Jelena Svetličić pokazala luksuzni dom u srcu Beograda: Ovde imam sve što sam želela

Jelena Svetličić pozvala nas je u svoj raskošni stan u srcu Beograda, porodični kutak sa dugom istorijom i svojevrsnu riznicu starih gradskih priča.

Novcem se može kupiti sve, pa i stan od hiljadu kvadrata. Ali samo rođeni sa osećajem za lepo umeju da za sebe i svoje najmilije od svakog prostora stvore topli dom. To je pošlo za rukom Jeleni Svetličić, novinarki i autorki emisije "Lice i potpetice". Dok ova, na prvi pogled, krhka dama priča kako joj se ostvarila želja da se sa Vračara vrati na "Varoš-kapiju“, deo Beograda u kome je odrasla, stiče se utisak da se ponekad pokrene univerzum da bi sve došlo na svoje mesto.

Kako drugačije objasniti činjenicu da je Jelena, potomak čuvenih Svetličića iz Gračaničke ulice, čiji je deda Vojislav bio počasni građanin Francuske, a otac Jovan slavni jugoslovenski odbojkaš, promenila nekoliko adresa u Italiji i Beogradu pre nego što se 2006. vratila u mesto gde je sve počelo? Sad je ponosni vlasnik stana u kome je nekad živeo poznati arhitekta, slikar i pesnik Aleksandar Deroko, u dvospratnici koju je on i projektovao 1939. godine.

A u saloncu, u kome je legenda beogradskog univerziteta sa suprugom Ivankom Deroko okupljala intelektualce na debate koje su se završavale kad bi sagovornicima, kulturnoj i naučnoj eliti onog vremena, ponestalo inspiracije, goste sada primaju Jelena i njena dva muškarca: sin Nikola i emotivni i poslovni partner Gojko Despotović, sa kojim je osnovala produkcijsku kuću "On the UP & UP".

- Možda stan izgleda kao galerija, ali u njemu se živi. Nikola često priređuje zabave za drugare i nije mi problem da ih smestim, niti se plašim da će nešto razbiti. Samo strahujem da ne padne balkon kad svi istovremeno, njih deset, stanu na njega. Ipak je ovo stara zgrada. Gojko i ja takođe volimo da sedimo na tom balkonu. Divan je pogled, a i svetla sa obližnjeg hotela stvaraju pravu magiju.

Pročitajte: Ana Lečić za “Hello!” - Teško da će ocu i bratu bilo koji moj muškarac biti dovoljno dobar

U prečniku od sto metara stanove imaju njena sestra Zorica, sa kojom je davno osnovala brend "Kapric", i majka Mirjana.

- Kao devojčica živela sam u blizini i gledala sam u ovu zgradu, milion puta sam prošla pored nje. U stan je prvo ušla moja mama, bila je u poseti kod prethodnih stanara i mnogo joj se dopao, dugo mi je opisivala svaki detalj. Kad sam se vratila iz Italije, kupila sam stan na Vračaru, a onda poželela da se vratim u stari kraj.

Spletom srećnih okolnosti vlasnici ovog stana odlučili su da ga menjaju za sličan na Vračaru. I lako su se dogovorili sa Jelenom, koja se potrudila da prostor renovira. Ali je, baš kao i njeni prethodnici, vodila računa da zadrži autentičan izgled.

- Ulazni deo sa oslikanim plafonom je isti kao nekad, samo smo osvežili mesta koja su suviše patinirala. Tu su i kaljeve peći koje datiraju verovatno iz 18. veka. Jedna se nalazi u centralnoj, druga u sobi mog sina i treća u trpezariji. Ostali su nam kuhinja i kupatilo da ih još malo doteramo.

Pročitajte: Miloš Biković za “Hello!” - Svega sam se odrekao, ne znam šta mi više nedostaje

Ima mnogo unikatnih predmeta, počev od ukrasa, preko lampi i lustera, do krupnih komada nameštaja.

- Ranije je sve bilo u bež tonovima, a sada je sivkasto, bež, plavkasto pošto sam monohromatski tip. Često mi sestra nešto napravi ili restauriramo neki stari komad, promenimo mu boju i dobijemo nešto potpuno novo. Sve što je antika, na primer barokne i bidermajer stolice, rekamije-sofa ili servizi od porcelana oduvek su u mojoj porodici. Za mene posebnu vrednost imaju dve fotelje koje su roditelji kupili dok smo živeli u Italiji jer ih je tata, koji nikad nije išao u kupovinu, lično izabrao. Volim i lampe, i ne znam koliko ih imam, kao i kamin-satove. Generalno, prostor sam opremila onako kako sam želela, uz maminu i sestrinu ogromnu pomoć.

Stan je dvostrano orijentisan i jednim delom gleda na ulicu, a drugim na unutrašnje dvorište. Koje bi u saradnji sa ostalim stanarima Jelena Svetličić rado sredila.

- Ideja je da ozelenimo prostor, postavimo klupice i stočič kako bi taj deo bio prijatniji za gledanje, a i za uživanje. Inače, ovde je nekad bila "Varoš-kapija“, najstariji deo Beograda, nastao na prostoru oko Saborne crkve. Nazvan je po kapiji kroz koju se ulazilo u deo varoši ograđen šancem, na uglu današnje Pop Lukine ulice. Šanac se prostirao od Velikih stepenica ka Kosančićevom vencu i dalje prema današnjem restoranu "Ruski car" u Knez Mihailovoj. Kapija je porušena 1862, a iz tog perioda sačuvani su Konak kneginje Ljubice i Konak kneza Miloša.

Jelena Svetličić - Ovde imam sve što sam želela

U dnevnom boravku pažnju privlače udobna sofa stilski uklopljena sa okruglim stolom sa staklenom pločom i zlatnim postoljem. Jelena otkriva da su isti takav sestra i ona videle u Italiji i mnogo im se dopao.

- Bio je basnoslovno skup, pa je Zorica odlučila da ga sama napravi. I uspela je. Njenih ruku delo su i tabure, garnišne, kuhinjski elementi. A njen tim zaslužan je i za sadašnji izgled vitrine, trpezarijskog stola i stolica.

U domu Jelene Svetličić ima elemenata renesanse i baroka, ali pošto voli da meša stilove, vešto je uklopila i moderne detalje i komade.

- Obožavam sve epohe, posebno antiku, ali lepše mi je kad ih presečem ravnim linijama. Ovde imam sve što sam želela, čak mi je Bog uslišio želju da prilikom nedavnog sređivanja ulice i celog kraja ne poseku drveće ispred zgrade, pa ujutru kad se probudim, uživam u njihovim krošnjama. Ne znam šta mi je lepše, kad se leti kroz grane probija sunce ili kad zimi padne sneg i sve bude čisto i belo.

Pročitajte: Jelena Karleuša - Uskrs u domu pop dive

U stilskoj vitrini prepunoj unikatnog porcelanskog posuđa čuva šoljice iz kojih je probala prvu kafu.

- Ponekad legnem na rekamije i gledam u vitrinu i stolice koje sam nasledila od roditelja i baka i deka, i bukvalno se vratim u detinjstvo. Tatin otac bio je inženjer geodezije, vrlo ambiciozan čovek koji se nikad nije zaustavljao. Imao je četrdeset godina kad je završio i drugi fakultet, jezike, a posle penzionisanja otišao je u Francusku, gde je učestvovao u gradnji puta Monpelje-Pariz. Zahvaljujući tome dobio je titulu počasnog građanina. Pamtim da se nikad nije vratio sa puta bez poklona za baku Zoru i kako su bili okrenuti jedno drugom do poslednjeg dana. A mamini roditelji Božidar i Sofija potpuno su bili posvećeni nama, unucima, i za njih me vezuju veoma nežne uspomene. Kad je baka umrla, često sam obilazila deku jer je bio vrlo inspirativan čovek, pun lepih iskustava.

Jelena Svetličić je, sudeći po životnim stavovima i osećaju za estetiku, i od jednih i drugih nasledila samo najbolje. Mada, zahvalnost za to što je odrasla u zdravu i samosvesnu osobu duguje pre svega roditeljima. Otac Jovan, nekada uspešni odbojkaš, sa timom "Crvene zvezde" 1957. osvojio je Šampionat Jugoslavije. A kasnije se zaposlio u "Centrotekstilu". Majka Mirjana, iako diplomirani socilog, posvetila se porodici.

- Tata je u "Centrotekstilu“ bio direktor "Kože i obuće“. Zbog njegovog posla 1975. preselili smo se u Milano. Imala sam dve godine i ostali smo tamo do mog trećeg razreda osnovne. U Italiju sam se vratila sa 22 godine, ali sama. Naravno, uz podršku roditelja. Bile su to one devedesete, nesrećne godine za sve nas. Studirala sam prava, završila drugu godinu i rekla sam mami i tati da bih da idem odavde. Tata je mislio da to nije dobro zbog fakulteta, plašio se da ga neću završiti, a mama me je podržala. Dogovorili smo se da mi pomognu prva tri meseca, a ako se ne snađem, da spakujem kofere i vratim se.

Pročitajte: Snežana Divac - I Isus Hrist je doživeo izdaju, a kamoli ja

To se, naravno, nije desilo.

- U Italiji sam imala prijatelje, i svoje i od roditelja, jezik sam govorila odlično. Zaposlila sam se u firmi koja se bavila projektovanjem zgrada i njihovim opremanjem, onim što sad radi moja sestra, koja je završila prava, za razliku od mene, mada sam u početku ispite redovno polagala. Odustala sam pred sam kraj i žalim zbog toga jer diploma, iako je danas ovde veoma obezvređena, ipak znači.

Jelena Svetličić - Iznenadni povratak u Beograd

U Italiji je Jelena Svetličić ostala devet godina. U početku je radila u nabavci, a onda joj je direktor ponudio da bude šef kabineta. Dvoumila se, malo iz straha da li je dorasla tom poslu, malo zbog činjenice da je trebalo da se preseli u Rimini.

- Direktor, strog i pravičan, ohrabrio me je rečima da nikad neću saznati jesam li dobra u tom poslu ako ne probam. Bio je to veliki izazov i prihvatila sam. Imala sam izvanredne uslove i profesionalnu satisfakciju, živela sam na moru i možda je to bio lepši period života u Italiji, jer sve mi je bilo na dohvat ruke. Rimini je fantastično pozicioniran.

Ali, onda se njen otac razboleo i vratila se u Beograd.

- Prognoze su bile veoma loše i mada se tog puta nisu obistinile, shvatila sam da sam ostala željna mame i tate, kao i da takva situacija može da se ponovi. Prelomila sam i vratila se kući. Tog trenutka počela sam porodični biznis sa sestrom, a roditelji su nam pomagali savetima i na sve ostale načine.

Jovan je preminuo 2004. kad je Jelenin sin imao tri godine.

- Tata je uvek želeo muško dete. Kada mu se rodio unuk, bio je presrećan, govorio je da napokon ima sa kim da deli muške tajne. Ali, nije se dalo. Sigurna sam da bi se njih dvojica divno slagali.

Nikola, koji je od obdaništa pohađao francusku školu, po završetku osnovne poželeo je da pređe u srpsku. A mama je, iako joj je bilo žao zbog takve odluke, morala da "kapitulira" pred njegovom izjavom da od nje jedino traži da mu veruje.

- Dobar je đak, ima afiniteta prema prirodnim naukama, tako da sam ga pustila. Sam će odlučiti šta će da studira. Trenira košarku, na dedu je povukao sportski gen. Ne znam samo da li će od mene ili bake Mirjane naslediti ljubav prema domu i sitnicama koje životni prostor čine mestom prijatnim za život.

Pročitajte: Tamara Grujić ekskluzivno za “Hello!” - Lenka je ista tata 

 

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Jelena Svetlicic (@jelena.svetlicic) дана 3. Окт 2019. у 3:56 PDT

Baka je dobri duh porodice, dama od koje su ćerke nasledile osećaj za lepo. Odnosno, ističe Jelena, prazačetnica te estetske crte u njihovim genima je Mirjanina mama Sofija, koja je, iako je živela u teško posleratno vreme, porodicu sačuvala od nemaštine.

- Nije bilo izobilja, ali ni u čemu nisu oskudevali, jer je baka Sofija rukama umela da napravi sve što vidi očima. Mama je na nju i njoj sam zahvalna što me je naučila da lepo uređen dom bez topline ne znači ništa. Uvek nam je govorila da u domu treba da se živi i uživa. Sestra i ja možda delujemo kao princeze, što i jesmo bile kod roditelja, ali su nas uvek učili da budemo veliki radnici, tako da obe umemo junački da povučemo kad treba. Inače, posao nikad nisam delila na muški i ženski.

Sa sestrom je prvo proizvodila žensku obuću, zbog čega su, po očevoj preporuci, mesec dana gledale kako se prave đonovi i bile umazane u lepak do laktova. Potom su uvozile garderobu, a u jednom periodu paralelno su imale restoran, zajedno sa Sašom, bratom od ujaka. Zatvorile su ga kad su dobile decu, jer nisu mogle "na sto strana".

Pročitajte: Jovana Nikolić - Prekretnica u mom životu je dan kada sam se odlučila za majčinstvo

- Mama je bila uključena u sve poslove, a i sada nas poseti, samo što više nije aktivni član. Kad vratim film, shvatim da sam na svakih deset godina kretala iz početka. To je usud ovih prostora. Zato smo i sestra i ja morale da se adaptiramo na svaku promenu.

Iako izgledaju kao barbike, ispostavilo se da su "žilava sorta", pomalo kapriciozna, pogotovo Jelena Svetličić, koja je pažnju na sebe skrenula prvim projektom "U hodu".

- Suštinski, sve što radim, a sređivanje kuće je moja velika strast, radim iz ljubavi. Šta god da se desi, zabavljam se i doživljavam to kao izazov. Najveći kompliment mi je kad mi gošća kaže da posle boravka u mom domu dobije želju da svoj bar malčice preuredi.