Verica Rakočević ocu nije otišla na sahranu || Hello Magazin!

Verica Rakočević ocu nije otišla na sahranu

U životu Verice Rakočević smenjivale su se radosti i tuge, a kao najveću pamti odlazak roditelja. Otac Verice Rakočević preminuo je 1991, a majka godinu dana kasnije.

– Jednostavno se ugasila. Nije umela, a nije ni želela da živi bez njega – ima običaj da kaže kreatorka, koja se često priseti velike i vanvremenske ljubavi svojih roditelja.

Iako je od tada prošlo više od tri decenije, Verica i danas pamti poslednji dan života svog oca.

– Ležao je u Gradskoj bolnici, a ja sam mu redovno donosila ručak. Tog dana sam mu odnela teleću čorbu i jagode. Masirala sam mu leđa i ljubila ga. Rekao mi je da odem da budem sa Elicom, koja je tada bila trudna. Kao da je hteo da me otera od sebe.

Pročitajte: Još nosi njegovo prezime - Ovako je Verica Rakočević izgledala na venčanju sa drugim mužem, nikad viđene fotografije

Otac Verice Rakočević nedugo zatim je preminuo. Kada se vratila u bolnicu, sat vremena kasnije, lekari su joj saopštili tužnu vest.

Na poslednji ispraćaj čoveka kog je najviše volela nije otišla.

– Nije me bilo briga kako će ko to da protumači, niti šta će da kaže. Ja i danas imam utisak kao da je otišao negde daleko, u Australiju, i ne može da se javi. To je moj način da u najtežim trenucima dovedem sebe u red. Jednostavno, imam neke svoje fioke u koje odlažem stvari koje me bole. Te fioke su zaključane i ne otvaraju se – iskreno je ispričala Verica Rakočević gostujući u emisiji Pretres na Hype televiziji.

Na dan kada je sahranjen otac Verice Rakočević, ona je bila na Svetom Stefanu. Tamo je doživela nestvarno iskustvo, koje je i danas drži u uverenju da je tata i dalje uz nju.

– Došla sam sa plaže u sobu, legla i zaspala. Sanjala sam da sam u tatinom selu, na obali potoka i da plačem zato što je otišao. Odjednom se on stvorio kraj mene i rekao mi: ‘Ne plači, uvek ću biti tu’. Probudila sam se osećajući kako me grli. Dok sam otvarala oči, taj zagrljaj je polako popuštao i nestao. Bilo je 13 h, a u to vreme je sahranjen.

Kako je navela, kasnije je kroz život u mnogim situacijama osećala da je otac uz nju.

– Kad god bih bila na ivici da potonem, neka ruka bi me izvlačila na sigurno i pomagala da udahnem vazduh.

Dok je otac Verice Rakočević bio živ, njih dvoje su mnogo razgovarali. Zbog toga, kada se preselio na drugi svet, nije ostalo nedorečenih stvari.

– Jedino što mi je bilo važno tada, a podjednako mi je važno i danas, jeste da ga nikad ne izneverim. Da znam da negde, na nekoj poljani, sedi i smeška se dok ponosno gleda na svaki korak koji sam do sada uradila – ispričala je Verica Rakočević.

Na kraju ispovesti otkrila je i to da je njena sestra pronašla dnevnik koji je otac vodio, a u kojem je stranice i stranice posvetio Verici.

– Htela je da mi pročita, ali ja to nisam želela. Znam sve što treba da znam.