Sin najtraženiji u Holivudu, muž radio na tajnom Titovom projektu: Rada Đuričin porodicu skrivala vešto, niko nije znao

Porodica Rade Đuričin živi daleko od očiju javnosti

Glumica Rada Đuričin preminula je u 90. godini, a biće sahranjena u rodnom Vršcu.

Jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodišnja članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta rođena je 31. maja 1934. u Vršcu, u kom je završila osnovnu školu i gimnaziju.

Studije glume upisala je 1954. nа Аkademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Josipa Kulundžića, zajedno s Radmilom Andrić, Nikolom Simićem, Ružicom Sokić, Batom Živojinovićem…

Otišla je tiho, a iza sebe je ostavila sina Radana, poznatog filmskog snimatelja, koji je radio na ostvarenjima poput „Crnog bombardera”, „Balkanskih pravila” i „Sjaja u očima”...

Dalibor Danilović

 

Od sredine devedesetih godina živi i radi u Los Anđelesu, gde je upoznao suprugu Draganu i dobio dvoje dece.

Otišao je u Ameriku na dve nedelje, a ostao 30 godina.

Ovako bi mogao da se opiše u jednoj rečenici život direktora fotografije Radana Popovića.

 Danas, on je omiljeni saradnik oskarovca Aleksandra Pejna, a u domovinu se vratio da bi slikao seriju „Tajkun”, ali i drugu sezonu „Bese”.

Pročitajte: Rada Đuričin preminula u 90. godini

Radan je glumce zavole zbog majke Rade, a najviše je o poslu naučio od njenog kolege Ace Berčeka:

„Da ne volim glumce, bilo bi skandalozno. Odrastao sam u bifeu JDP-a. Oduvek se trudim da im ugodim. Možda se s tim ne bi složila Anica Dobra, koja mi je jednom prilikom rekla da sam se vežbao na njoj.

Trudio sam se da je u „Crnom bombarderu” slikam što sam lepše znao i siguran sam da to nije rekla u lošem smislu, već iz ljubavi. Nema dobrog kadra bez glumca. Naravno, sve potiče od scenarija”.

Inače, mnogi ne znaju da je suprug pokojne glumice Rade Đuričin bio profesor nuklearne fizike - jedan od vođa tima na projektu „Vinča”.

Radan Popović/Facebook

Mnoge je iznenadilo kada se saznalo da je upravo Dragoslav Popović (1926–2013) bio vođa stručnjaka koji su konstruisali nulti reaktor u Institutu za nuklearne nauke „Vinča” kada se 1958. dogodio incident pri kojem bivaju izloženi smrtnonosnoj dozi zračenja i odlaze na lečenje u Kliniku "Kiri" u Parizu.

Pročitajte: Kad se ona pojavi, ostale mogu kući - Evo zašto su sinoć baš svi gledali u suprugu Zorana Kesića

O ovom istorijskom događaju Dragan Bjelogrlić je snimio film „Čuvari formule” po romanu dr Gorana Milašinovića.

Pisac Goran Milašinović, prema čijoj je knjizi „Slučaj Vinča” Bjelogrlić snimio film, potvrđuje da je tadašnja Jugoslavija krila ono što se dogodilo u Vinči.

A. H./ATAImages

 

„I taj zavet ćutanja na neki način traje sve do danas”, tvrdi Milašinović koji ističe da je u ono vreme puštena samo kratka vest o svemu, te da čak ni rodbina nije znala ništa o tome.

„Iz Pariza su profesora dopremili u metalnom kovčegu, porodici je bilo zabranjeno da vide telo.

Verovatno je bio razlog taj što je SFRJ s Titom na čelu želela da se prikaže svetu kao jedna napredna i moderna država koja je uz pomoć štapa i kanapa stvorila jedan takav nuklearni institut kakav je Vinča. 

Nije bilo tek tako da jedna mala i siromašna država stvori tako moderan nuklearni institut", objašnjava, ali je javnost otvoreno počela da sumnja upravo zbog činjenice da je telo doneto u Jugoslaviju u metalnom kovčegu. 

 

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +