Mira Banjac - životna priča za "Hello!" || Hello Magazin!

Mira Banjac uskoro će proslaviti 91. rođendan

Godine joj ne mogu ništa! Ovo bi, verovatno, bio najkraći i najtačniji komentar o Miri Banjac, a mnogi slični ispratili su vest da je proslavljena glumica ovog septembra posetila 27. “Festival evropskog filma na Paliću”, gde je 2014. ovenčana nagradom “Aleksandar Lifka” za doprinos evropskoj kinematografiji.

‒ Posle ovoliko godina drugovanja sa Festivalom mogu reći da sam maskota ‒ šeretski je izjavila vitalna Sremica, dokazujući da ipak postoji neka tajna veza između vedrog duha i dugovečnosti.

Mira će 4. novembra proslaviti 91. rođendan. Prethodni, jubilarni, obeležila je sa kolegama na snimanju filma “Koncentriši se, baba”, bosanskog reditelja Pjera Žalice.

U karijeri dugoj sedam decenija odigrala je na stotine uloga i dobila na desetine prestižnih priznanja. Očarala nas je ulogama toplih, srdačnih žena iz naroda. Zavoleli smo je jer nas je podsećala na naše majke i bake. Uprkos ogromnoj slavi koju je stekla u bivšoj Jugoslaviji, ostala je skromna, “naša Mira”.

Pročitajte: Mira Banjac - Ne dozvoljavam da bolest ide ispred mene

‒ Pričalo se i prepričavalo da je, dok me majka rađala, pod njenim prozorom svirao orkestar vatrogasnog društva, šorom je odjekivala bleh-muzika. Čovek bi mogao pomisliti kako ih je neko doveo od radosti i veselja, ali nije. Nikad se nije saznalo otkud oni tu, a i nije baš bilo mnogo radosti ‒ ovim rečima je u autobiografiji “Ne daj se” opisala atmosferu koja je vladala kada je došla na svet, 1929. godine. Rođena je u Erdeviku, višenacionalnoj sredini na obroncima Fruške gore, gde su pre rata svi složno živeli.

‒ Nije bilo ličnih razloga za bleh-muziku, nisam bila željeno dete. Moj otac Teodor, Teo, bio je dvadesetdvogodišnji radan, vešt i naočit mlad čovek koji je došao iz Amerike. Gotovo da nije znao srpski. Majka, moja baka Natalija, koja će obeležiti moje detinjstvo, odvela ga je u tu daleku zemlju kad mu je bilo samo godinu dana. Kasnije se vratila iz pečalbe i dovela sina da ga oženi. Moja majka Olga beše lepa, za to vreme školovana devojka, iz ugledne kuće. Baba je nju bezecovala i potrudila se da do tog braka dođe. A neželjen je bio i sa mamine i sa tatine strane ‒ sećala se Mira. Otac se vratio u Ameriku kada su njoj bile četiri godine. Više ga nikad nije videla. Majka joj je do kraja života bila velika podrška, a umrla je rano, u 52. godini, od srčanog udara.

U detinjstvo, koje je bilo bolno i teško, nikada se, priznala je, ne bi vratila. Ranu mladost obeležili su rat, seljakanja, nemaština, ali i učestvovanje u kulturnoj sekciji „Prve proleterske brigade“, sa kojom je prepešačila do Trsta, gde je prvi put videla more. Glumu je upisala 1947. u prvoj generaciji polaznika tadašnje „Državne pozorišne škole“ u Novom Sadu.

‒ Ulazim. Vidim desetak ljudi. Ne znam ih, ali shvatam koliko su važni. Kad su me ugledali, izraz im se promenio. Zabezeknuta im lica. Jer ulazi nešto - ni dete, ni žena, ponajmanje lepa, ni čovek... Ulazi nešto ‒ podelila je nimalo prijatnu uspomenu na prijemni ispit koji je, naravno, položila iz prvog pokušaja.

Pročitajte: Mira Banjac: Ne možete imati sve, negde morate i gubiti

Prvi pozorišni angažman dobila je u Sremskoj Mitrovici. Ostalo je istorija. Sarađivala je sa najznačajnijim jugoslovenskim rediteljima i igrala sa najvećim glumačkim imenima. Božanstvena je bila kao supruga Bate Stojkovića u “Varljivom letu '68” i “Balkanskom špijunu”, briljirala uz Zorana Radmilovića kao Katica, u kultnoj predstavi Ateljea 212 “Radovan Treći”... Uvek je isticala da je ponosna na seriju “Marija”.

‒ Diplomirala sam 1950, odmah zatim se udala, a već naredne godine rodio se Brana. Andreja Jovanović, Branin otac, po struci inženjer, bio je moja prva velika ljubav. Do razvoda, posle samo nekoliko godina braka, nisu nas dovele velike svađe, ružni događaji ili nepodnošljivo međusobno kinjenje. Jednostavno, bili smo drugačije prirode i išli smo drugačijim putevima, koji nikako nisu mogli u korak jedan s drugim. Do njegove smrti ostali smo u dobrom, prijateljskom kontaktu.

Više se nije udavala, a sin Brana, danas snimatelj u penziji, bio je i ostao centar njenog sveta. Posle razvoda od supruge nastavio je da živi sa majkom u porodičnom stanu u Novom Sadu.