Komemoracija Žarku Lauševiću: Deca nema od bola, supruga Anita u suzama, poslednji govor ispratio gromoglasni aplauz

Ata Images

Ata Images

Ata Images

Ata Images

Ata Images

Ata Images

Mima Karadžić takođe se obratio okupljenima.

- Kada smo bili klinci, igrali smo se i pozorišta. Bilo je divno. Jednog dana izašao je klinac rumen u obrazima, primismo ga u društvo, to je bio Žarko. Voleli smo i poeziju. Nema te, dobri moj kume, putuj sa anđelima - poručio je Karadžić.

Ata Images

Petru Božoviću pripala je čast da poslednji govori na komemoraciji svog prijatelja.

- Dva veka i dva milenijuma, i čovek ne zna odakle da krene. To je bila valjda 1978. godina, selo Gorinje, jesen, rade se predstava o povratku čoveka iz Amerike. Milo mi je predstavio jednog prelepog mladog dečka i kaže da mi je to sin. Oduševio sam se. Nisam znao da Žarko tek treba da ide na prijemni u Beograd, rekao mi je posle da je položio. Uočio sam jednu od crta koje su ga krasile. Pričali smo stalno i kaže mi da ga je sramota što mi jednom nije doneo čašu vode. Ne sećam se toga, naravno, ćutimo, i on kaže: „Oli da ti sada donesem?“ Rekao sam mu da ode po flašu viskija, godinama kasnije smo donosili jedno drugom čašu vode - rekao je Božović, pa potom izrecitovao stihove pesme „Kari Šabanovi“ Aleksandra Lesa Ivanovića.

Pročitajte: Petar Božović ne želi da krije, istina posle mnogo decenija izašla na videlo - On je moj drugi sin! FOTO

- „Sećanje me lakom tugom goli. Miriše lipa, kroz sumrak se čuje školska škripa. U susret otrčimo njima, a kari nas vrate srećne kući. Zalud uho zvukove lomi, zalud oko daljinama pipa, davno više ne čuje se škripa.“ Odlete nam Žare - zaključio je Petar Božović, koji je ujedno poslednji govorio na komemoraciji i izazvao gromoglasan aplauz koji Jugoslovensko dramsko pozorište još nije čulo. 

Ata Images

Ispraćaj i kremacija biće obavljeni na Novom groblju u Beogradu sa početkom u 14 časova.

Ata Images

Ata Images