Godine Ruške Jakić zaista su samo broj, a evo koliko ih ima || Hello Magazin!

Godine Ruške Jakić zaista su samo broj

„Dobro jutro, lutko.“ Ni kraće rečenice, ni veće motivacione poruke. Vlasnica ove mantre, legenadarna Ruška Jakić, spunim pravom zaslužuje zvanje srpske Lujze Hej. Ipak, njena autentičnost ne dozvoljava poređenja.

Iako u lepim godinama, Ruška još veruje u ljubav i raduje se svakom novom danu jer, kako kaže, Bog ima završnu reč.

Pročitajte: Ruška Jakić na modnoj pisti, ovacije i aplauz

‒ Kada sam pre 25 godina izgovorila to čuveno „Dobro jutro, lutko“, svi su mislili da sam odlepila. Tek skoro su počeli da kapiraju šta sam htela da kažem. Beskrajno sam srećna što me mladi ljudi shvataju. Nisu mi potrebni nikakvi piplmetri, dovoljno mi je da prošetam gradom i popričam sa “običnim” svetom. Inače, dan mi počinje tako što prvo operem kosu. To je po Lujzi Hej neophodno jer voda spira i odnosi loše snove i negativnu energiju. Onda napravim nes-kafu, sednem u dnevni boravak i zahvalim Bogu što sam živa, zdrava i što me ništa ne boli.

U slučaju Ruške Jakić godine su zaista samo broj, a ona ih ima 85! Rođena je 8. januara 1938. godine u Beogradu u porodici jugolsovenskog diplomate Sretena i lepotice Evgenije Jakić, devojačko Barberis.

‒ Zašto se svi bave mojim godinama? Ko je pitao Tinu Tarner koliko ima godina? Imam četrdeset. Meni su “Legende” na svakom koncertu prilazile i pevale “Stižu mi četrdesete”. Moja dobitna kombinacija su geni i mozak.

Posle završetka gimnazije, Ruška se zaposlila u Izdavačkoj kući Politika i nastavila sa obrazovanjem. Osim što je drugovala s nekim od najznačajnijih umetnika druge polovine XX veka (Momo Kapor, Olja Ivanjicki, Aleksandar Joksimović) njenom zaslugom je Jugoslavija dobila licencu za učešće na izborima za Mis sveta, piše Gloria.

Ruška iza sebe ima tri braka i ćerku Anu.

‒ Ljubav je jedino u šta verujem. Ona će sigurno promeniti svet. Krajnje je vreme da zaboravimo na zlobu, mržnju, ljubomoru, zavist i da počnemo da volimo komšije, da se nekom osmehnemo, uputimo lepu reč. I opet se vraćamo na moju rečenicu: “Dobro jutro, lutko.” Odatle sve kreće.