Olja Lević o "Igri Sudbine" - prilika mog života || Hello Magazin!

Dok je čekala pravu ulogu, Olja Lević stekla je zavidno iskustvo kao marketing menadžer, u snu nekad izgovara replike iz serije i nervozna je kad je gladna.

Šta za vas znači biti deo serije “Igra sudbine”?

‒ Znači biti deo predivne ekipe, koja me neprestano ispunjava pozitivnom energijom. Mnogo je razloga zbog kojih je ta serija najgledanija, a jedan je, bez sumnje, lepa atmosfera koja vlada na snimanju.

Kojim rečima biste, onima koji ih ne poznaju, opisali Luku Raca i Stevana Pialea?

‒ I Stevan i Luka su fenomenalne kolege i drugovi. Duhoviti, predusretljivi i sposobni mladi ljudi.

Pročitajte: Svi putevi je vode u svet glume - Voditeljka Ana Mihajlovski u seriji “Igra sudbine”

View this post on Instagram

A post shared by Olja Lević (@oljalevic) on Jun 18, 2020 at 6:12am PDT

Da li ste se, čekajući pravu ulogu, bavili i nekim drugim zanimanjima?

‒ Posle završene akademije upisala sam master na FON-u, smer marketing menadžment i odnosi s javnošću. Radila sam više poslova. Poslednji je bio u jednoj internacionalnoj kompaniji gde sam se prijavila za jednu poziciju, a igrom slučaja, ili sudbine, dobila drugu, posao HR menadžera. Za nešto više od godinu dana rada dosta sam naučila, učvrstila znanje stranih jezika, upoznala mnogo interesantnih ljudi i stekla prijatelje. Sve u svemu, jedno divno iskustvo.

Pomislite li nekad da je uloga Mile Galić dar sudbine?

‒ Verujem da se sve u životu dešava s razlogom. Darove sudbine ne možemo izbeći, svakako nas čekaju. S druge strane, moramo da obratimo pažnju i na plodove našeg truda i rada. Mila je najverovatnije produkt i jednog i drugog.

Za koji period života biste rekli da je bio najbezbrižniji?

‒ Neću pogrešiti ako kažem – detinjstvo, ali bih dodala i to da bezbrižnost možemo da pronađemo u svakom životom periodu, samo ukoliko dovoljno želimo. Mnogo toga ide "iz glave".

Kako glasi vaša deviza za dobar početak dana?

‒ Sve što ne moraš da obaviš danas ostavi za sutra. (smeh) Stvarno mnogo radim poslednjih meseci, prijalo bi mi malo odmora.

U koliko sati obično počinje vaš radni dan?

‒ Najčešće se radi od sedam sati, mada termin varira, nekad počnemo kasnije. Imajući u vidu da radimo i po 12 sati, san mi je veoma bitan, zato se trudim da ujutru ukradem svaki minut koji mogu da provedem u krevetu. Uveče, kad dođem kući, naučim tekst i spremim sve što mi je potrebno za sutra.

Čitate li komentare o sebi na društvenim mrežama?

‒ U zavisnosti od slobodnog vremena. Ranije sam to činila češće nego sada.