Ana Pendić i Stefan Buzurović - ponosni roditelji prvaka || Hello Magazin!

Ana Pendić i Stefan Buzurović uspešno su „preživeli“ polazak u školu, i zajedno sa Sarom i Nestorom evocirali uspomene na svoje prve dane u učinonici

Polazak u školu važan je dan u životu svakog deteta, ali ništa manje nije značajan ni za njihove roditelje. Sa kakvim emocijama su prvi septembar dočekali Ana Pendić i Stefan Buzurović, Sarina mama i Nestorov tata, i sa kakvim utiscima su se njihovi mališani vratili kući posle prvog dana provedenog u učionici, za „HELLO!“ otkrivaju popularna televizijska lica.

– Momenat kada dete krene u školu emotivan je za svakog roditelja, a prati ga neverica koliko brzo je proletelo sedam godina. Svi smo bili uzbuđeni zbog Nestorovog polaska u prvi razred, ali trudili smo se da ne paničimo kako ga ne bismo isprepadali – kaže Stefan, a slično govori i Ana:

– Prema polasku u školu postavili smo se kao prema nečemu normalnom i prirodnom. Više su pravili dramu ljudi oko nas, zapitkujući Saru da li je uzbuđena. Ona je, inače, jedno kul dete, i upravo takav je i bio prvi dan. Vojkan je želeo da posle privatnog vrtića naša ćerka ide u privatnu školu, dok sam ja zastupala teoriju da je najbolja škola – najbliža škola. Osim toga, mislim da će, kad malo poraste, za nju biti dobro da ima ekipu iz kraja i drugarice sa kojima će moći da sedi na klupi ispred zgrade.

Pročitajte: Danijela i Stefan Buzurović - Slatke porodične pustolovine

Nestorov polazak u prvi razred za Stefana je imao i sentimentalno značenje.

– Kao sedmogodišnjak ušao sam u to isto dvorište i zatim odveden u učionicu u kojoj je sada moj sin. Nama je bilo lakše – imali smo priredbu, a pošto je predškolsko bilo u okviru škole, svi smo se već znali. Posmatrajući sad decu dok čekaju učiteljicu da izađe po njih, razmišljao sam kako smo i mi nekada bili takve male „njuške“. (smeh) Istovremeno, nisam mogao da pobegnem od pomisli da će, dok trepnemo, i ovi prvaci dovoditi svoju decu pred školu. Vreme juri, treba ga trošiti na osmehe i ljubav.

– Ja se toga ne sećam, ali moja mama priča da kada je prva učiteljica izašla da prozove učenike, počela sam da plačem i vičem: „Neću kod ove učiteljice!“ Plakala sam još više kada sam videla drugu. Za treću sam rekla „kod ove hoću“, i tada smo čuli moje ime – smeje se Ana, i priznaje da je proletos anketirala decu po kraju.