Milena Pavlović: Navikla sam na vanredne uslove || Hello Magazin!

Milena Pavlović otkriva da joj je najveći izazov tokom pandemije bio da ostane normalna, da je pored troje dece odavno navikla na vanredne uslove i da je šoping čini nervoznom

Na pragu septembra razmišljate li više o mogućem početku nove pozorišne sezone ili školske godine?

‒ Više razmišljam o pozorištu, zato što smo onlajn nastavu za vreme izolacije uspešno savladali. Čak i ako bi ponovo morali da uče od kuće, nema iznenađenja: znam kako ko od moje troje dece reaguje, ali i koji nastavnik angažovanost ocenjuje kroz urađene testove, a koji insistira na domaćim zadacima.

Šta vam je tokom pandemije predstavljao najveći izazov?

‒ Da ostanem normalna. (smeh) Trudila sam se da informacije koje dobijem “prosejem” kako bih imala jasnu sliku stvari, jer jedino tako sam mogla da racionalno reagujem u datim okolnostima. S obzirom na to da imam troje dece, odavno sam navikla na vanredne uslove. (smeh)

Pročitajte: Ekskluzivne fotografije u magazinu “Hello!” - Prelepo venčanje Ane Petković

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Milena Pavlović Čučilović (@m.pavlovic.cucilovic) дана 17. Окт 2019. у 10:26 PDT

Deci, bez sumnje, prija nikad duži raspust. A roditeljima?

‒ Rekla bih da im je ovaj raspust bio neophodan. Em im je onlajn nastava bila konfuzna, em su slušali nas starije kako pokušavamo da razrešimo brojne nedoumice. Zajedno sa nama upijali su vesti sa televizije i verujem da su bili pod istim stresom kao i roditelji. Ja sam decu pustila da uživaju u raspustu, nisam im tražila da obnavljaju gradivo, niti da uče matematiku, ali sam insistirala na tome da čitaju.

Koja vam je prva asocijacija na detinjstvo?

‒ Bezbrižnost. Nismo znali za strah, ne samo od korone, nego od života. Po čitav dan smo se igrali u obližnjim parkovima. Roditelji nisu mogli da nas proveravaju, jer niko nije imao mobilni. Opet, nisu imali ni probleme sa nama, znali smo kad treba da se vratimo kući.

Dajete li danas svojoj deci tu vrstu slobode?

‒ Ne zovem ih svakih pet minuta da čujem gde su i šta rade, ali mi je važno da znam u kom su društvu. Andrijana i Olga su samostalne, a i Vuk, koji sada kreće u četvrti razred, na dobrom je putu. Ovog leta dozvolili smo mu da ode autobusom do školskog igrališta, gde je sa drugarima igrao košarku.