da joj je srce puno tuge što ne može više da pomogne Luki.

- Ponekad poželim da imam čarobni štapić koji će mu pomoći da krene u svoj život. A onda pomislim, a šta je u suštini žviot, pun je negativnosti, agresije, mržnje. Možda je bolje za njega što živi u svom svetu bajki i iluzija, koju mu mi kao porodica pružamo. Zaštićen je od svega što druga deca preživljavaju, jer mi kao roditelji nismo uspeli da našoj deci obezbedimo životnu sigurnost. Možda je i bolje što je Luka negde daleko, a opet blizu onih koji ga najviše vole.