Unuka patrijarha Pavla podelila uspomene || Hello Magazin!

Unuka patrijarha Pavla podelila uspomene

Patrijarh Pavle, koji se upokojio pre petnaest godina, i danas uživa ogromnu ljubav i poštovanje u narodu. Sećanje na ovog, po mnogima, svetog čoveka unuka patrijarha Pavla pretočila je u knjigu “Moj deda patrijarh Pavle”.

Snežana Milović unuka je patrijarhovog rođenog brata Dušana, koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Iza sebe je ostavio Draginju, Snežaninu majku.

Patrijarh je najbližu porodicu posećivao dva puta nedeljno. Sa njima je najčešće obeležavao najveće praznike, Božić i Uskrs.

Pročitajte: Zarekao ih je da rode decu i za njega - Ovo su brat i sestra patrijarha Porfirija FOTO

- Dok sam pisala knjigu polako mi je postajalo jasno da između života mog deda Pope i onoga što je patrijarh Pavle govorio nema nikakve razlike - rekla je prilikom jednog televizijskog gostovanja unuka patrijarha Pavla.

Snežana Milović, koja je po profesiji psiholog, imala je privilegiju da odrasta uz čoveka koga su svi voleli i uvažavali zbog skromnosti.

- Svaki put kada bi dolazio u posetu porodici iz svoje torbe, slične onoj koju su nekada nosili đaci, vadio je razne darove. To su najčešće bile bombone, ponekad jabuke ili dunje. Davao ih je uz komentar: “Evo, svakom po jedna, da se ne prejedete”.

Unuka patrijarha Pavla podelila uspomene

- Govorio je da čovek jede da bi živeo, a naopako je ako živi da bi jeo - prisetila se Snežana Milović.

- I sam se skromno hranio. Svaki obrok započinjao je i završavao koricom hleba, a sa stola je sakupljao mrvice, zabrinuto podsećajući da ima mnogo gladne dece.

Porodica nije ni pomišljala da će on postati patrijarh. Kada je ta vest objavljena, njegova sestra Agica danima je plakala. Govorila je: Meni treba brat, neka neko drugi bude patrijarh.

- Plašila se da više neće imati vremena da dolazi. Ali dolazio je kad god je mogao, makar nakratko - ispričala je unuka patrijarha Pavla i dodala:

- Ukućanima nije dopuštao da mu pridrže mantiju jer bi to značilo “ja sam važan”. Nije dozvoljavao ni da ga rodbina kolima odveze do Patrijaršije uz izgovor: Lakše mi je autobusom, ne moram da se saginjem kad ulazim.

- Kako je često pešačio ili se vozio gradskim prevozom, vernici su ga presretali s pitanjima, molbama za savete... Svakog je saslušao. Na svoje probleme i tegobe nije se žalio. Govorio je: "Lako mi je sa mnom." Retko je dozvoljavao, a još ređe tražio, da neko učini nešto za njega lično.

Patrijarh Pavle je živeo asketskim životom. Sam je šio i krpio odelo i cipele, a obavljao je i druge majstorske poslove u Patrijaršiji. Stalno je nešto čitao, pisao je monografije o manastirima, studije, pokretao duhovne akademije...

Mnoge reči patrijarha Pavla i danas se citiraju, a njegova unuka spomenula je i savet koji posebno pamti:

- Govorio je da čovek u nekoj teškoj situaciji treba da uradi sve što može, ali da se ne sekira previše, da ne oboli, jer "sirće grize svoju flašu".