Unuka Bekima Fehmiua izgleda nestvarno || Hello Magazin!

Unuka Bekima Fehmiua izrasla je u vanvremensku lepoticu, koja je krenula umetničkim stopama svoje porodice. Ćerka glumačkog para Snežane Bogdanović i Uliksa Fehmiua rođena je u Njujorku 1995. godine, gde je izgradila zavidnu karijeru.

Nika živi na relaciji Sjedinjene Američke Države – Srbija. Završila je Fakultet za međunarodne odnose i ljudska prava, ali radi u fimskoj industriji i bavi se fotografijom.

– Nika je svoj gazda i radi svoje filmove. Pokušavamo da joj damo prostor da se bavi čime želi, mada kao svi roditelji mislimo da znamo najbolje – rekla je svojevremeno Snežana Bogdanović za domaće medije.

Pročitajte: Holivudski - Snežana Bogdanović konačno na crvenom tepihu sa suprugom, Uliks isti Džordž Kluni

‒ Kada se Nika rodila, promenio se ugao gledanja iz koga sam posmatrao sopstveni život. U svojoj ćerki vidim neko nova doba, ne zato što je rođena u Americi, već zato što je ovo vreme nezamislivog razvoja tehnologije i komunikacija koje stvara novi svet. Današnja deca imaju šansu da sutra budu bolja ‒ dodao je Uliks.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Nika Fehmiu (@nikafehmiu)

Osim što ima poznate roditelje, Nikina baka po ocu je glumica Branka Petrić, a deda čuveni Bekim Fehmiu, čija prerana smrt i dan danas prati članove ove umetničke porodice.

“Ležao je na otomanu boje višnje sasvim prekriven belim čaršavom...”

‒ Dopratio me do vrata i pitao imam li te večeri predstavu. Odgovorila sam da nemam i da ćemo celo veče biti zajedno, i on me zagrlio. Ni po čemu nisam osetila da ga poslednji put vidim živog. Vratila sam se za manje od sata, jedva čekajući da mu pokažem svoju novu frizuru, a dočekala me sablasna praznina. Najpre sam ušla u dnevnu sobu, ali mog supruga tamo nije bilo. Kako sam prolazila stanom tako bih zavirila u dečje sobe, pa na terasu, ali ni tamo nije bio. Na kraju sam ušla u radnu sobu u kojoj je kućna biblioteka i računar. Bekim je ležao na otomanu boje višnje sasvim prekriven belim čaršavom. “Ma, vidi kakva mi je frizura”, govorila sam dok sam prilazila ležaju, čekajući kao i uvek njegov komentar, ali odgovora nije bilo. Čak sam ga u čudu pitala zašto je tu legao i još se pokrio po glavi – ispričala je jednom prilikom Branka.

‒ Da nisam videla pištolj u njegovoj desnoj ruci kojom je pucao u slepoočnicu i malo krvi na čelu i po kosi, mislila bih da je čvrsto zaspao. Na stočić pokraj računara stavio je ličnu kartu, oružni list i oproštajno pismo naslovljeno na mene, sinove i njegovu braću. Mislim da se pokrio čaršavom da odmah ne doživim šok i da se ne zaprljaju zidovi. Kakva estetika smrti. O svemu je vodio računa. Da sam mu sat vremena ranije rekla da to veče imam predstavu, sigurna sam da bi naum odgodio za neki drugi dan, jer je znao da bi u tom slučaju predstava morala biti pomerena.

U oproštajnom pismu Bekim je poručio porodici da ih voli i da odlazi odlučan i miran.