Aleksandra Jeftanović i Boško Jakovljević || Hello Magazin!

U vreme kada je “City” bio emisija u kojoj je bilo dovoljno da se pojavite samo nekoliko sekundi pa da svi znaju da ste negde bili Aleksandra Jeftanović i Boško Jakovljević važili su za najpopularniji voditeljski tandem. Dvadesetak godina kasnije njih dvoje ponovo su zajedno pred kamerama, ovog puta u projektu “Kec na jedanaest” na televiziji „K1“.

Zašto ste osećali da sebi “dugujete povratak”, a rekli ste da ste veoma uspešnu karijeru samovoljno prekinuli?

Boško: Mislim da sve u životu treba privesti kraju. Pogotovo kada nešto poželite, a odluci je doprinela činjenica da se stvorila potreba za nečim što je moja mera.

Koju ste emisiju vodili zajedno pre duge pauze?

Boško: “Sav taj Pink” bio je centralna i najgledanija „Pinkova“ emisija u to vreme. Tri godine se emitovala sredom, od osam uveče do jedanaest ili čak do ponoći, imali smo po šest vrhunskih gostiju iz javnog života, iz sveta muzike, politike, sporta, filma... Budući da sve radimo sa mnogo ljubavi, a da smo veoma odgovorni, “sagoreli” smo i zbog toga pomislili da nas više nikada nećete videti zajedno pred kamerama.

Aleksandra: Bio je to naporan projekat i ozbiljan dril za ekipu čiji smo autorski deo činili. Sećam se umora i praznine na kraju, bez obzira na fantastične rezultate, a ljudi iz struke će znati koliko su bili značajni kada kažem da smo iz nedelje u nedelju “dobijali” Ligu šampiona. Možda nas je to umorilo, ali samo trenutno. Pre bih rekla da svih ovih godina zapravo nismo dobili pravi poziv.

Pročitajte: Boško Jakovljević se vraća na male ekrane, ali pod jednim uslovom

Kako ste se osećali prvog dana kada ste se ponovo našli zajedno u studiju?

Boško: Poseban je osećaj kad znate da posao poznajete do detalja, a uz to imate poverenje, ljubav i podršku nekoga ko je maltene “vi kroz indigo papir”, pa je on korektivni faktor u detaljima u kojima se ne poklapate. To je baš “kec na jedanaest”. (smeh)

Aleksandra: Nisam imala utisak da je prošlo mnogo vremena, a izostalo je i uzbuđenje pred novi posao. Kad si pred kamerama sa partnerom za koga znaš da je najbolji u svom poslu, da je tvoja idealna mera i druga polovina, kad imaš dovoljno godina da poseduješ samopouzdanje, a projekat ste napravili po svom kroju, onda si jednostavno svoj na svome.

Aleksandra Jeftanović i Boško Jakovljević - Mi smo više od kolega

Aleksandra je u šali rekla da ste vas dvoje kao bračni par posle 25 zajedničkih godina.

Boško: Ne znam kako je tim bračnim parovima, ali mi se toliko dobro poznajemo i jedno u drugo imamo toliko poverenje da funkcionišemo na nivou vibracija. Tome su doprinele godine zajedničkog odrastanja, borbe, sazrevanje, uživanje, učenje posla, prijateljstva... Mi smo ljudi koje ne povezuju nikakve obaveze, već želja da pored sebe imamo osobu koja nam je privržena, a poslovno kompatibilna.

Aleksandra: Nismo imali priliku da zajedno radimo, ali nikada za sve ove godine nismo prestali da se volimo, družimo i poštujemo. Od naših početaka na televiziji do ove emisije i privatno nam se desio ceo jedan život, koji nismo nikada živeli napola i “fejk”. Vreme je najbolji filter za sve, pa i za prijateljstva, a nas dvoje se znamo po pogledu i boji glasa ili, što Boško kaže, po vibraciji.

Šta je sve stalo u “ceo jedan život”?

Aleksandra: Porodica! Imam dobrog i poštenog čoveka za muža i sa njim dvoje divne dece.

Boško: Rastao sam, voleo, bio voljen, patio, dobio svoj “LL Cool J team” od sestre, sreo neke nove ljude, neki stari su otišli, ili ostali... To je život, kao svaki.

Boško, koje je dobre osobine, a koje mane Aleksandra zadržala iz perioda “City-ja”? Isto važi i za Aleksandru.

Boško: Ne mogu da vam odajem tajne, a kao stariji čovek moram da vam kažem da se slabo sećam. (smeh) Više osećam... Volim Aleksandru i njenu porodicu. Mi smo više od kolega.

Aleksandra: Mi smo na našem odnosu, na mestima gde je trebalo, radili svih ovih godina. Postoji jedan lep engleski izraz “fine tuning” ‒ precizno, fino štelovanje. Zato sada funkcionišemo kao satić, i to švajcarski. (smeh) Generalno, nas dvoje smo slični ljudi, delimo isti sistem vrednosti, možda smo i “old school”. Ako privatno imam problem ili dilemu, zovem Boška za mišljenje. Samo njega. Eto, toliko mi je važan. Spreman je i da sasluša, i da razmisli, i da stane na loptu, a tek ja, već dugo. To nismo uvek imali, ali valjda je došlo sa zrelošću.

Aleksandra i Boško - Toliko smo intenzivno voleli život i naš posao

Pronašli smo intervju koji ste dali u maju 1998, da vidimo šta ste tada govorili. Na pitanje koje emisije gledate Boško je rekao modne, a Aleksandra – “Kao sav normalan svet” Tanje Peternek-Aleksić. Šta danas ne propuštate?

Boško: “Veče sa Ivanom Ivanovićem”, “24 minuta” i jutarnji program koji vode Jovana i Srđan.

Aleksandra: Identično kao Boško, samo što, da budem iskrena, kod mene dominiraju dečji sadržaji. Kad imamo vremena za sebe, suprug Saša i ja gledamo francuske filmove.

Pročitajte: Aleksandra Jeftanović - Sa dvadeset godina nemaš svest o životu, a sa četrdeset si već malo zadihan i uplašen

Pre 22 godine toliko ste zajedno izlazili da ste se žalili na stalnu neispavanost. Šta je danas za vas dobar provod?

Aleksandra: Toliko smo intenzivno živeli i toliko voleli život, i ljude, i naš posao, da sam sada, kako je nedavno rekla Ivana Baltić koju sam srela na dečjem rođendanu, potpuno mirna. Zaista, mirna sam i usredsređena na porodicu i ono što radim. Boško se šali da, kad me neko pita gde izlazim, slobodno mogu da kažem: “Od ponedeljka do petka, od 11 do 13 sati, na televiziju”.

Boško: Za mene stoji znak jednakosti između uživanja i Mikonosa, vetra, mora, muzike... Kad nisam na godišnjem odmoru, onda je to mnogo sna, što znači osam ili devet sati, bicikl, porodica, a bar jednom mesečno dvadesetčetvoročasovni provod, koji zovem “kao na moru”.

Šta biste voleli da ste nekada znali o poslu kojim se bavite?

Boško: Da se valjano naplatimo, što implicira da bi bilo lepo da smo shvatali da nam je to posao. Ne žalim se, ali...

Aleksandra: Boško je sve rekao. Dosta smo dobili radeći na televiziji, ali smo zauzvrat davali sebe u potpunosti. Nismo bili profesionalci, već vojnici. Bio je to sjajan dril za život, a i za sve što smo posle radili.

View this post on Instagram

A post shared by bosko jakovljevic (@brobos1) on Jul 20, 2020 at 1:59am PDT

A šta bi bilo dobro da ste već tada znali o životu?

Aleksandra: Ne volim kad ljudi imaju “naknadnu pamet”. Sve što je trebalo i sve što je bilo ‒ ovo je što danas jesam. Nisam pravila kardinalne, ljudske greške, a sve ostalo je moj život, život koji volim. Generalno, ne stidim se sebe i mislim da me se deca neće stideti. Meni je to dosta.

Boško: Sve svoje sa sobom nosim. Ponosan sam na iskustva i naravoučenija. Sada sam hrabriji, a i naučio sam da lažem kako mi je vrlo teško to što radim, jer ljudi samo tada misle da ste dobri i da kvalitetno obavljate svoj posao. Vama u poverenju mogu da kažem da svakodnevno učim radeći bez imalo napora.