Elton Džon moj urnebesni život je pred vama || Hello Magazin!

Elton Džon u intrigantnoj autobiografiji otkriva da se tokom celog detinjstva plašio majke i njenih raspoloženja, ali i da ga je zabijanje nosa u razne stvari, među kojima je i kokain, dovelo do mesta na kom je danas

„Živeo sam, i još uvek živim, izuzetan život i iskreno ga ne bih menjao, čak ni one delove zbog kojih se kajem jer sam neverovatno srećan kako se sve na kraju odvilo. Naravno da bih voleo da sam samo produžio dalje kada sam video Džona Rida kako sitni kokain u studiju umesto što sam zabio nos u tu stvar (u svakom smislu), ali opet, možda sam morao da prođem kroz sve to da bih se našao ovde gde sam danas. Nisam očekivao da budem oženjen i imam dvoje dece – obe te činjenice činile su se, ne tako davno, sasvim nemogućim. Ali to je još jedna lekcija koju me je naučio moj urnebesni život“, piše u autobiografiji „Ja Elton Džon“ legendarni muzičar, koji je knjigu posvetio suprugu Dejvidu Fernišu i sinovima Zakariju i Elajdži.

Legenadarni engleski pevač, pijanista, tekstopisac i kompozitor rođen je pre 73 godine kao Redžinald Dvajt. Odrastao je u Pineru, na severozapadu Londona, u tipičnoj prizmenoj kući od crvene cigle. Njegovi roditelji, u najmanju ruku, nisu se slagali.

Pročitajte: Elton Džon, uzrujan i uplašen, nakon pucanja glasa na koncertu - Nastavljam turneju

– Oboje su bili tvrdoglavi i plahoviti, što su osobine koje sam imao sreću da nasledim – kaže na sebi svojstven, duhovit način. Otac, poručnik avijacije, uglavnom je bio u inostranstvu, pa ga je vaspitavala majka, ne ustručavajući se da koristi i fizičku silu:

– Kad se setim svog detinjstva, pomislim na mamina raspoloženja: užasna, smrknuta, turobna ćutanja, koja su se spuštala na kuću bez upozorenja, kada je trebalo hodati kao po jajima i pažljivo birati svaku izgovorenu reč kako je ne bih žacnuo i dobio udarac u glavu. Ako je bila srećna, umela je da bude topla, mila i živahna, ali kao da je uvek tražila neki razlog za nezadovoljstvo. Godinama sam bio ubeđen da sam ja nekako kriv za to, da ona nikada nije ni želela da bude majka. Ipak, njena sestra, moja tetka Vin, rekla mi je da je oduvek bila takva.

Obožavao je Ajvi, baku po majci, koja je bila stub kuće. Majku je voleo, ali, priznaje, od nje je bio prestravljen:

– Da nije bilo mame i tate, imao bih savršeno normalno, čak dosadno detinjstvo pedesetih godina.

Pročitajte: Elton Džon - Muka mi je od ljudi koji tvrde da su religiozni, a daleko su od Boga!

Izvan kuće je, priseća se, bio srećno dete. U gimnaziji je bio prosečan đak, imao je širok krug prijatelja, a sa mnogima od njih i danas je u kontaktu. Jedini poklon koji ga je tada radovao bile su ploče ili knjige. U porodici i dalje živi priča da je, kada je imao tri godine, tetka sela s njim ispred klavira, a on po sluhu odsvirao „Skaters Waltz“:

– Rođen sam sa istančanim sluhom. Melodiju koju jednom čujem mogu da odsviram manje-više savršeno.

Sa sedam godina krenuo je na časove klavira, a kada je imao jedanaest, nastavnica ga je prijavila za Kraljevsku muzičku akademiju. Odmah je položio prijemni. Decenijama kasnije postao je doktor i počasni člana ove institucije, iako, napominje, nikada nije dobio priznanje kao izuzetan student.

Gubitak samopouzdanja uticao je na celoupan život Eltona Džona

Iskrenost provejava iz svakog poglavlja memoara, u kojima govori i o tome da je uprkos očevom protivljenju pre mature napustio gimnaziju kako bi se okušao u muzičkoj industriji. Druga supruga njegovog oca, sa kojom je dobio još četiri sina, rekla mu je kasnije da je, iako ga nikada nije pohvalio, otac bio ponosan na njega:

– Ponekad pomislim da se još uvek dokazujem pred njim iako je umro 1991.

Nesigurnost koju je poneo iz roditeljskog doma odrazila se na njegovo samopouzdanje, koje je potrajalo do zrelog doba:

– Bio sam previše debeo, suviše nizak, lice mi je delovalo čudno, a kosa nikada nije slušala moje želje, uključujući i onu da ne počne prerano da opada. Decenijama me je pratio strah od suprotstavljanja, zbog čega sam ostajao u lošim poslovima i vezama.

Pročitajte: Skandal u Las Vegasu - Elton Džon pobesneo na pubilku i napustio binu (video)

Ljubav je, posle dosta lutanja, našao uz marketinškog stručnjaka Dejvida Ferniša, koga je upoznao krajem 1993. godine. Venčali su se 2014. i zajedno odgajaju sinove Zakarija i Elajdžu. Dečaci su, iznad svih, bili povod ne samo da napiše knjigu iz koje bi jednog dana saznali kako je zaista izgledao njegov život, već i da presloži prioritete.

– Moja deca će porasti, a ja ću propustiti najvažnije stvari u njihovom životu – pomislio je, i počeo da planira oproštajnu turneju, spektakularniju od svega što je uradio u proteklih pola veka.

Bolesti i poroci Eltona Džona

Tokom redovne lekarske kontrole otkrio je da ima rak pankreasa:

– Osećao sam se čudno: nisam bio šokiran rečju „rak“ kao osamdesetih, kada se sumnjalo da imam rak grla.

Uspešno je operisan u Los Anđelesu. Ali desetak dana kasnije, na koncertu pred 4.000 ljudi, pozlilo mu je. Ispostavilo se da je dobio retku infekciju i život mu je visio o koncu. Ne prvi put.

– Da nemam ovakvu konstituciju, sva droga koju sam uzimao ubila bi me decenijama ranije – izjavio je kada je ponovo stao na noge.

Tokom karijere duge pet decenija prodao je više od 300 miliona albuma. Trideset jednu godinu zaredom bar jedna njegova pesma bila je na „Bilbordovoj“ top-listi. Dobitnik je brojnih muzičkih nagrada, ali i ordena Britanskog carstva. Kraljica Elizabeta dodelila mu je 1998. godine titulu viteza za zasluge u svetu muzike i za humanitarni rad.

– Ovo je jednostavno bizarno. Ja sam muzikant iz opštinske zgrade na Piner roudu. Šta ja radim ovde? – pitao se svaki put kada bi se našao u društvu kraljevske porodice, sa kojom neguje višedecenijsko poštovanje.

Posebno je bio blizak sa pokojnom princezom Dajanom, koju je upoznao 1981. na rođendanu princa Endrua.

Pročitajte: Prva i jedina istina o životu Eltona Džona - Paklena vožnja rolerkosterom

– Uprkos svom položaju i poreklu, posedovala je neverovatnu društvenost i sposobnost da razgovara sa bilo kime, da sebe učini običnom kako bi se ljudi osetili krajnje opušteno u njenom društvu. Njena deca nasledila su taj dar, naročito princ Hari. On je ista majka. Potpuno nezainteresovan za formalnost i predstavljanje svoje veličine. Čuvena fotografija, kada u londonskoj bolnici drži za ruku pacijenta obolelog od side – to je bila prava slika Dajane... Priziva sećanja na prijateljicu, čiju fatalnost po muški rod ilustruje anegdotom sa večere na kojoj su se Silvester Stalone i Ričard Gir umalo pobili oko njene naklonosti.

Ovo je tek delić burnog života pop zvezde, koja je svoj poslednji koncert na Novom Zelandu, pre nego što je korona zaustavila planetu, prekinula jer ju je izdao glas. Autobiografski rukopis završava nabrajanjem planova koje tek namerava da realizuje. A izjavu „iznad svega želim da provedem neko vreme normalno, ili bar onoliko normalno koliko smem da se ponadam“, obrazlaže ovako:

– Proveo sam čitav život pokušavajući da pobegnem od Redža Dvajta jer Redž Dvajt nije bio srećno dete. Ipak, bežanje me je naučilo da, kada se previše udaljim od obične osobe kakva sam nekada bio, stvari krenu po zlu. Tada sam nesrećniji nego ikada. Potrebna mi je, svakome je potrebna, neka veza sa stvarnošću.