Vesna Dedić o zgodnom doktoru i lažnim prijateljima || Hello Magazin!

Vesna Dedić celog života pravi istu grešku, voli da se divi, a ne da zavidi, i bliži se dvadesetom romanu, kada će staviti tačku. A možda i neće...

Po čemu ćete pamtiti leto 2023. godine?

‒ Po dobrim namerama mojih prijatelja, želji da malo hleba, maslinovog ulja i vina podelimo uz osmehe, i činjenici da je moja ćerka radila od jutra do mraka dok se majka bacala u talase i ludirala.

Koje sve destinacije ste posetili prethodnih meseci?

‒ Bila sam na Pelješcu, Korčuli, u Pržnu, Kefaloniji i u Sarajevu. Meni nije teško da sednem u kola i vozim sedam sati samo da bih jedan dan podelila sa prijateljima neku radost. Lako posle silnih krivina uskačem u korset i još lakše zaboravljam put koji se prelazi da bi se uživalo u lepoti cilja.

Pročitajte: Ovde živi Vesna Dedić - Stan na Voždovcu uredila je po svojoj meri, terasa je san svakog kreativca

Da li vas plaši ili vam imponuje pomisao da ste napisali 16 knjiga?

‒ Raduje me jer sam sve bliža cifri od zacrtanih dvadeset romana, kada ću staviti tačku. A možda i neću. Ne znam za osećaj kada ti nešto imponuje, ali znam za radost kada čujem da je roman “Samo je tebe vredelo sresti” apsolutni bestseler ovog leta.

Čime se brani kultura u eri degradacije?

‒ Trojanskim konjem.

Jeste li nekome u skorije vreme izgovorili rečenicu: “Samo je tebe vredelo sresti”?

‒ Nikada nisam izgovorila tu rečenicu zahvaljujući činjenici da je u mom životu mnogo onih koje je vredelo sresti. Uvek ih je više od onih zbog kojih proklinjem dan kada sam ih srela i poverovala u njihove dobre namere.

Kako komentarišete naslov koji se sve češće može pročitati u medijima: “Vesna Dedić viđena u društvu zgodnog doktora”?

‒ Svi ljudi sa kojima me možete videti da putujem, izlazim, šetam, pijem vino i pevam su zgodni, lepi, pametni i neodoljivo zanimljivi. Uživam da budem u društvu uspešnijih, lepših i pametnijih od mene, jer više volim da se divim nego da zavidim ili da dominiram.

Elegantne haljine odavno su postale vaš zaštitni znak. Koliko ih imate u garderoberu?

‒ Haljina nikad dosta! Iskreno, i dalje imam više farmerki koje mi ne stoje dovoljno dobro od haljina koje želim, ali nemam para da ih kupim.

Da li je skromnost vrlina?

‒ Skromnost nije neka korisna vrlina, ali mnogo govori o vaspitanju čoveka.

Pročitajte: Zaboravila sam kako taj čovek izgleda - Ovaj ugledni doktor je bivši muž Vesne Dedić

Zbog koje greške se i danas kajete?

‒ Greške koje sam napravila su nepopravljive. Celog života pravim istu grešku. Zbog takvih maloumnih grešaka se ne kaješ, već pobegneš i zatvoriš oči. Kada ih se setiš, i postidiš.

Ko je ljubav vašeg života?

‒ Lenka je ljubav koja me je inspirisala da u svemu budem bolja. I beskrajno sam joj zahvalna.

Koja knjiga vam je na dohvat ruke i čeka da bude pročitana?

‒ Novi roman Matije Pavićevića “Blede plave oči”.

Imate li brata ili sestru?

‒ Imam brata po krvi i nekoliko miliona sestara među čitateljkama kojima moji romani znače.

Pomislite li nekada kako bi izgledao vaš život da ste ostali da živite u Podgorici?

‒ Nisam sklona razmišljanjima tipa “šta bi bilo da je bilo”. Život je samo ovo sad i zato se uvek više fokusiram na danas nego na juče ili sutra.

Koji crnogorski specijalitet bi svako morao da proba?

‒ Ruštule, raštan, priganice sa skorupom, njeguški pršut, podgoričke popeke, pohovanog krapa uz dobro crveno vino, paštrovsku pašticadu i sir koji se lista.

Jeste li kreativniji kada patite ili kada ste srećni u ljubavi?

‒ Nikada nije bilo nekog ko će mi obezbediti egzistenciju ako ja posustanem, pa nisam imala vremena da patim i kukam. Sebe sam osposobila da budem kreativna i kada patim, i kada mi rade o glavi, i kada bih najradije gledala u plafon i smišljala osvetu. Nemam vremena da patim i da se svetim jer živim od prvog do prvog u mesecu. Nemam vremena ni da samo uživam u ljubavi jer mi sjaj u oku ne plaća račune.

Ko će biti prvi sagovornik koji će u novoj sezoni prošetati Balkanskom ulicom?

‒ Neću da vam kažem jer nekako podnosim da mi drugi kradu koncept emisije i pitanja, ali baš i redosled gostiju – to bi bilo previše. Eto, bar nešto u ovom vremenu vladavine tehnike copy‒paste mogu da sprečim.