Milica Dabović: Majku sam molila samo jedno || Hello Magazin!

Pandemija koronavirusa zaustavila je celu planetu, a čini se da i posle nje život neće biti isti. Izostanak socijalnih kontakata je osnovna mera bezbednosti, a prvobitno se preporučivalo pre svega starijima da ne izlaze iz svojih domova.

Nekadašnja srpska košarkaška reprezentativka Milica Dabović dane izolacije provodi sa svojim sinom Stefanom i svoje pratioce na Instagramu obaveštava o njihovim zajedničkim aktivnostima. Ipak, brine i o zdravlju svojih najbližih, a najviše o roditeljima, koje je svakodnevno upozoravala da poštuju mere nadležnih i ne napuštaju svoj dom.

– Ja sam se svako jutro budila i plakala... Evo, sad imam taj nagon! Govorila sam mami 'Ne izlazite, molim vas!'. Da im se nešto desi... Slabi smo – objasnila je Milica u emisiji "Magazin In".

Milica Dabović je o roditeljima i odrastanju govorila za "Hello!" nakon potresne ispovesti njene sestre o porodičnom nasilju

Godinu dana posle objavljivanja knjige “Tajna jednog osmeha”, u kojoj je progovorila o svojim traumama, Jelica Dabović u emisiji “Život priča” poverila je Tanji Vojtehovski nove detalje nemilih situacija, otvarajući stare rane.

Milica je za naš magazin otkrila kako se osećala nakon sestrine ispovesti

– Malo je reći da mi nije bilo dobro. Milion puta sam joj rekla da moje ime ne pominje i da me ne upliće u svoje intervjue, ali me nije ispoštovala. Nas dve nikada nismo mogle da nađemo zajednički jezik, jer je ona mrzela naše roditelje, a ja sam ih volela. Mnoge njene reči su me zabolele, najviše one da se stidim da pričam o batinama i da sam neke strahove skrivala iza laži. Teško mi je palo i kada je izjavila da nema podršku porodice, za razliku od našeg brata koji je u zatvoru, iako odlično zna kako je Milan tamo završio – rekla je tada Milica i istakla da sestri ipak ne zamera ništa.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

– Ne zameram joj. Volim je baš takvu kakva jeste. Osećam njen bol, premda nije trebalo to da uradi na takav način. Mislila je da će joj biti lakše kad progovori, što se nije desilo. I kada je objavila knjigu, rekla sam joj da nije u redu što blati porodicu, jer time govori i o sebi. Tvrdila je da im je oprostila, ali može li čovek koji je, kako kaže, nekome oprostio, ponovo da uradi isto? Znači da joj nije pomoglo i da im nije oprostila. Nikada i neće. To je ono što me najviše boli, što mi slama srce. Živimo u previše surovom svetu da bismo iznosili svu intimu u javnost. Ljudi su se uvek naslađivali nečijom nesrećom i, evo, sada se naslađuju našom.

View this post on Instagram

A post shared by D|N DABOVIĆKE (@_milica_i_ana_) on Oct 19, 2017 at 11:56am PDT

Pročitajte i: Ana Dabović - Kad dobijem decu kuvaću za njih, zato bi trebalo da krenem kod mame na časove

Kako vi pamtite detinjstvo, da li vas je otac tukao?

– Neću da kažem da nije bilo batina. Bilo ih je. I znate šta, nekada su stvarno bile teške, ali ja sam ih drugačije doživljavala. Kad prođu, ja bih zaboravljala, a Jelica je sve pamtila. Nju je to hranilo, mene nije. Nisam bila ogorčena. U to vreme batine su dobijala sva deca i nisu se smatrale zlostavljanjem. Kada bi nas otac izmlatio, rekao bi: “Izvini, srećo tatina” ili “Voli te tata”, i ja bih odmah zaboravljala na udarce. Te njegove reči su sve brisale. On je bio takav, nije umeo drugačije. Možda je to bio njegov način da pokaže ljubav, ne znam, ali za mene su batine bile nebitne u odnosu na sve što je uradio za nas. On nas je stvorio i omogućio nam ovakav život – rekla je Milica i istakla da je svesna da će je mnogi osuditi.

Milica bi u svom životu promenila sve osim jedne stvari

– Znam da će me svi osuditi zbog ovoga što govorim, ali za mene je tako. On je moj otac. Jeste bio strog, dobijale smo batine, međutim on ih je tretirao kao vaspitnu meru. Uradio je mnoge pogrešne stvari, ali niko nije bezgrešan. Grešila je i Jelica, grešila sam i ja. Da mogu, sve bih u svom životu promenila, osim jedne stvari - ponovo bih rodila Stefana.

Vaša sestra izjavila je da joj je jedan od najtežih udaraca bilo saznanje da je majka, uprkos fizičkom zlostavljanju koje je preživljavala zajedno sa decom, ostala lojalna ocu.

Pročitajte i: Milica Dabović o ožiljcima na duši: Više od batina i šamara bole me neki ljudi

- Jelica je mogla da preuzme brigu o meni, Ani i bratu da je htela, ali se od svih odvojila. Kao da je niko nije interesovao. Nikada se nije zapitala kako sam se ja osećala u detinjstvu kada sam bila odbačena od nje. Između nas je osam godina razlike. Kada je doživela nesreću u kojoj je umalo stradala, imala je 19 godina, a meni je bilo tek 11. Nisam imala pojma ni o čemu i tada mi je sestra bila najpotrebnija, a ona je nestala iz mog života. Imala je izbor da nas zaštiti, kao što sam ja učinila kada sam odrasla i počela da zarađujem. Razgovarala sam sa ocem i rekla da više nema potrebe da ikoga bije. Objasnila sam mu da treba da budemo srećni. I bili smo.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

Milica Dabović tvrdi da je sin njena najbolja terapija

Jelicu je bolelo što od majke nikada nije dobila reč podrške. Da li ih je vama pružila?

- Majka je uvek bila teška na rečima, ali svi smo takvi, i moja Jelica, i moja Ana, i moj brat, i ja. O ocu da i ne pričam.

Zamerate li nešto roditeljima?

- Ne. Pogotovo ne majci. Svi je vole, jedino je najstarija ćerka osuđuje. Teško mi je što je Jelica o njoj pričala na taj način i predstavila je kao lošeg čoveka. Naša mama othranila je više od stotinu dece, napravila milion i jedan ručak za porodične prijatelje, ugostila brojne novinare, sportske direktore, menadžere, fudbalere, glumce, pevače... Mnogi mi zameraju što branim nekoga ko me je tukao, ali taj čovek je moj otac, iako nije bilo lako s njim. Da nije bilo njega, nikada ne bih osvojila medalje, zajedno sa sestrom. Možda će me ljudi osuditi i reći da je pogrešno, ali ja jednostavno tako osećam, to mi je na srcu i ne mogu drugačije. Ima i onih koji me podržavaju, koji me poznaju, razumeju i vole, i to mi je dovoljno.

View this post on Instagram

A post shared by Milica i Ana Dabovic ? (@milica.13.dabovic) on Jul 13, 2019 at 8:33am PDT

Pročitajte i: Milica Dabović- Bilo je perioda kada sam htela da se bacim sa četvrtog sprata

Očigledno je da ste, za razliku od sestre, oprostili roditeljima.

- Mnogo puta izjavila sam da oni imaju četiri deteta - četiri “probisveta”, i da im se divim kako su izdržali sa nama. Mi smo njima naneli mnogo više štete nego oni nama. Možda je sve to zbog detinjstva kakvo smo imali, ali ima mnogo gorih stvari od batina. Nisam ja ta koja treba da sudi. Uvek polazim od sebe, i sama sam napravila milion grešaka. Zato ne osuđujem ni Jelicu, samo mi je krivo što je to uradila. Majka me je ceo život učila: “Ko tebe kamenom, ti njega hlebom”. Tako sam odrasla. Mnogi su me gazili, i danas me gaze, ali i dalje čvrsto stojim na nogama. Patim, raspadam se u sebi, ali ne odustajem. Znate, nije Jelica jedina koja je pomišljala da se ubije. Imala sam i ja takve trenutke.

Jelica je potražila stručnu pomoć. Da li ste i vi to učinili?

- Mislim da meni psihoterapeut nije potreban. Junački sam podnosila sve što mi se desilo, jer me mržnja i zlo ne hrane. Hranim se samo dobrim delima i pozitivnom energijom. Stefan mi je najbolja terapija. Od kada je u mom životu, ne postoje nikakvi problemi, loši ljudi i negativne kritike.