Nenad Lalatović iskreno o iskustvu sa crnom magijom || Hello Magazin!

Nenad Lalatović iskreno o iskustvu sa crnom magijom

Nenad Lalatović, nekadašnji fudbaler, danas trener subotičkog Spartaka, svojevremeno je otkrio da je zlokobno dejstvo crne magije osetio na sopstvenoj koži. Kako je ugledni stručnjak pre nekoliko godina ispričao za „Mondo“, u nekom trenutku sve se urotilo protiv njega i njegovih najbližih.

- Imao sam 16 godina kada su čudne stvari počele da se dešavaju mojoj porodici. Brata Sašu udario je autobus, policija nas je obavestila da je poginuo. Šok, neverica, katastrofa. Ležao je u mrtvačnici prekriven čaršavom. Stric Voja je nekako ubedio pokojne doktore Musulina i Repca da bar nešto pokušaju. Oni su ga odveli u bolnicu, operisali ga, zakrpili i pomoću aparata ga održavali u životu - rekao je Lalatović.

Pročitajte: Nenad Lalatović - Iselio sam se iz stana jer je normalno da muškarac napusti dom i ostavi ga ženi i deci

- Sve se nekako urotilo protiv nas. Mama je umirala od raka, brat ležao u komi. Onda je tata čuo za neku babu u Bačkom Jarku koja se bavi crnom magijom i nije mu ostalo ništa drugo nego da se uhvati za poslednju slamku. Otišao je tamo i saznao da su na Aleksandra bačene čini.

- Baba je samo rekla da potražimo duksericu sa prugama i spalimo ono što je ušiveno sa unutrašnje strane. Otišli smo u bratov stan i čim smo otvorili orman ugledali smo zeleni duks. Kada smo ga izvrnuli, crni konac u obliku krsta je stajao odmah pored srca. Tata ga je spalio i posle tri, četiri dana brat se probudio iz kome.

- Prozvali su ga "fenomen". Bio je klinički mrtav i niko mu nije davao ni promil šansi da preživi. Kroz nekoliko dana je normalno hodao i skroz se oporavio. Molili smo babu da nam kaže ko je bacio čini na Sašu. Rekla je da zna, ali da ne sme nikako da nam otkrije.

Nenad Lalatović iskreno je govorio o užasnom iskustvu sa crnom magijom, ali najveći udarac u njegovom životu bila je smrt majke koja je izgubila bitku sa rakom. Tada je imao samo 16 godina.

- Mama je, nažalost, obolela od raka dojke, kasnije se proširio na kosti. To je ostavilo veliku traumu na mene. Sećam se kada sam sa tatom otišao poslednji put kod nje u posetu. Sedeli smo pored njene postelje, ustali smo da krenemo, a ona me je pozvala onim izmučenim glasom... Zamolila me je da se sagnem da mi nešto šapne. Jedva je izustila: “Sine, samo da znaš, mama tebe voli najviše na svetu.” Uspeo sam nekako da kažem: “I ja tebe, mama.” Otišao sam i nikada je više nisam video. Patim i dan-danas.